Београд, 18.12.2018. – Државнa секретарка Дијана Хркаловић била је у Лучанима по налогу министра. Поступање полицијских службеника било потпуно професионално и законито, одговорно тврди директор полиције. Један опозициони политичар тврди да је оно што је видео у Лучанима била чиста суспензија државе. А шта каже закон и струка?

Да не буде спорно и не дође до погрешеног тумачења овог чланка, напомињемо да се нећемо бавимо политичком анализом догађаја већ стручном анализом полицијског поступања у очитој кризној ситуацији када је утицај политичара на рад полиције био евидентан. Јер ипак, оно није био “Напад на полицијску број 13” иако то неки можда тако виде.

Мала општина Лучани која се налази се у југозападној Србији, у Моравичком округу од новембра 2018. године постала је центар интересовања врха Министартва унутрашњих послова. Најпре је ту општину и малену полицијску станицу посетио министар полиције господин Небојша Стефановић са директором полиције господином Владимиром Ребићем.  Ништа чудно, сем да се то чини у време локалних избора. Зашто?

Након обиласка Полицијске станице, високи функционери МУПа састали су се са председницом општине Лучани госпођом Весном Стамболић, јер је сарадња локалне управе са припадницима МУП веома важна и у интересу је грађана. И ништа то не би било чудно нити занимљиво да се управо у то време у Лучанима нису припремали избори на локалном нивоу.

Зли јеци рекли би да се на такав начин даје подршка једној политичкој партији којој сасвим случајно припадају госпођа Стамболић и господин Стефановић. Намера им је била сасвим другачија, кажу да избори немају везе са посетом. Заправо радило се “о постављњу камера које теба да снимају и грађане дању и ноћу”…

Елем, избори у Лучанима  одржани су у недељу 16.12.2018.године. То малено место у време избора било је преплављено многим грађанима из Србије који су сасвим случајно запослени у разним државним органима и предузећима. За тај излет користили су службена возила. А како би другачије дошли ако не службенима? Логично, било је присутно и много полиције јер је неко претпоставио да тамо долазе неки грозни политичари који “позивају на силовање, линч и насиље” како рече једна млада и перспективна девојак која за себе тврди да је новинарка.

Уместо силовања, линча и насиља, које је изгледа предупредила полиција, евидентирано је да је неко по Лучанима и околним местима возио службена возила из разних органа јавне власти и државних предузећа.  Било је ту и неких возила без регистарских таблица и налепница. Кажу да су дошли из АП КиМ.

Можда људи немају да плате регистрацију па ризикују. Али како возе и паркирају баш испред полиције?  Изазивају срећу или им је дозвољено? Како баш да то буду Скупи џипови без регистарских таблица док су она јефтинија возила уредно регистрована? На жалост, полицајци то изгледа нису смели да виде.  Да ли им је можда наређено да окрену главу или је за то (како неки наводе) можда заслужна дама витког стаса и одлучног гласа. Ми не знамо.

Зачудо такву појаву возила без таблица није приметио ни начелник полицијске управе који се такође сасвим намерно нашао у Лучанима. Да ли је и он давао подршку полицајцима или је можда командовао некаквим штабом?

Некако, питамо се где се начелник налазиo за време парламентарних избора ако је на ове мале локалне присутан у локалној станици? Зар је могуће да су избори толико ризични по безбедност грађана тог градића? Или се можда, ту нашао да би правио друштво политичкој подршци или је можда примо наређењa?

Ипак, хајде да верујемо на реч директору полиције када каже “одговорно тврдим да је поступање полицијских службеника том приликом било потпуно професионално и законито.” Да не  сумњамо.

Ко смо ми да сумњамо у директорску реч. Неки кажу можда је монтажа је у питању. Али да ми ипак верујемо на реч директору уместо да верујемо сопственим очима. Очи могу да нас лажу…

Али нећемо се бавити политиканством, нити се бавимо. Хајде да утврдимо чињенице, да анализирамо ово стручно и професионално.

Да ли је могуће да се поред полицијске станице нађу паркирана возила без таблица? Наравно да је могуће уколико их полиција одузме. Да ли је са ових возила полиција одузела таблице, рекло би се да није. Да ли је интервенисала, и то није. Зашто? Е па зато…  Све је било у реду, рече директор…

Мада, могуће да у Лучанима није било саобрађајаца на располагању. Могуће да је начелник проценио да саобраћајци нису потребни и да је потребно довести више криминалистичке полиције ради узимања изјава од опозиционих политичара. Никако онима из владајуће партије. Дакле, инспектори у цивилу не раде по саобраћају, они раде само оно што им се нареди. А шта им је наређено?

