Београд, 13.11.2018. – Синидкат полиције Слога упутио је притужбу Поверенику за заштиту равноправности у којој наводи да Министарство унутрашњих послова неједнако поступа према синдикатима и њиховим представницима и заступницима у односу на репрезентативне синдикате.
Синидкат полиције Слога је ове године поднео другу притужбу Поверенику за заштиту равноправности због дискриминаторског поступања представника послодавца – Министарства унутрашњух послова Републике Србије према овом синдикату, дајући предност другим синдикатима у информисању и сарадњи.
Уз основну притужбу која је образложена на три стране, поднето је и неколико депеша, дописа и других аката из којих се може видети да Сектор за људске ресурсе уважава једино репрезентативне синдикате.
Тако је Помоћник министра Начелник сектора за људске ресурсе госпођа Катарина Томашевић у више наврата слала дописе Независном синдикату полиције, Полицијском синдикату Србије и Независном полицијском синдикату Србије. За неке од тих синдиката изузимајући друге је послодавац организовао презентације, самоиницијативно слао обавештења о критеријумима за остваривање радничких права и у свему давао предност у односу на све остале синдикате.
Закон о раду прописује да се разлика између репрезентативних и осталих синдиката прави једино у погледу закључивања колективног уговора и давања мишљења о социјалном прогаму, у другим сегментима дискриминација није дозвољена.
Чланом 209 Закона о раду прописано је да:
„Синдикат има право да буде обавештен од стране послодавца о економским и радно-социјалним питањима од значаја за положај запослених, односно чланова синдиката“.
Чланом 210 Закона о раду прописано је да:
„Послодавац је дужан да синдикату који окупља запослене код послодавца обезбеди техничко-просторне услове у складу са просторним и финансијским могућностима, као и да му омогући приступ подацима и информацијама неопходним за обављање синдикалних активности.
Техничко-просторни услови за обављање активности синдиката утврђују се колективним уговором или споразумом послодавца и синдиката.“
Послодавац према овом синдикату није иницирао потписивање споразума нити понудио обезбеђење техничко просторних услова за рад, нити је овај синдикат то тражио. Оно што јесе тражено је приступ информацама које не изискују никакве додатне материјален трошкове већ добру вољу представника послодавца. Међутим на добру вољу овај синдикат није наишао те је у циљу заштите интереса чланова синдикат потраживао информације на основу приступа информацијама од јавног значаја. У главном, оне најважније информације синдикат није добијао и многа решења Повереника, попут оног за Систематизацију нису извршена, тако да је синдикат за приступ информацама остао ускраћен.
Чланом 195 Закона о раду прописана заштита појединачних права радника, где је прописано:
„Против решења којим је повређено право запосленог или кад је запослени сазнао за повреду права, запослени, односно представник синдиката чији је запослени члан ако га запослени овласти, може да покрене спор пред надлежним судом.“
Да би синдикат могао да неометано врши своју законску функцију и заступа свог члана на суду или у дисциплинском поступку неопходно је да поседује информације и документа које поседује послодавац. Међутим, послодавац противно члану 209 Закона о раду овај синдикат не информише, а требао би баш као што информише остале синдикате.
Претпостављамо да би Одсек за односе са синдикатима који се налази у Сектору за људске ресурсе управо требао да сагласно члану 209 Закона о раду по службеној дужности, без дискриминације информаише све синдикате који су регистровани сагласно прописима.
Према свим доказима које поседујемо сматрамо да представник послодавца неоправдано даје преднеост или неоправано прави резлике између синдиката. Евентуалан став послодавца да се разлика прави с обзиром да се ради о репрезентативним синдикатима не би смео бити прихваћен као исправан јер Закон о раду јасно прописује рад синдиката и у чему се разликује репрезентативан у односу на остале синдикате.
Свима је јасно да послодавац неке синдикате информише по сложбеној дужности, позива на састанке, организује презентације док према Синдикату полиције Слога чак не испуњава минималну законску обавезу да достави акта која се односе на правна питања. Ништа мање, не доставља ни акта која се тичу економских и радно-социјалних питања од значаја за положај запослених чланова синдиката.
Према свему наведеноме оправдано сматрамо да Министарство унутрашњих послова неједнако поступа према регистрованим синдикатима и њиховим представницима и да је у временском периоду од 2016. године овај синдикат дискриминисан у односу на друге синдикате.
Ваш Синидкат полиције Слога