Пресудом до задовољења правде

Прекршајни суд у Београду донео је пресуду против окривљених Ј. Васиљевић, Б. Маловић, Е. Минић у својству овлашћених и одговорних лица у Министарству унутрашњих послова за поступање по захтевима за слободан приступ информацијама од јавног значаја, против којих је овај Синдикат поднео захтев за покретање прекршајног поступка.Председник синдиката Д. Жебељан поднео је Захтев за приступ информацијама од јавног значаја Министарству унутрашњих послова којим је затражио одређене информације које су у поседу органа јавне власти а тицале су се одбране наших чланова пред судом.

Захтев за приступ информацијама од јавног значаја предат је непосредно Министарству унутрашњих послова преко писарнице 09.02.2017.године. Прописани законски рок за доставу информација је 15. дана од дана пријема захтева, што Ј. Васиљевић, Б. Маловић, Е. Минић у својству овлашћених и одговорних лица у Министарству унутрашњих послова нису испоштовали.

Тадашња начелница одељења за информације од јавног значаја и заштиту података о личности у Секретаријату Министарства унутрашњих послова Јасмина Васиљевић доставила је непотпунe информације у виду одговора синдикату, али тек након покретања прекршајног поступка.

Поступајући судија Прекршајног суда госпођа Јасмина Симић донела је пресуду на основу доказа који су приложени у предмету и на основу изјаве окривљених и оштећеног.

У закључном делу пресуде суд наводи:

„У току поступка суд је на несумњив начин утврдио да окривљени нису у законом праписаном року од дана пријема захтева, подносиоцу захтева – оштећеном достааили информацнје које су тражене, чиме су ускратили лично права тражиоца информације. Сходно члану 5 Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја свако има право да му буде саопштено да ли орган власти поседује одређену информацију од јавнаг значаја, односно да ли му је она иначе доступна, однасно свака има права да му се информација од јавног значаја учини доступном, тако што ћe му се омоrућнти увид у дакумента каји садржи информацију од јавнаг значаја, право на копију таг документа, као и права да му се, на захтев копија документа упути поштом, факсом, електронскам поштам или на други начин. У конкретном случају, окривљени су прекорачили рок од 15 дана. Изнета чињеница је потпуно неспорна и произилази из исказа окривљене Јасмине, те оштећеног Драгана и других приложених доказа. Неспорно је да је оштећени изјавио и жалбу Паверенику, као и да је захтев за покретање прекршајног поступка поднео дана 07.03.2017. године, односно пре достављања одгавара. Околности које су окривљени навели у свајој одбрани, а које се односе на велики обим посла, односно чињенице да је у оквиру Секретаријата примљено чак 4.000 захтева за слободан приступ информацијама од јавног значаја, суд је ценио као посебно олакшавајуће околнасти које су утицале и ка избар прекршајне санкције.

Суд је на основу изведених и приложених доказа утврдио да су се на страни окривљених стекла битна обележја прекршаја из члана 46 став 1 тачка 8 Закона о слободнам приступу информацијама од јавноr значаја у вези са чланом 16 истог Закана, због чега је окривљене у недстку других дохаза кеје би искључивале њихеву прекршајну одговорност огласио одговарним.

У пагледу психичког односа окривљених према извршеним прекршајима, суд налази да су окривљени у време извршења прекршаја били урачунљиви, те да су прекршаје учинили са евентуaлним умишљајем, јер су били свесни да услед њихавог чињења или нечињења (непоступања по поднетом захтеву за слабодан приступ информацијама од јавнаг значаја у заканском року од дана пријема, а у својству одговорних и овлашћених лица у МУП-у РС) може наступити забрањена последица (подношење захтева од стране оштећеног због повреде личног права тражиоца информације) и пристали су на њено наступање. Реч је, наиме, о пропустима окривљених одговорних лица, а из чије одговорности произилази и објективна одгоаарност органа јавне власти, саrласно члану 27 Закана о прекршајима.

Суд је окривљенима као одговорним лицима у органу јавне аласти, уместо прописане новчане казне у износу од 5.000,00 до 50.000,00 динара за учињенвг прекршај изрекао ОПОМЕНЕ. Наиме, у конкретнам случају постoje околности које у знатнај мери умањују одrоварнаст учиниоца (држање окривљених у поступку, чињеница да је у њихавај надчежнасти решавање великог броја захтева, односно велики обим посла, околност да су оштећеном одговорили по његавом захтеву кратко након истека рока, околност да окривљени до сада нису праваснажно прекршајно кажњавани), тако да се може очекивати да ћe се убудуће клонити вршења прекршаја и без изрицања казне. Због тога је, суд био мишљења да ћe се изреченом опоменом као прекршајном санкцијом у потпуности остваритгл сврха кажњавања у односу на окривљене.

Против ове пресуде дозвољена је жалба Прекршајном апелационом суду у Београду.“


Жалбу на решење суда уложила је колегиница Е.Минић која нам је доставила и решење Апелационог прекршајног суда у Београду са молбом да решење објавимо у целости, што и чинимо.

Поштовани,

У прилогу Вам достављам Решење Прекршајног апелационог суда у Београду, 101 Прж. бр. 26137/18, од 04.02.2019. године, којим се усваја жалба Минић Елиде и укида пресуда Прекршајног суда у Београду број 3 ПР бр. 31706/17 од 05.03.2018. године, у делу који се односи на њу због битних повреда прекршајног поступка.

Е.Минић

Presuda AS E M

Синдикат полиције Слога

One Response to Пресудом до задовољења правде

Оставите одговор