Ствара се утисак да им је наређено да задржавају нечије политичке неистомишљенике. Једне како осумњичене друге као сведоке. Не оне који су из исте партије којој припадају Стамболић и Стефановић. За такве закони не важе. Видело се то на примеру возила без таблица.

Полиција поступа по наређењу Јавног тужиоца, и то се чуло. Онлајн медији пишту да се за то постарала госпођа у тренерици. Функционерка опасног стаса и одлучног гласа.

Она је од стране министра лично задужена да јадним и уплашеним полицајцима пружи подршку. Или нешто друго? Обичан полицајац рекао би: “Мани ме такве подршке, пусти ме да радим и не притискај…”

Запажамо, подршка од неприкладно обучене функционерке у полицијској станици тешко да је потребна. Да се разумемо, полицајцима је подршка политичара потрбна у циљу побољшања услова рада и подизања социјалног статуса. Међутим оваква подршка у Лучанима значила је једино као  “слушај и ради како ти се каже”. Ти слушаш и ја те подржавам у томе. Касније, ја дижем руке од тебе… А теби како буде. И не би било први пут. Полицајци су често пута злоупотребљени и остављени да се сами ваде на судовима.

А шта каже Закон о државној управи? Ко је заправо државни секретар?

Члан 24.

Министарство може да има једног или више државних секретара, који за свој рад одговарају министру и Влади.

Државни секретар помаже министру у оквиру овлашћења која му он одреди. Министар не може овластити државног секретара за доношење прописа, нити за гласање на седницама Владе.

Кад министарство има више државних секретара, министар писмено овлашћује једног од њих да га замењује док је одсутан или спречен.

Државни секретар је функционер кога поставлја и разрешава Влада на предлог министра и његова дужност престаје с престанком дужности министра.

Државни секретар подлеже истим правилима о неспојивости и сукобу интереса као и члан Владе.

Дакле, у конкретном случају подршка је заправо служила министру уместо очију и ушију. Ништа спорно, то је његово право. Свако има право да уђе у полицијску станицу, то је јавна служба. Али, може ли свако да у полицијској станици уђе у тренарици? Може ли представник највишег органа у станици боравити формално а бити одевена неформално?

Не наравно. То није дозвољено чак ни полицијским службеницима који раде у станици. Сем на физичком васпитању.

А шта кажу прописи, рецимо Правилник о начину понашања и личном изгледу полицијских службеника и других запослених у Министарству унутрашњих послова:

ЛИЧНИ ИЗГЛЕД ПОЛИЦИЈСКИХ СЛУЖБЕНИКА И ДРУГИХ ЗАПОСЛЕНИХ

Члан 25.

Запослени на радно место долазе прикладно и уредно одевени, примерено пословима које обављају. Својим личним изгледом и начином одевања не смеју нарушавати углед Министарства.

Неприкладном одећом сматрају се нарочито: кратке панталоне, поцепан џинс, џинс са упадљивим апликацијама, одећа са великим деколтеом, бретелама, отворима на леђима, стомаку и другим деловима тела, непримерено кратке сукње и хаљине, сукње и хаљине са великим шлицевима који откривају делове тела, провидна одећа, одећа са упадљивим апликацијама, непристојним и провокативним садржајем, спортска одећа и папуче.

Запослена може бити дискретно нашминкана, са примереним накитом.

Забрањено је ношење пирсинга и других неприкладних модних детаља на видним местима.

Није дозвољено да тетоваже буду на видљивим деловима тела, а уколико постоје треба да буду покривене одећом.

Правила из става 1–5. овог члана не примењују се у случају када је то неопходно због оперативног рада на терену.

Дакле, спортска одећа није дозвољена сем  у случају када је то неопходно због оперативног рада на терену. Али, државни секретар није оперативни радник Министарства и не ради на терену, сем када пружа полицији “подршку”. Дакле, државни секретар нема никакву надлежност да издаје било каква наређења никоме, сем свом возачу и секретарици. Тако бар Закон о полицији прописује:

Члан 12

Министарство обезбеђује претпоставке за оперативну независност. Полиција је оперативно независна од других државних органа у обављању полицијских послова и других законом одређених послова за које је Полиција одговорна.

Оперативна независност Полиције не односи се на дужности Полиције утврђене законом којим се уређује кривични и прекршајни поступак.

Министарство обезбеђује организационе претпоставке за рад Полиције, у складу са усвојеним јавним политикама и стратешким актима Народне скупштине и Владе, а нарочито за јачање поверења између јавности и Полиције, за развој полицијске етике и професионализма, као и за спречавање и сузбијање корупције у Полицији.

