Службена тајна не постоји

top-sikretСлужбена тајна од 2009. године не постоји у српском правном систему као посебан термин којим се означавају документа. Доношењем Закона о тајности података уређује се област заштите тајних података који су од интереса за националну и јавну безбедност, одбрану, унутрашње и спољне послове Републике Србије. Једино где се помиње Службена тајна је члан 369 Кривичног законика Републике Србије (КЗ).

У члану 369 ст. 4. КЗ РС наведено је да се службеном тајном сматрају се подаци или документи који су законом (читај Закон о тајности података), другим прописом или одлуком надлежног органа донесеним на основу закона (читај Закона о тајности података) проглашени службеном тајном и чије би одавање проузроковало или би могло да проузрокује штетне последице за службу.

КРИВИЧНИ ЗАКОНИК
Члан 369 – Одавање службене тајне 

(1) Службено лице које неовлашћено другом саопшти, преда или на други начин учини доступним податке који представљају службену тајну или које прибавља такве податке у намери да их преда непозваном лицу, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(2) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из користољубља или у погледу нарочито поверљивих података или ради објављивања или коришћења података у иностранству, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(3) Ако је дело из става 1. овог члана учињено из нехата, учинилац ће се казнити затвором до три године.

(4) Службеном тајном сматрају се подаци или документи који су законом, другим прописом или одлуком надлежног органа донесеним на основу закона проглашени службеном тајном и чије би одавање проузроковало или би могло да проузрокује штетне последице за службу.

(5) Службеном тајном, у смислу става 4. овог члана, не сматрају се подаци или документи који су управљени на тешке повреде основних права човека, или на угрожавање уставног уређења и безбедности Србије, као и подаци или документи који за циљ имају прикривање учињеног кривичног дела за које се по закону може изрећи затвор од пет година или тежа казна.

(6) Одредбе ст. 1. до 4. овог члана примениће се и према лицу које је одало службену тајну пошто му је престало својство службеног лица.

Оно што постоји, и што је правно важеће у Републици Србији регулисано је Законом о тајности података (ЗТП) који прописује означавање документа у читавој држави али у МУП-у  по ознакама ‘интерно’, ‘поверљиво’, ‘строго поверљиво’ и ‘државна тајна’.

Наше колеге Думановић и Трбовић ухапшени су и приведени због сумње да су наводно одали “службену тајну”. Кривична пријава поднета је од стране Министарства унутрашњих послова и ако је познато да ни један документ у Министарству унутрашњих послова није степенован у складу са Законом о тајности података. – Дакле, ради се о незаконитом и монтираном процесу.

Дакле, „Службена тајна” – шта је то? Па нешто што de iure, дефинитивно не постоји! Овај превазиђени појам је избрисан из наше номенклатуре поверљивих података, усвајањем нове номенклатуре у Закону о тајности података (чл. 14 ЗТП). Термин „службена тајна” не постоји ни у ЕУ.

Члан 14 – Степени тајности и садржина податка

Податак из члана 8. овог закона, има један од следећих степена тајности:

1) “ДРЖАВНА ТАЈНА”, који се одређује ради спречавања настанка неотклоњиве тешке штете по интересе Републике Србије;

2) “СТРОГО ПОВЕРЉИВО”, који се одређује ради спречавања настанка тешке штете по интересе Републике Србије;

3) “ПОВЕРЉИВО”, који се одређује ради спречавања настанка штете по интересе Републике Србије;

4) “ИНТЕРНО”, који се одређује ради спречавања настанка штете за рад, односно обављање задатака и послова органа јавне власти који их је одредио.

За одређивање степена тајности података могу се примењивати само степени тајности из става 1. овог члана.

Ближе критеријуме за одређивање степена тајности “ДРЖАВНА ТАЈНА” и “СТРОГО ПОВЕРЉИВО” одређује Влада, уз претходно прибављено мишљење Савета за националну безбедност.

Ближе критеријуме за одређивање степена тајности “ПОВЕРЉИВО” и “ИНТЕРНО” одређује Влада, на предлог надлежног министра, односно руководиоца органа јавне власти.

Изјава министра Небојше Стефановића да „Ангажовање полиције у Поточарима сматра се службеном тајном.” Шта би ово могло да значи? По нашем закону ништа се аутоматски, само по себи, не „сматра” тајном. Тајна одређеног степена поверљивости само је оно што се на начин предвиђен Законом о тајности података утврди за тајну. Само ангажовање припадника полиције у страној земљи не представља тајну, само по себи.

Одлуку о томе, да ли је нешто “тајно” доноси се по законом предвиђеној процедури, и доноси га  законом предвиђено лице. Та одлука мора бити писмена и образложена (чл. 11 ЗТП).

Члан 11 -Одлука о одређивању степена тајности

Одлука о одређивању степена тајности податка доноси се на основу процене из члана 10. став 3. овог закона, и у складу са тим, врши се обележавање документа ознаком тајности предвиђеном овим законом (у даљем тексту: ознака тајности).

