Београд, 11.11.2016. – На друштвеним мрежама и на појединим медијима објављен је снимак интервенције саобраћајне полиције која прививоди неко лице. Не види се почетак интервенције, нејасни су разлози привођења, не зна се епилог. Оно што се зна је да је снимак изазвао велику медијску и друштвену пажњу. А када медији заталасају кривци су унапред познати а њих је идентификовао чак и Заштитник грађана.
Лично, као синдикалац и полицијски службеник пуно сам времена и енергије уложио да колеге поучим и обавестим их о својим обавезама и правима док су на дужности у јавности. Први сам покренуо ово питање управо знајући куда ће и како ће се развијати тренд снимања и поставања снимака на друштвене мреже и медије и како ће се то одразити и на рад полиције.
Својевремено, Повереник за информације од јавног значаја господин Шабић дао је своје стручно мишљење о томе. Дакле, фотографисање и снимање дозвољено је све док грађани не ометају службена лица у обављању службеног посла. Док су на дужности, било у цивилу или униформи. Када нису на дужности и не примењују службена овлашћења, полицијски службеници имају сва права приватности. Мање-више, све се то сада зна и то није спорно.
Намеће се питање куда све то води и какве ће то последице имати на службу, грађане и друштво у опште.
Узмимо у обзир овај снимак, који се може анализирати као студију случаја. У јавносити су изнете две опречне информације, да је жена приведена због вожње аутомобила у алкохолисаном стању, и друга информација да је приведена због коришћења летњих пнеуматика на возилу.
Дакле, сама информација да је неко приведен због коришћења летњих пнеуматика на возилу, довољан је полазна тачка и основ да изазове негодовање грађана који су већ довољно фрустрирани због немаштине и беде, а сада још и полиција спроводи силу по том питању и мучи “јадну жену”. Дакле, ствара се лоша слика у јавности, а када се то деси очекују се и реакције надлежних које неће бити добре по полицијске службенике.
Без обзира што и сами знамо, бар сви ми који смо овлашћена службена лица, да полиција не приводи због “ћелавих и летње гуме”. Дакле, мора да је нешто друго у питању, али такве информације нема. Подсетимо се, основи за привођење су јасни и законски дефинисани.
Али забога, приводи се жена! Па шта с тим? Да ли су жене законом заштићене од привођења? Наравно да нису, али су слабији пол!
Па шта стим и у чему је проблем?
Проблем је у томе што је објављен снимак и што грађани бране “нејаку жену”. Зато што је слабијег пола и зато што полиција није омиљена у друштву. Зато што носи епиет силе. Државне силе која служи да мучи грађане. Зато што је реч полиција, посебно саобраћајна, асоцира на казне или давање мита.
Треба знати да у односима с јавношћу и кризном ПР како се стручно зове, овакви снимци и такво поступање представника силе засигурно наилазе на осуду највећег дела јавности, на јавно гађење и могућу негативну медијску кампању ма шта се касније показало као тачно. Медији траже скандал, и праве га чак и када га нема. Дакле, битка је већ унапред изгубљена а крвици су дакле познати – то су полицајци који су примењивали овлашћење и који су поступали у складу са законом и правилима службе.
Сасвим је небитно то што недостаје почетак снимка, то што не знамо зашто се лице приводи. Да ли је одбило да се алкотестира, да ли је пружило отпор, да ли је напало полицијског службеника. Без обзира на то што су се можда стекли сви законски услови за привођење, полиција је од стране грађана и медија већ крива и постављена на стуб срама.
Експресно у врху МУПа надлежни већ дају изјаве у којима најчешће кажу да ће се случај испитати и одговорне казнити. Прете унутрашњом контролом. То су стандардне изјаве на које смо навикли. Циљ политичара у врху МУП је да се њихове изјаве свиде грађанима, да грађанима кажу оно што се од њих очекује, да прете, осуде и казне унапред. То је добро за њих у том тренутку, али је погрешно и погубно за друштво и полицијску професију.
Уместо да уз помоћ медија и образовних институција граде и васпитавају грађане и друштво у коме се државне службе морају поштовати, посебно оно које је задужено са спровођење закона и једино има право да пупотреби силу, у заштити закона.
Тако би грађанима морала послати јасно и недвосмислено порука: “Дужни сте да слушате наређења полиције и поступате по њима. Свако оглушавање о законито наређење по Вас може изазвати последицу у виду казне, привођења, лишавања слободе и сл. Слушајте наређења и поступајте у складу са њима и неће бити никакавих проблема, нити употребе силе.”
То до сада од ниједног политичара у врху МУП или полицијског руководиоца из Дирекције полиције нисмо чули. Зашто? Јер је непопуларно.
Популарно је утркивати се са осудама. Мене посебно брине, када се без довољно јасних информација Заштитник грађана јавно огласи и изнесе став да су полицајци поступали непрофесионално и готово уличарски, и запрети да ће покренути поступак контроле.
Snimak ukazuje na neprofesionalno,gotovo uličarsko postupanje pojedinih sl.lica, postupak kontrole će biti pokrenut. https://t.co/zTldhiHsoO
— Saša Janković (@Kihot_ex_of) November 10, 2016
Неспорно је да Заштитник грађана има право и обавезу да спроведе поступак контроле, оно што је спорно је да је закључак донео унапред на основу снимка без почетка и да о њему већ заснује осуђујући став. Зашто је то и коме потребно?
Није ли могао само рећи “Забринут сам што ово видим, покренућу поступак контроле.” Не би ли оваква изјава била много професионалнија?
Гледао сам снимак неколико пута, не схватам које је то “уличарско поступање”, да ли зато што се интервенција дешава на улици, или треба да звучи увредљиво?
Шта то полицијски службеници треба да раде када се грађанин оглуши о наредбу, не жели да уђе у службени аутомобил? Да се окрену и оду и кажи извините?
Пуно пута сам присуствовао, видео непрофесионализам појединих колега, има их, многи су залутали у служби. Ове колеге са снимка не познајем, немам разлога да их штитим. Али ја заиста не видим шта је спорно.
Да ли је спорно то што седвоица грађана налазе на неколико сантиметара од полициајаца који приводе жену? Да ли је спорно што нека жена говори “Убише жену”. Треба ли јој веровати? Треба ли замерити полицајцу који гура грађанина који не жели да се помери из круга интервенције? Трба ли допустити грађанину да се уноси полицајцима снима на корак од интервенције. Што се мене лично тиче, сматрам да се ради о видљивом и неспорном ометању и полицијских службеника на дужности.
А шта је са свим осталим полицајцима са улице који су били предмет оваквих интервенција и снимања? Неће ли овакви случајеви све више слабити морал који је већ сада неповратно ослабљен.
У случајевима када полицајац не осећа заштиту надређених и државе за професионално обављен задатак слаби морал и вољу за радом и доприносе осећају несигурности. Несигуран полицајац на терену не неупотребљив радник. С разлогом. Ако не постоји старешина или политичар коме је стало да полиција ради свој посао у складу са законом и да тај закон јасно и недвосмислено презентује у јавности и грађанима јасно каже: “Са полицијом нема игре, она је орган државе и може да делује репресивно у складу са законом. Понашајте се и поступајте у складу са наређењима које добијате од полицајаца, јер се сами одговорни за своје поступке.” Сасвим сигурно одразиће се и одражава негативно на друштво, сигурност и безбедност тих истих грађана.
Како?
Врло једноставно. Полицијски службеник са ослабљеним моралом, свакодневно незадовољан, правно незаштићен и несигуран, са већ изграћеним ставом да ће бити “жртвован и награбусити” ако га неко снима док обавља дужност или примењује овлашћење, одлучиће да не ради ништа. Окрене главу и рећиће себи, боље да не видим ништа, не чујем, и правим се луд и глуп.
Желимо ли такву полицију?
Драган Жебељан
председник
Синдикат полиције Слога