Београд, 26.05.2023. – Другостепеном пресудом Вишег суда у Београду од 12.04.2023.године Синдикат полиције Слога ослобођен је одговорности по тужби полицијског службеника Александра Костића из Београда који је тврдио да је увређен и оклеветан и да му је овај синдикат нанео јаке душевне болове због објављеног чланка “За правнике УКП решење није управни акт” који је био објављен 01.08.2017.године на тадашњем веб сајту. Колега Александар Костић је од овог синдиката тражио одштету од 300.000,00 рсд али је на суду изгубио парницу па је дужан да плати трошкове поступка од 31.500,00 рсд.

У жељи да се покрене размишљање и стручна расправа на тему управног поступка и шта је управни акт, сада већ далеке 2017. године синдикат је објавио текст под насловом “За правнике УКП решење није управни акт!“. Сајт више не постоји као ни споран текс на њему. Оно што је остало сачувано је прилог тужбе коју је Костић доставио суду и који објављујемо.

Za pravnika UKP resenje nije upravni akt

Незадовољан текстом у коме се спомиње његово лично име, Александар Костић поднео је тужбу против Синдиката полиције Слога тврдећи да је овај синдикат јавно изнео злонамерне и неосноване тврдње којима је оклеветао и увредио тужиоца и нанео му нематеријалну штету у облику душевне боли због повреде угледа и части.

2018-09-25 Tuzba zaprimljena_Redacted

У одговору на тужбу навели смо:

У спорном тексту који је дат у прилогу тужбе “За правника УКП решење није управни акт” објављене су искључиво чињенице уз синдикално критичко мишљење о одређеној правној теми.

Категорички оспоравамо тврдњу да је против тужиоца покренута „хајка“ како у тужби наводи, јер се једним чланком не може водити хајка. Спорни критички чланак није злонамеран, малициозан нити служи за јавно понижење тужиоца (како исти наводи), нити је то ичија намера. Чланком се не напада морални интегритет тужиоца изношењем злонамерних коментара, јер такви коментари у тексту не постоје. Такође не постоје никакви злонамерни коментари читаоца текста.

Да је постојала било каква лоша намера да се против тужиоца води хајка, синдиндикат би на тему тужиочеве стручности, рада и каријерног кретања у служби имао пуно тога шта да напише и објави јавно, а није.

Сматрамо да све што тужилац наводи у тужби његов субјективни став и лични осећај. Такво поступање може бити својствено човеку који има низак праг толеранције на критичко мишљење о њему, његовом раду и чињеница које су наведене у чланку.

Тужиоц у тужби не истиче спорне речи или бар једну спорну реченицу која га евентуално вређа или клевеће већ сматра да је цео чланак посвећен понижавању његове личности, што је апсурдно. Чланком се не напада његова личност већ начин решавања предмета кроз његово субјективно тумачење закона.

Све што је написано и објављено у чланку је тачно и представља критичко виђење проблема из синдикалног угла. Циљ текста је обавештење чланова који даје допринос јавној расправи синдикалних активиста, полицијских службеника, осталих запослених у МУП, грађана и стручне јавности. Рад синдиката регулисан је чланом 6 Закона о раду где се запослени добровољно удружују ради заступања, представљања, унапређења и заштите својих професионалних, радних, економских, социјалних, културних и других појединачних и колективних интереса. Интерес синдиката јесте поспешивање јавне расправе стручних лица који су полицијски службеници на задату тему, што је и постигнуто.

У спорном тексту су дате све релевантне информације и наведене чињенице, у прилог су дата документа и цитати прописа. Ни једном једином речју тужилац није оклеветан нити има разлога да буде увређен. Све што је доживео читајући текст може бити само његов субјективни осећај и веома низак праг толеранције.

Тереба имати у виду да је тужилац полицијски службеник, правник који је (како наводи) за потребе Министарства унутрашњих послова дао своје субјективно мишљење а не неко ко је овлашћен да тумачи законе. Тужилац у време рада и док је на раду јесте јавни службеник и као такав је “апсолутно јавна особа”, због таквог статуса тужилац не може очекивати ниво заштите као обични грађани. У овом случају постоји јавни интерес (чланови овог синдиката јесу представници јавности) да сазнају ко како и на који начин обавља службени посао који му је поверен. Посао јавности јесте да субјективно цени, уз приложене аргументе да ли полицијски службеник добро ради свој посао, да ли је и колико је стручан.

Управо и сам тужилац наводи да је морао да даје објашњење својим старешинама, да је мишљење Управе криминалистичке полиције у свему у складу са законом и да како наводи није направио професионалну грешку када је сачинио мишљење да одлука о разрешењу члана радне групе, која је дата у форми решења није управни акт.

