МУП одбио предлог за миро решевање радног спора

ramrrs-logo2Београд, 24.05.2016. – Директор Републичке агенције за мирно решавање радних спорова, господин Миле Радивојевић, обавестио је Синдикат полиције Слога да је у складу са законом донео Закључак о обустави поступка за мирно решавање радног спора због тога што Министарство унутрашњих послова није дало сагласност да се спор реши мирним путем.

Плицијски службеник  Н.С. радник Полицијске Бригада у Београду затражио је правну помоћ синдиката у вези злостављања на раду којим је изложен после премештаја на фантомско радно место “Анализа ризика”.

Синдикат је предложио да се проблема реши мирним путем, без репутационог и материјалног ризика по послодавца и материјалних трошкова по полицијског службеника, уз стручну помоћ Републичке агенције за мирно решавање радних спорова са којом је Синдикат полиције Слога већ имао позитивно искуство и где је остварена коректна пословна сарадња.

Уз пристанак и писано овлашћење полицисјког службеника Н.С., предат је захтев Републичкој агенцији за мирно решавање радних спорова који преносимо у целини:

“Поштовани,

Полицијски службеник Н.С.  запослен у Министарству унутрашњих послова, Дирекција полиције, Полицијска управа за град Београд, Полицијска бригада, обратио се Синдикату полиције Слога чији је члан, у вези пружања правне заштите од злостављања на раду од стране послодавца.

Сагласно члану 195. ст. 1. Закона о раду и Одлуке Уставног суда IУз-51/2012 од 23.05.2013., овлашћено лице у Синдикату подноси предлог на основу овлашћења за покретање поступка мирног решавања радног спора.

Н.С. је 16.12.2015. године решењем Директора полиције 03 број: 112-69/2015130 премештен на радно место „Самостални послови анализе ризика“. Раније је обављао послове полицајца у Полицијској бригади ПУ за град Београд.

Дакле, од  16.12.2015. године Н.С. је требао да обавља послове на радном месту „Самостални послови анализе ризика“ али му ти послови нису поверени сходно решењу већ је наставио да ради исту врсту посла, као полицајац у Батљону опште намене као да решење за послове анализе ризика и није ступило на правну снагу и ако се наводи да „Жалба не одлаже извршење решења“.

Описи послова у Министарству унурашњих послова не постоји што се може видети из акта 01 број: 332/16 од 13.01.2016.године који је добијен по Закону о приступу информација од јавног значаја.

Радни задаци Н.С. су остали исти у смислу да је ангажован као полицајац у **. Батаљону опште намене у Полицијској бригади и да те послове ради до дана подношења захтева Агенцији за мирно решавање спорова.

По становишту суда[1], према одредби члана 16. став 2. Закона о раду послодавац је у обавези да запосленим обезбеди услове рада, организује рад и пружи обавештење о условима и организацији рада.

Законом о спречавању злоствљања на раду, према одредби члана 4. Послодавац је дужан да, у циљу стварања услова неопходних за здраву и безбедну радну околину, организује рад на начин којим се спречава појава злостављања на раду и у вези са радом и запосленима обезбеђују услови рада у којима неће бити изложени злостављању на раду и у вези са радом од стране послодавца, односно одговорног лица или запослених код послодавца.

Чланом 5. Закона о спречавању злоствљања на раду, забрањен је било који вид злостављања на раду и у вези са радом, као и злоупотреба права на заштиту од злостављања.

Сматрамо да се Н.С. повређује основно људско право на рад из члана 60. Устава Републике Србије,  Чл.5 и чл.23 Универзалне декларације о људским равима, Чл. 7 Међународног пакта о грађанским и политичким правима, Чл.7 Међународни пакт о економским, социјалним и културним правима, МОР – конвенција бр.189.

Н.С. је стављен у неповољнији положај у односу на остале запослене,  када му је од 16.12.2015.године повређено достојанство и углед, те лични и професионални интегритет, од стране послодавца а у односу на друге раднике који раде исту врсту посла у **. Батаљону опште намене. У овом случају команданта Душана Пуаче који је у овом случају злостављач с обзиром да  је руководилац организационе јединице Полицијске бригаде и надређени старешина у врху хијераријске лествице[2], директора полиције који је потписао прешење о премештају и министра који је одговорно лице у органу државне управе.

