Жалбена комисија наставља кршење закона

Београд, 09.05.2019. –  Жалбена комисија Владе Републике Србије поступила је по пресуди Управног суда,  и донела решење којим се поново прогласила ненадлежном. Подсетимо, колега је од МУП захтевао да му се донесе решење о годишњој оцени његовог рада за 2017.годину. Како је тада МУП ћутањем одбио да донесе решење, жалбу смо поднели Жалбеној комисији Владе, као надлежном другостепеном органу који се опет проглашава ненадлежним.И овог пута Жалбена комисија Владе заузела је став да она није надлежна за доношење решења, већ да је надлежно Министартво унутрашљих послова, Сектор за људске ресурсе, Комисија за преиспитивање закључне оцене.

2019-04-15 Resenje ZKV NT 2017

Синдиката полиције Слога сматра да је став Жалбене комисије Владе законски неутемељен  јер Комисија за преиспитивање закључне оцене није и не може бити другостепени орган у управном поступку.

Подсетимо се и пресуде Управног суда на основу кога је Жалбена комисија донела ново незаконито решење:

2019-03-27 Presuda NT ocena 2017_Redacted

Пре свега сматрамо да постојање  и рад Комисија за преиспитивање закључне оцене није утврђен у форми закона већ подзаконским атом, док је рад Жалбене комисије прописам Законом о државним службеницима.

Жалбена комисија Владе одлучује о жалбама државних службеника из органа државне управе, службама Владе и Републичког јавног правобранилаштва на решења којима се у управном поступку одлучују о њиховим правима и дужностима и о жалбама учесника интерног и јавног конкурса.

Жалбена комисија је у свом раду самостална, ради у већима од три члана и примењује закон којим се уређује општи управни поступак. Жалбена комисија је дужна да одлучи о жалби у року од 30 дана од дана њеног пријема ако Законом није друкчије одређено, иначе се сматра да је жалба одбијена.

Чланом 167 Закона о полицији прописано оцењивање рада:

Рад запослених у Министарству оцењује се годишње, у два циклуса са једном закључном оценом.

Позитивне оцене јесу “довољан – 2”, “добар – 3”, “истиче се – 4” и “нарочито се истиче – 5”, а негативна оцена је “недовољан – 1”.

Напредовање из члана 165. овог закона, може се остварити на основу трогодишње просечне оцене која не може бити нижа од “истиче се – 4”.

Мерила и начин оцењивања полицијских службеника и других запослених у Министарству прописује Влада.

Чланом 17 Уредбе о оцењивању полицијских службеника и других запослених у министарству унутрашњих послова прописан је рад Комисије за преиспитивање закључне оцене али не и надлежност за решавање жалби у другостепеном поступку.

UREDBA+O+OCENJIVANJU+POLICIJSKIH+SLUŽBENIKA+I+DRUGIH+ZAPOSLENIH+U+MINISTARSTVU+UNUTRAŠNJIH+POSLOVA

Дакле, према одредбама Уредбе, Комисија није нити може бити другостепени орган а као таква није ни  надлежна за решавање жалби због ћутања управе.

Подсетимо се и става Заштитника грађана у предмету 1346-3949/2017 када је неспорно утврдио кршење права полицијских службеника од стране МУП.

Заштитник грађана се не слаже са ставом Министарства „да прописима који регулишу наведену област није прописана могућност за доношење решења  о годишњој оцени“. Наиме, Закон о полицији који се примењује на оцењивање за 2017. годину, о оцењивању запослених у Министарству говори само у члану 167. Наведеним чланом је прописано да се рад запослених у Министарству оцењује годишње, у два циклуса са једном закључном оценом (ст.1). Позитивне оцене јесу “довољан – 2”, “добар – 3”, “истиче се – 4” и “нарочито се истиче – 5”, а негативна оцена је “недовољан – 1” (ст. 2). Напредовање из члана 165. овог закона, може се остварити на основу трогодишње просечне оцене која не може бити нижа од “истиче се – 4” (ст. 3.). Мерила и начин оцењивања полицијских службеника и других запослених у Министарству прописује Влада (ст. 4).

Чланом 250. Закона о полицији прописано је да ако овим законом, прописима донетим на основу овог закона и посебним колективним уговором за полицијске службенике није другачије прописано, на права и дужности, рад и радне односе полицијских службеника, примењују се прописи о државним службеницима и посебан колективни уговор закључен у складу са тим прописима, општи прописи о раду и закон којим се уређује општи управни поступак.

Чланом 84. ст. 2. Закона о државним службеницима било је прописано да оцену одређује руководилац решењем, ст. 3. тог члана да Влада уредбом ближе уређује мерила за оцењивање и поступак оцењивања у свим државним органима.

Чланом 16. ст. 1. Закона о општем управном поступку прописано је да управни акт, у смислу овог закона, јесте појединачни правни акт којим орган, непосредно примењујући прописе из одговарајуће управне области, одлучује о праву, обавези или правном интересу странке, или о процесним питањима.

Имајући у виду наведене прописе, Заштитник грађана је става да прописи којима је регулисано оцењивање полицијских службеника и других запослених у Министарству не искључују могућност доношења решења о годишњој оцени рада запослених у Министарству. Наиме, чланом 167. Закона о полицији којим је регулисано оцењивање није прописано да се оцена рада запослених одређује решењем, али није ни искључено одређивање оцене решењем, што упућује на одредбу чл. 250. Закона о полицији и супсидијарну примену Закона о државним службеницима. При том, Влада уредбом само подробније разрађује однос уређен законом, а Уредба о оцењивању полицијских службеника и других запослених у Министарству унутрашњих послова је подзаконски акт којим су прописана мерила и начин оцењивања.

Заштитник грађана се не може у потпуности сложити ни са ставом Министарства изнетим у образложењу решења 131-1355/19 од 05. 03. 2019. године да: „оцена рада полицијског службеника дата на обрасцу за оцењивање нема по себи карактер управног акта, јер се истим не решава о праву или обавези полицијског службеника, а да ће се о праву одлучивати у евентуалном наредном поступку распоређивања или премештаја, а где ће се ценити и оцена дата у претходном периоду, и у том случају, оцена ће бити саставни део одлучивања о тим правима и обавезама полицијског службеника“. Заштитник грађана је мишљења да управо чињеница да годишња оцена рада производи радно-правне последице и утиче и на остваривање других права из радног односа, указује на постојање правног интереса да коначна оцена буде  одређена управним актом.

Дакле, према свему наведеном евидентно је да Жалбена комисија Владе као надлежни другостепени орган и даље наставља да заједно са Министарством унутрашњих послова опструише закон на штету полицијских службеника, односно грађана Републике Србије.

Што се тиче самог решња Жалбене комисије са почетка, адвокат синдиката ће против оваквог решења поднети тужбу надлежном Управном суду са захтевом да суд утврди надлежност односно стави ван снаге  такво незаконито решење.

Ваш Синдикат полиције Слога 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *