Београд, 15.09.2016. – Синдикат полиције Слога предао је Уставном суду Републике Србије иницијативу за оцену уставности и законитости члана 2 став 2 Закона о безбедности и здравља на раду (“Сл. гласник РС”, бр. 101/2005 и 91/2015).
Чланом 2. став 2. Закона о безбедности и здравља на раду (“Сл. гласник РС”, бр. 101/2005 и 91/2015) прописано је:
„Овај закон се не примењује при обављању специфичне војне службе у Војсци Србије и обављању полицијских и послова заштите и спасавања из делокруга надлежног државног органа, као и обављању послова заштите и спасавања које обављају други субјекти у складу са посебним законом, у којима су питања безбедности и здравља на раду при обављању те службе и тих послова уређена посебним законом и прописима донетим на основу тог закона.
Између осталог у акту је наведено:
Синдикат полиције Слога сматра да је предметни Закон о безбедности и здравља на раду (“Сл. гласник РС”, бр. 101/2005 и 91/2015) у супротности са: Универзалном декларацијом о људским правима и Уставом Републике Србије.
Полазећи од чињенице да се сва људска бића рађају слободна и једнака у достојанству и правима, да су сви пред законом једнаки и да имају право без икакве разлике на подједнаку заштиту закона. Да сви имају право на једнаку заштиту против било какве дискриминације којом се крше основна људска права прописана Универзалном декларацијом о људским правима као и да Устав Републике Србије сваком свом грађанину јемчи право на једнакост појединца у правном и демократском друштву. Да је Уставом и законима забрањена свака дискриминација и да свако има право на једнаку законску заштиту, сматрамо да члан 2. ст.2 Закона о безбедности и здравља на раду (“Сл. гласник РС”, бр. 101/2005 и 91/2015) крши основна људска права и доводи до дискриминације специфична војна служба у Војсци Србије, полицијски службеници у Министарству унутрашњих послова и запослени на пословима заштите и спасавања коју обављају други субјекти.
Од 2015. године када је наступила измена предметног закона нису донети други посебни закони односно прописи које законодавац цитара у члану 2. став 2. Закона о безбедности и здравља на раду (“Сл. гласник РС”, бр. 101/2005 и 91/2015).
Самим тим, увођењем члана 2. става 2. настала је правна празнина која се односи на посебне категорије запослених који су у принципу једни од најризичнијих занимања с обзиром да у свом раду користе и ватрено оружје, или пружају помоћ приликом заштите и спашавања становништва.
Сваки радно способни грађанин, пре заснивања радног односа има право да буде обавештен на које радно место евентуално ступа и какву заштиту му је пружена на таквом радном месту.
Такође, запослени који су раније засновали радни однос такође имају право да не буду дискриминисани, већ да законодавац, као и за друге раднике пропише један јединствени закон који ће се односити на безбеднос и здравље на раду за посао који обављају.
Сматрамо да је друштвено врло опасан преседан да се три категорије запослених у државној управи Републике Србије, војници, полицијски службеници и они који обављају послове заштите и спасавања, изузму из кровног и јединственог закона који се односи на безбедност и здравље на раду који је све до 2015. године био прописан Законом о безбедности и здравља на раду.
Због немогућности државе да испуни тадашњу законску норму и донесе Акт о процени ризика у Министарству унутрашњих послова (које покрива рад полиције и послове заштите и спасавања), а збогпријава синдиката и радника да се утврди процена ризика за свако радно место, законодавац напросто изузео ову категорију радника из општег закона који је регулисао безбедност и здравље на раду.
Доносилац прописа Закона о безбедности и здравља на раду (“Сл. гласник РС”, бр. 101/2005 и 91/2015) чланом 2. став 2. јасно и неспорно дискриминише и ставља у неједнак положај три категорије радника, војнике, полицијске службенике и раднике на пословима заштите и спасавања у Војсци Србије и Министарству унутрашњих послова, у односу на све друге запослене у државној администрацији код којих се примењује Закона о безбедности и здравља на раду. На тај начин што их је изузео од примене кровног закона о заштити и безбедности на раду а да друге законе и прописе није донео а прописао је.
Законом о полицији (“Сл. гласник РС”, бр. 6/2016) у члану 180 ст.1 прописана је Специфична здравствена заштита запослених у МУП:
„Полицијски службеници у Министарству уживају специфичну здравствену заштиту у мери у којој она није обезбеђена обавезним здравственим осигурањем, а проистиче из рада на пословима на којима су, сагласно акту о процени ризика, опасност по живот и здравље, одговорност и тежина, природа и посебни услови рада, од битног утицаја на смањење радне способности.“
Дакле, и ако су Законом о безбедности и здравља на раду из 2015. године изузете поменуте три категорије, у Закону о полицији из 2016. године у цитираном члану 180. ст.1 законодавац се позива на Акт о процени ризика (који у МУП не постоји) и који није у обавезан да постоји сагалсно Законом о безбедности и здравља на раду из 2015. године. То представља контрадикторност и разлог више за усвајање ове иницијативе.
Доносилац прописа морао је да води рачуна о људским правима и посебно да одређену категорију радника не дискриминише у односу на друге раднике у области која би морала да буде једнака за све у Републици Србији, односно да пропише као и за друге. Кровни закон као што је Закона о безбедности и здравља на раду (“Сл. гласник РС”, бр. 101/2005 и 91/2015) морао је да обухвати све категорије запослених у Републици Србији па и послове војске, полиције и заштите и спасавања посебно што све ове категорије посао обављају свакодневно а не само у случају рата, ванредног стања или елементарне непогоде и да држава која се залаже за владавину права мора право да обезбеди свим категоријама радника, без дискриминације.
На основу свега изнетог, иницијатор п р е д л а ж е
Уставном суду да:
- Прихвати ову иницијативу и донесе решење којим покреће поступак за оцену уставности и законитости члана 2. став 2. Закон о безбедности и здравља на раду (“Сл. гласник РС”, бр. 101/2005 и 91/2015).
- Да обустави примену члана 2. став 2. Закон о безбедности и здравља на раду (“Сл. гласник РС”, бр. 101/2005 и 91/2015)..
- Да донесе одлуку којом се члан 2. став 2. Закон о безбедности и здравља на раду (“Сл. гласник РС”, бр. 101/2005 и 91/2015) проглашава неуставним или незаконитим и ставља ван правне снаге.
Синдикат полиције Слога
п р е д с е д н и к
Драган Жебељан