Београд, 29.03.2016. – Влада Републике Србије за време Зорана Живковића и Војислава Коштунице донела је Уредбу о платама лица која обављају послове у посебним организационим јединицама државних органа надлежних за сузбијање организованог криминала (“Сл. гласник РС”, бр. 14/2003, 67/2005 и 105/2005) где је регулисано да се плата овлашћених службених лица обрачунава и исплаћује у двоструком износу.
Допуну ове уредбе извршила је влада Александра Вучића 22. октобра 2014. године када је омогућила право да плату у двоструком износу од основне имају Управник Окружног затвора у Београду и његов заменик.
У МУП право да примају плату у двоструком износу од основне, а према поменутој уредби владе требали су да имају припадници Службе за борбу против организованог кримилала (СБПОК).
По старом добрoм обичају послодавац, односно одговорно лице у Министарству унутрашњих послова није поштовао одредбе уредбе те су колеге из тадашњег СБПОК-а ускраћене за плату у двоструком износу.
Незадовољни решењем о утврђивању укупног коефицијента плате запослени у СБПОК, уложили су Жалбеној комисији владе Републике Србије жалбе на решења Одељења за радно-правне послове и заступање. Жалбена комисија је усвојила све жалбе жалиоца и предмете вратила Министарству унутрашњих послова на поновно поступање у циљу издавања закотитих решења.
С обзиром да је МУП и даље наставио по старом те није уважио решења Жалбене комисије владе да се запосленима у СБПОК плата обрачунава и исплаћује у двоструком износу, запосленима није преостало ништа друго већ да правду потраже на суду.
Запослени из СБПОК-а којима је послодавац ускратио законска права поднели су тужбе и против сопствене државе тј. послодавца. Иако је протекло неколико година од покретања спорова пред надлежним судом крајњи резултат је повољан за колеге.
Држава је изгубила спор те ће морати да надокнади све трошкове запосленима који су добили спор а одштета се у укупном збиру мери десетинама милиона динара.
Колика је укупна цифра још увек није тачно позната синдикату али се мери милионима динара јер се ради о већем броју колга који су тужили послодавца а који су већ имали високе плате.
С обзиром да знамо какво је стање у МУП и да је благајна празна, нејасна је изјава Биљане Поповић Ивковић која је 15.03.2016.године изјавила: «Враћена су сва дуговања поверилаца Министарства унутрашњих послова, дакле прама повериоцима и физичким и правним лицима». Можда ова потраживања још нису дошла на наплату у МУП, или је колегиница погрешила јер сумњамо да су потраживања исплаћена.
Нејасно је и да ли ће за овај пропуст неко из МУП одговарати. Ко би у овој ствари требао да буде одговоран, да ли је то Гордана Јековић, Жељко Којић или сам министар? Оно што је сигурно је и да ће штету морати да надокнаде порески обвезници, дакле грађани Србије.
Да постоји лична одговорност “великих и премудних” начелника у МУП можда се овакве ствари не би догађале. Да отштету плаћају из свог џепа и да послодавац гони за надокнаду штете овакве који сматрају да су изнад закона – можда би мање било неправде и судских спорова.
Ситуација када запослени морају да туже сопствену државу не може ићи никоме у прилог, али када нема другог излаза овакве ствари су неопходне јер се борба против корупције не може водити само уз пригодне пароле о патриотизму.
Љубав полицијских службеника према домовини је неспорна. Међутим, полицијски службеници очекују и да држава буде праведна према њима и праведно награђује оне који се боре за такво праведно друштво очишћено од криминала и корупције. Безбедност има своју цену, та цена се мери и платом.
Синдикат полиције Слога
Драган Жебељан
