Београд, 06.07.2016. – Председник Синдиката полиције Слога упутио је предлог Канцеларији ордена Председника Србије да се полицијски службеници Саша Луковац и Владан Јовановић одликују адекватним одличјем од стране председника Републике Србије. О херојском делу писали су медији али на жалост и после две године стиче се утисак да су заборављени.

У допису Генералном секретаријату председника Републике –  Канцеларији ордена наводи се:

Испред Синдиката полиције Слога осећам обавезу да у складу са  чланом 14. Закона о одликовањима Републике Србије, Комисији за одликовања, предложим да се одликују Саша Луковац и Владан Јовановић радници Министарства унутрашњих послова Републике Србије – ПУ Крушевац који су обављајући редовне задатке рањени на дужности.

Опис догађаја:

Полицијски службеници ПУ Крушевац Саша Луковац и Владан Јовановић обављајући редовне полицијске дужности упућени су на интервенцију у којој су рањени од гелера бомбе коју је на њих бацио Љубиша Андрејевић из Прокупља 5. јуна 2014. године на регионалном путу Брус – Крушевац, код села Липовац.

Према сазнањима са којима располажемо, кратко време пре него што је бомбом покушао да усмрти грађене и полицијске службенике, осуђени на издржавању затворске казне Љубишу Андрејевића помилован је од стране председника Републике Србије и пуштен на слободу.

Медији у Србији о овом догађају исвештавали су:

„Крушевачки полицајци хероји Саша Луковац и Владан Јовановић спасли су грађене Крушевца од бомбаша Љубише Андрејића (36) из Прокупља 5. јуна. 2014. године.

У инциденту на регионалном путу Брус – Крушевац, код села Липовац, ови искусни полицајци спречили су вишеструко осуђиваног крималца да са екплозивном направом улети у град пун младих људи који су славили матуру, а спасли су и живот отетом таксисти Николи Гопићу.

Херојство није прошло без последица. Када је Андрејић бацио бомбу, гелери су тешко повредили обојицу. Саша Луковац има гелер у врату између лобање и кичме. Вађење опасне куглице могло би да изазове инвалидитет. Код млађег Владана, гелер је завршио између другог и трећег пршљена, а један је остао и у десној препони. А и Саша, који је припадник Дежурне службе и Владан, припадник Интервентне патроле имају проблема са слухом.

– Лекари на ВМА, којима дугујем живот јер су ме спасли од сепсе, изјаснили су се да није препоручљива операција, јер бих остао биљка – прича за „Новости“ Саша Луковац, жива легенда полиције. – Надамо се добрим вестима на контроли 18. јула.

Вађење гелера из врата би код Владана Јовановића могло да изазове парезу лица. За „Новости“ прича да је важно да су остали живи и да су спасли друге.

– Те ноћи смо већ имали интервенцију у главној улици, колега из патроле Ивица Јанковић је био лакше повређен том приликом и одвео сам га у Хитну – сведочи Владан Јовановић, који је од 1997. у МУП-у. – Нису ни стигли да га прегледају како треба, када је стигао позив из базе да се одмах вратимо. То смо и учинили. Добили смо информацију да је човек с бомбом отео таксисту, сина нашег колеге, и да се тај запутио „мерцедесом“ преко Блаца ка Крушевцу.

Интервентна патрола и други припадници ПУ Крушевац сјурили су се до Липовца. Поставили су шлепер на пут као препреку. Једина мисао им је била да су у граду матуранати који славе.

– Био сам са пушком и једним колегом на неких 40 метара испред блокаде, а Владан је остао код шлепера када смо регистровали ауто – наставља Саша, напомињући да им је и тада недостајала права опрема за интервенције. – Упозоравали смо возача да стане, најпре батеријском лампом, после и руком. Зауставио се тек код блокаде. Реаговали смо како правила службе налажу. Таксиста је изашао са подигнутим рукама, легао је на пут. Сувозач је избацио једну руку, а потом из друге испустио бомбу.

Од адреналина, наши саговорници нису били свесни да су тешко рањени. Луковца је силина експлозије бацила у јарак пун муља, али је одмах излетео из њега док му је крв куљала низ лице. Јовановић је тек после неких 48 секунди, колико је трајала интервенција, схватио да крвави испод главе и да му трне нога. Колеге су савладале киднапера, а јунаци су пребачени до болнице.

– После смо чули да је Ивица Јанковић већ начету руку сломио у акцији код Липовца и он заслужује похвале – истичу наши саговорници. – Ми се надамо брзом повратку на посао. Уз све ризике и рањавање, и даље желимо да бранимо људе, као и те ноћи.“

И ако је од догађаја протекло две године,  Министарство унутрашњих послова, као ни Република Србија није наградила полицијске службенике Сашу Луковца и Владана Јовановића. Тада су путем медија проглашени за хероје, адекватна брига државе је изостала те полицајци никада нису одликовани за своју херојску жртву и дело.

Оба полицијска службеника и данас имају здравствене последице поред тога што су им гелери још увек у телу с обзиром да је операција немогућа. Саша Луковац је у великој мери оглувео на оба уха, развео се од супруге и живи у немаштини без електричне енергије те нема средства да себи купи чак ни неопходне слушне апарате.

Сматрамо да је најмање што држава може да учини за Сашу Луковца и Владана Јовановића је да њихову жртву награди адекватним одличјем и исправи неправду која им је нанета.

С поштовањем,

Председник синдиката
Драган Жебељан