Дванаест сати рада у кухињи са попуцалим венама

Београд, 18.08.2022. – Након објаве текста под насловом Начелница Одељења за организовање исхране и смештаја одбија састанак овом синдикату обраћају се незадовољни и огорчени радници поменутог одељења који не успевају да своје проблеме реше са непосредним руководиоцима док Начелница одељења и даље ћути правећи се глува и слепа за дешавања у колективу на чијем је челу.

Синдикат полиције Слога запримио је поруку од колегинице Невене Ј. која обавља посао помоћног радника у кухињи у ресторану у Београду:

Прочитала сам текст о збивањима у Сектору у Одељењу за исхрану и смештај. Апсолутно сте у праву. Радим у ресторану већ 15 година стално сам запослена, имам проблем за који треба да се зна и чује.

Овако прво радим као помоћни радник 15 година ми није призната средња школа, пре непуних месец дана предала сам молбу за признање школе наравно одговора нема.

Друга болна тема моје здравље које је угрожено већ осам година имам отворене ране на ногама последица проширених вена и екстремних услова рада и до 12 сати дневно…. О здравственом стању запослених се не води брига нимало….

Уместо тога своди се све на претње о шетњу по објектима уколико се побунимо о условима рада. О мобингу који већина нас трпи што од шефова што од нерадних колега који дођу на посао да продефилују и покупе који трач итд. У Одељењу за исхрану и смештај раде људи који због кредита углавном ћуте и трпе и раде на сто радних места за бедну и јадну плату. Опростите ми на дугој поруци, само желим некоме да кажем негде да се чује и за мој проблем….Хвала.

Након ове поруке, контактирали смо колегиницу у циљу прикупљања тачних и релевантних информација о њеном проблему, условима рада и здравственом стању. У једној од порука колегиница је нагласила:

“Данас сам радила као помоћни радник у кухињи 12 сати.”

Као илустрацију послала нам је фотографије својих ногу на којима има отворене ране и како оне изгледају након 12 сати непресталног рада у кухињи. А посао обавља стојећи.

Гледајући овакве фотографије можда би се запитали или би помислили, па зашто колегиница не користи боловање?

Па ево зашто, након осам година лечења од проширених вена, да ли би краткорочно боловање било решење и да ли то радници са најнижом платом себи то могу да приуште? Ипак не! Овакве ране и стање са проширеним и попуцаним венама не решавају се са пар недеља боловања већ се тражи системско решење. Овакво стање и ране захтевају дугорочно лечење и промену услова рада односно промену радног места.

А како то обезбедити ако госпођа начелница, мајор Љиљани Павић Стојковић о оваквим проблемима не жели да разговара са синдикалним представницима, нама то показује да је заправо не интересују ни људске судбине.

Или, коме би требало да обраћају радници у циљу решавања проблема ако Одсек за организовање исхране у Београд нема шефа већ дуже време. Колико смо упознати тај одсек неформално је водила Вера Шевић која нема решење о распоређивању за то радно место и која по причи запослених није вична том послу, а кадар је Маријане Ђуровић. Умето да је на том радном месту постављен рецимо Ранђел Мијатовић који има завршену адекватну школу из хотелијерства а притом је и Руководилац групе за све ресторане у Београду, врло поштован и хваљен од стране својих подчињених радника али и министра лично као и његови сарадника.

Смицалице и смештање “прљавих игри” у врху менаџмента овог Одељења, о којима већ отворено говоре запослени немо посматра мајор Љиљани Павић Стојковић.  За то време, њена десна рука, заменица а бивша начелница Мариана Ђуровић спроводи самовољу. По причи запослених, из само њој знаних разлога она неформално распоређује неспособне кадрове, на тај начин заправо урушава кредибилитет Љиљани Павић Стојковић.

Тако уместо да адекватно школовани и способни кадрови раде посао који најбоље знају и умеју, организујући посао на задовољавајућ начин, “прљавим играма” менаџмент руши оно што је годинама стварано док су колетерална штета заправо људи који у надљудским условима раде и стварају како би сви ми корисници услуга били задовољни.

Питали се неко од нас, колико су заправо задовољни запослени попут колегинице Невене?

И зато драге колеге и колегинице, имајте стрпљења и разумевања када стојите у реду за доручак, ручак, кафе паузу. Касири нису криви за гужве, купљене су им неадекватне касе. Или можда вас ураво послужује неко са тешким здравственим стањем и муком коју ви не видите. Будите стрпљиви и љубазни као што то и јесу наше драге колегинице из Одељења за организовање исхране и смештаја.

Ваш Синдикат полиције Слога