Н.С. истиче да од 16.12.2015. године када је распоређен на радно место «Самостални послови анализе ризика» од послодавца, односно команданта Душана Пуаче није добио ниједан налог за рад на пословима анализе ризика, нити је добио своје радно место нити одговарајућа задужења већ је радио послове полицајца у 1. Батаљону опште намене а што се може проверити у налозима за извршење задатака који се налазе у архиви Полицијске бригаде као и евиденцији о броју сати проведених на терену, с обзиром да радио и прековремено .

По свему изнетом послодавац и командант Душан Пуача као  надређени руководиоц према Н.С. поступају на начин који је законом забрањен у смислу злостављања на раду. Сличан пример када послодавац распоређује радника на једно радно место, док фактички радник обавља друге послове налазимо и у пресуди Врховног касационог суда Рев2 321/12 од 27.06.2012. године када је суд заузео став да се ради о  „мобингу празног стола“  и донео пресуду у корист запосленог.

Синдикат сматра да је су одговорна лица код послодавца могла да схвате значај свог дела и да управљају својим поступцима, да радњу чини свесно са умишљајем, као и да су свестна свог дела и да пристају на наступање забрањених последица.

Истичемо да у Министарству унутрашњих послова не постоје описи радних места нити су запослени који су премештени на фантомска радна места «анализа ризика» упознати са својим новим радним обавезами и дужностима.

На тај начин када се запосленима не издају радни задаци, или им се издају радни задаци за она радна места на којима нису распоређени јесте стратешки мобинг с обзиром да је примењен на нешто мање од 1.500 запослених, што није појединачан случај, већ колективни и крајње друштвено опасан – дакле стратешки.

Са горе изнетим чињеницама а по овлашћењу Н.С., надлежно лице у Синдикату полиције Слога подноси овај захтев како би се арбитражом утврдило злостављање на раду а послодавац обавезао да престане са штетним радњама и поступцима које иду на штету запосленом.

Молимо директора Агенције да одреди арбитра за овај случај.

С поштовањем,                                                            

Председник синдиката
Драган Жебељан

[1] Пресуда Врховног касационог суда Рев2 706/2012 од 06.01.2013. године

[2] Апелациони суд у Београду је у решењу Гж1 1270/2013 од 27. марта 2013.год. изнео став, којим је прецизно и јасно образложено, ко се све може подразумевати под појмомодговорно лице у правном лицу“ – као извршилац злостављања означава одговорно лице у правном лицу може се закључити да се под тим појмом подразумева не само директор, старешина органалице које је на врху хијераријске лествице код послодавца већ и свако друго лице које заузима неко место на тој лествици које због тога има својство надређеног према одређеном запосленом и одлучује о његовим правима, обавезама и одговорности.

На жалост, Министарство унутрашњих послова, као друга страна није прихватило инисцијативу и добру вољу полицијског службеника те је одбило да се изјасни на наводе као и да прихвати мирно решавање радног спора, што се може видети из Закључка:

NS-odbacaj

С обзиром да Агенција за мирно решавање радних спорова не може без сагласности да посредује у овом случају, директор је био принуђен да обустави поступак који је иначе бесплатан, те странке не излаже ризику плаћања високих судских такси и сл.

Колега Н.С. који је имао жељу да спор са послодавцем реши мирним путем своја права може остварити тако што ће поднети тужбу Вишем суду у Београду. Такав спор се води сходно Закону о спречавању злостављања на раду где је обавеза послодавца да докаже да  злостављања није било, стим што ово решење Агенције неће ићи у прилог послодавцу јер је на неки начин признао да злостављања има с обзиром да није прихватио иницијативу да се проблем реши мирним  путем.

Пред Вишим судом се води већ неколико поступака у случајевима злостављања на раду. Неки су и завршени где је послодавац обавезан да оштећенима исплати изузетно високе одштете са каматом за материјалну и нематеријалну штету претрпљени душевни бол и изазвану патњу.

Колеги Н.С. остаје да одлучи да ли ће поднети тужбу против послодавца. О томе ће морати сам да одлучи и буде спреман на материјалне трошкове које ће морати сноси по тарифи судских такси, али које ће надокнађене уколико добије спор. Синдикат ће стати иза одлуке свог члана ма каква она била и пружити правну помоћ адвоката уколико је буде затражена.

Синдикат полиције Слога

Оставите одговор