Теоретски све то лепо звучи, малчице је друкчије у пракси….

Како то изгледа у пракси могуће је видети у једној врло непримереној ситуацији када група грађана предвођена народним посланицима опозиције, без позива улази групно у полицијску станицу.

Да то изгледа страшно, посебно јер један од њих “бије жене” како рече министрова подршка. Или “позива на линч, силовање и насиље” како рече Брбара. Од таквих се ваљда препадају и полицајци у станици па истуре “подршку” да се јуначки испрси и одлучним и јаким гласом вербално обрачуна с њима.

Све то можесе се видети у снимку:

На самом почетку снимка чује се позив народног посланика и председника политичког покрета који позива грађане да се придруже групи како би из полицијске станице “ослободили једног човека”. Мотиви могу бити разумљиви јер је полиција дала повод самим привођењем политичког активисте у време избора. Али такав чин би се могао протумачити као позив на физички обрачун. Јер шта значи ослобађање грђана из полицијке станице? Оправдано, вишебројна група људи се увек и по правилу тешко контролише.

Упад организобване групе у полицијску станицу може да изазове нелагоду, осећај несигурности и угрожености запослених, али и ометање рада. Под условом да група улазили без питања у канцеларије.

Упад скупине у службене канцеларије у време рада (узимање изјава осумњичених или сведока) може се окарактерисати као спречавање и ометање полицијских службеника у извршењу службених дужности и радњи. Кривични законик у том случају прописује:

Спречавање службеног лица у вршењу службене радње

Члан 322

(1) Ко силом или претњом да ће непосредно употребити силу спречи службено лице у вршењу службене радње коју предузима у оквиру својих овлашћења или га на исти начин принуди на вршење службене радње, казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Ако приликом извршења дела из става 1. овог члана учинилац увреди или злостави службено лице или му нанесе лаку телесну повреду или прети употребом оружја, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ко дело из ст. 1. и 2. овог члана учини према службеном лицу у вршењу послова јавне или државне безбедности или дужности чувања јавног реда и мира, спречавања или откривања кривичног дела, хватања учиниоца кривичног дела или чувања лица лишеног слободе, казниће се затвором од једне до осам година.

(4) Ако приликом извршења дела из ст. 1. и 3. овог члана учинилац службеном лицу нанесе тешку телесну повреду, казниће се за дело из става 1. затвором од једне до осам година, а за дело из става 3. затвором од две до десет година.

(5) За покушај дела из става 1. овог члана казниће се.

(6) Ако је учинилац дела из ст. 1. до 3. овог члана био изазван незаконитим или грубим поступањем службеног лица, може се ослободити од казне.

Напад на службено лице у вршењу службене дужности

Члан 323

(1) Ко нападне или прети да ће напасти службено лице у вршењу службене дужности,
казниће се затвором од три месеца до три године.

(2) Ако је при извршењу дела из става 1. овог члана службеном лицу нанесена лака телесна повреда или је прећено употребом оружја, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година.

(3) Ако је дело из ст. 1. и 2. овог члана учињено према службеном лицу у вршењу послова јавне или државне безбедности, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.

(4) Ако приликом извршења дела из ст. 1. и 3. овог члана учинилац службеном лицу нанесе тешку телесну повреду, казниће се за дело из става 1. затвором од једне до осам година, а за дело из става 3. затвором од две до десет година.

(5) За покушај дела из става 1. овог члана казниће се.

(6) Учинилац дела из ст. 1. до 3. овог члана који је био изазван незаконитим или грубим поступањем службеног лица може се ослободити од казне.

Дакле, уколико је група грађана без позива ушла у ходнику и мирно разговарала, то не значи да је ометала службена лица. Треба имати у виду да полицијска станица представља службене просторије за рад запослених која је намењена за остваривање права грађана, па грађани имају право да у јавној установи уђу ради заштите својих интереса.

У овом случају, народни посланици и представници политичких партија имали су право да  мирно, без буке и вике, приступе у ходник или пријемну канцлерију станице и затраже информације које се односе на догађај, поднесу пријаву или остваре неко друго своје право.

Неспорно, грађани имају право да снимају запослене у полицијској станици уколико на тај начин не ометају рад запослених. Такође, дужни су да не ремете јавни ред и мир виком и буком и не ометају запослене који раде у згради.

Међутим, са снимка се може видети да одређени број грађана испред полицијске станице скандира “Ухапсите Вучича” а затим улазе у ходник. Током разговора чује се бука, вика, смех и слично. Поставља се питање, да ли је то ометање или демократско право изражавања незадовољства и одређени вид грађанског бунта.