Управо ови наводи тужиоца иду у прилог туженом, да су тужиочеве надређене старешине посумњале на професионалност тужиоца, јер су изгледа поверовали аргуметима који су изнети у чланку. Ако је неко са просечним знањем могао да поверује у истинитост навода синдиката дато у чланку или је надређени тужиоца повереовао у ставове синдиката, јасно је одкале фрустрација тужиоца долази с обзиром на неповерење које је његово тумањење закона изазвало међу старешинама и колегама. Дакле, ако је тужилац био принуђен да брани свој став пред надређеним, то значи да је сврха чланка оправдана и да доприноси јавној расправи.

Такође, тужилавц наводи да је и другим колегама објашњавао да наводи из текста туженог нису тачни, наводећи да је више десетина колега прочитало објављени текст и да су поверовали у његову истинитост. И у овом случају тужилац признаје да је десетина колега, полицијских службеника поверовала у наводе синдиката који су поткрепљени чињеницама. Да су аргументи синдиката утемељени и оправдани а да је тужилац имао потребу да стручно бранио свој став побијајући наводе синдиката, што је апсолутно легитимно.

Сваки стручњак и врсни равник би у том случају био поносан на себе јер има прилику да заступа и брани свој професионални став а колеге убеди у исправност својих ставова, уколико су му колеге поверовале. Међутим, уколико тужилац својом стручношћу и снагом свог аутоитета није успео да одбрани свој став при тумачењу закона, разумљиво је зашто би евентуално трпео душевне болове сматрајући да му је повређен углед и част.

Верујемо да ће тужилац дати прилику поменутим колегама и старешинама да на суду посведоче и дају детаљније информације о наводима из тужбе.

Тужилац у тужби и сам наводи да је распоређен у седишту Управе криминалистичке полиције на пословима праћења прописа и европских интеграција. Па се логично поставља питање зашто није објаснио зашто је баш он, на таквом радном месту, које нема баш никакве везе са тумачењем домаћих прописа и давање мишљења задужен да поступа у предмету.

Синдикат сматра да тужиоцу није и не може бити у опису радних обавеза и послова тумачење закона и давање мишљења јер свако тумачење закона од ненадлежног органа није обавезујуће.

Имајући у виду да нисмо знали да је колега Костић наведеним чланком повређен и да сматра да је оклеветан, као што и нисмо претпоставили да му је мали праг професионалне толеранције, текст смо уклонили.

Судија Другог основног суда у Београду, мр Јелена Драговић као судија појединац првостепеном пресудом од 11.02.2020.године одбила је тужбени захтев Александра Костића као неоснован. Костић је обавезала да овом синдикату надокнади трошкове парничног поступка у износу од 31.500,00 рсд. у року од 8 дана од дана пријема, под претњом извршења.

Prvostepena presuda AK o

Незадовољан пресудом у којем је изгубио парницу Костић је благовремено изјавио жалбу Вишем суду у Београду.

Пресудом Вишег суда у Београду у већу састављеним од судија Анђелке Опаћић, Слађане Пантовић и Милице Стојковић тужилац Александар Костић, дипломирани правник по занимању, у другостепеном поступку изгубио је парницу, као и захтев за исплату трошкова другостепеног поступка.

2023-04-12 Drugostepena presuda AK o

Суд је утврдио да спорним текстом “За правнике УКП решење није управни акт” је изнет критички став о одређеној правној теми, што је и представник синдиката Драган Жебељан приликом давања исказа на суду и потврдио, односно да исти представља критичко виђење проблема из синдикалног угла, те да циљ објављивања истог никако није у циљу омаловажавања потцењивања или непоштовања Александра Костића. С друге стране циљ текста је обавештење чланова који даје допринос јавној расправи синдикалних активиста, полицијских службеника, осталих запослених у МУП. грађана и стручне јавности, што све говори да је тужени поступао у циљу унапређења и заштите професионалних, радних, економских, социјалних, културних и других појединачних и колективних интереса.

Након пријема другостепене пресуде, потпредседник синдиката Драган Жебељан каже:

– Жао ми је што је се колега Костић, кога познајем дуго година, осећао увређеним и што сматра да је оклеветан. Лично сматрам да је добар правник. Знам га из времена када је био начелник јединице за истраживање ратних злочина, кажу био је добар руководилац. Лично сматрам да Костић има низак праг толеранције на стрес што као полицајац не би требао да има. Или је човек можда уморан и истрошен. Човек са завидном полицијском каријером и врсним правничким знањем би морао да има виши праг толеранције према критичком мишљењу и ширину посматрања изнетог проблема.

Што се мене лино тиче, и даље остајем при ставу да сваки акт који носи назив решење и прописује прави и обавезе запосленоме, за мене који нисам правник, јесте управни акт и таквог ћу га посматрати. У будуће, ако би се желели избећи неспоразуми, колега Костић и други правници попут њега, требало би да размисле да уместо решења користе друге термине попут наредбе, наређења, налога или сл.

На крају, суд је утврдио ко је колико, и да ли је добар правник…

Синдикат полиције Слога