При одређивању степена тајности податка овлашћено лице одређује најнижи степен тајности који спречава настанак штете по интересе Републике Србије.

Ако документ садржи податке који се могу означити различитим степенима тајности, овлашћено лице у односу на те степене тајности обележава документ вишим степеном тајности.

Одлука из става 1. овог члана доноси се у писаном облику, са образложењем.

Чињеница да такве одлуке у конкретном случају очито нема,  јесте „објашњење” за „сматра се”, али није никакво оправдање нити се сме користити – посебно не полиција, тужилаштво и судство државе која себе сматра за правну и праведну.

Коначно, као што је већ речено, одлуку којом се утврђује да су одређене информације или документи тајна, доноси овлашћено лице. Законом (чл. 9 ЗТП) је утврђен круг тих лица, почев од председника републике преко председника скупштине и владе, и руководилаца органа власти до лица која то могу чинити на основу посебног, писменог овлашћења издатог у складу са законом.

Члан 9 – Овлашћено лице за одређивање тајности податка

Тајност податка, под условима и на начин утврђен овим законом, одређује овлашћено лице.

Овлашћена лица су:

1) председник Народне скупштине;

2) председник Републике;

3) председник Владе;

4) руководилац органа јавне власти;

5) изабрани, постављени или именовани функционер органа јавне власти који је за одређивање тајних података овлашћен законом, односно прописом донесеним на основу закона, или га је за то писмено овластио руководилац органа јавне власти;

6) лице запослено у органу јавне власти које је за то писмено овластио руководилац тог органа.

Овлашћена лица из става 2. тач. 5) и 6) овог члана не могу да пренесу овлашћења на друга лица.

Дакле, сада би и лаику могло бити јасно да од примене члана 369. Кривичног законика, над Трбовићем и Думановићем, који су наводно “повредили службену тајну” нема ни говора и да се ради о освети оних који би требали закон да штите.

Дакле, службена тајна чак ни теоретски не може бити нешто што су они одали с обзиром да нису били у поседу никакве тајне нити их је ко упознао са тајном и последицама одавања тајне.

Пре ће бити да одређени руководиоци у Министарству унутрашњих послова флагрантно крше Закон о тајности података незаконитим означавањем, чувањем, руковањем, приступом, вођење евиденција и дистрибуцијом докумената која Министарство обележава ознаком тајности  јер сматра да су прописно означена неким степеном тајности.

Такође је, за врсту докумената означених степеном тајности неопходно чување докумената у подрегистру који је сертификован од стране Канцеларије савета за националну безбедност а такође је потребно да радници у том подрегистру у МУП буду баш они које је одобрио национални регистар а то посебно није случај.

Као највећа злоупотреба МУП је та да, чак и да се сматра да су ова документа регуларно означена степеном тајности, да се документа дистрибуирају лицима без одговарајућег сертификата (евиденција у Канцеларији савета) чак и ван Министарства унутрашњих послова, а да се ни на копијама не виде подаци које закон налаже за дистрибуцију таквих докумената па се чак фотокопирају по жељи али се ипак не достављају по информацијама од јавног значаја јер се самовољом појединаца незаконито проглашавају за тајна документа.

Привођењем Трбовића и Думановића и одређивањем притвора, неко одговоран у Министарству унутрашњих послова отворио је Пандорину кутију, на тему “заштите тајности података у МУП” па свој незаконит рад покушава да пребаци на Трбовића и Думановића.

Овај синдикат то неће дозволити, не само због Трбовића и Думановића, вез сбог свих запослених који би се на сличан начин могли злоупотребити.

Можда би паметније било тим послушним полицајцима који хапсе по политичком налогу, тужиоцима и судијама да проуче законе које примењују, посебно имају у виду и

Члан 3  Закона о заштити података – Подаци који се не сматрају тајним подацима

Тајним податком не сматра се податак који је означен као тајна ради прикривања кривичног дела, прекорачења овлашћења или злоупотребе службеног положаја или другог незаконитог акта или поступања органа јавне власти.

Синдикат полиције Слога
Драган Жебељан

One comment

  1. Čak i da su neka dokumenta u toj akciji označena na ispravan način nekim stepenom tajnosti to ne znači da su Trbović i Dumanović odali tajnu. Tajnu bi, u tom slučaju, odalo lice koje je njima saopštilo tu tajnu (ako se to uopšte i desilo) jer njih dvojica uopšte nemaju sertifikat za pristup podacima poverljivo, strogo poverljivo i državna tajna. Znači nisu njih dvojica ni mogli da odaju tajnu. Ne može ni šteta za odavanje tajne da bude imaginarna, u budućnosti, kako reče naš ministar, kada ponovo pripadnici policije budu išli ilegalno bez obeležja i sredstava prinude koje im zakon omogućava. Znači nema ni štete a onda nešto takvo ni ne može da bude označeno kao tajna jer ne ispunjava uslov da odavanjem tajne nastaje šteta po državu.

Оставите одговор