Даље се види да се уместо да се цивилизовано разговара на ходнику се води непримерен дијалог, што јесте велика грешка чеоних људи у полицији.

Обавеза надлежног руководиоца полицијске станице је постојала да уљудно позове представнике грађана народне посланике у канцеларију и да том приликом културно обаве разговор. Међутим, на снимку се види непримерени дијалог између Државног секретара и начелник Полицијске управе са народним посланицима и политичарима.

Да је паметно поступљено, не би било разлога нити повода да се на онакав начин води дијалог који прераста у вербални сукоб и међусобно омаловажавање.

Оно што јесте за сваку похвалу је поступање полицајаца који прилком уласка организоване групе људи поступала веома смирено и крајње благо. Такво поступање јесте примарно и пожељно када се напета атмосфера смирује.

Друго је питање, зашто је, и да ли је Јавни тужилац тражио да се баш у дану избора узимају изјаве од осумњичених? Да ли се могло сачекати и поступити увече у току ноћи или наредног дана? Зар је могуће да је била процена да је у дану избора најсврсисходније да се изјаве узимају од политичара и тако спречавају да раде свој посао?

Таква узаврела атмосфера и ометање њиховог рада за време избора могла се елегантно избећи на начин да су политички активисти легитимисани, затим да им је уручен позив да се у службеним просторијама  јаве након затварања бирачких места. Елегантно би се све окончало, без нервозе, агресије и вербалног сукоба. На тај начин не би било повода за оно што ће заувек бити забележано у електронским медијима и на интеренту.

Дакле, начелник полицијске управе као и државна секретарка били су дужни да објективно и стручно изврше анализу и процену. Да процене да би на дан избора привођење и задржавање политичких активиста било погрешно и да би на тај начин полиција била уплетена у политичку игру.

Реално, никаква опасност није постојала да се изјаве узму након затварања бирачких места. Такође, полиција је морала да уочи и легитимише све непознате и сумњиве грађане који су данима обилазили насеља у околини и граду Лучани, посебно она скупа возила са затамњеним стаклима без регистарских ознака.

Зашто тако није поступљено занају то једино они. Они који прате медије могу једино да нагађају и спекулишу.

Полицајци су свакако морали и да утврде идентитет корисника луксузних возила са затамњеним стаклима који су их возили без регистарских таблица и уколико постоје основи против истих примене овлашћења.

Министар, директор и начелник полиције остали су дужни да јавности одговоре на ова запажања. Нису. Питање је зашто?

Оно што јесу видело се јуче. Као по команди удружења полиције и неки синдикати осудили су вербални напад на државну секретарку-жену.

Став овог синдиката је да не постоји разлика измећу напада на жену или мушкарца. Насиље је исто према ономе ко га трпи, оно је јединствено и нема посебности. Жене су тражиле изједначење права са мушкарцима, оствариле су га. Зато данас у полицији раде и наше драге колегинице, раме уз раме са мушкарцима. Са истим обавезама и правима.

Према томе, насиље је недопустиво како према женама тако и према мушкарцима. Жртва нема боју коже, нацију, пол и изглед. Жртва је немоћно људско биће које не може да се брани.

За нашу државну секретарку се не бринемо, она као и сви други државни функционери заштићени су као бели медведи, за њих брину све наше службе безбедности. Проблем су мали обични грађани којима тужиоци не стају у заштиту са налозима полиције за хитно поступање.

Државна секретарка као психолог по занимању требала би да добро познаје технике изазивања и смиривања вербалног сукоба. Шта више, према службеној белешци која је објављена на друштвеним мрежама може се видети да се и раније налазила у сличним ситуацијема. Вероватно је и тада, као у Лучанима смиривала ситуацију. Због тога је ваљда и одабрана да буде подршка полицајцима. И не смао у лучанима, наша државна секретарка је свуда где је кризна ситуација и свуда вероватно даје “подршку” полицајцима.

Као не би било коректно да ми извлачимо закључке, свако нека сам закључити да ли је наша државна секретарка конфликтна личност, да ли има вештине да смири ситуацију или је можда бије малер па упада у проблеме. Мада и то је небитно, насиље није дозвољено како према женама тако ни према мушкарцима, а ни према животињама!

И зато, господо политичари и политичко-полицијски функционери, даље руке од оперативног дела полиције. Пустите их да сами раде оно за шта су се школовали, по закону и правилима струке. Било би много боље него да се дешавају кризе попут оне у Лучанима. Полиција није и не сме бити полуга владајуће већине већ државни апарат који ради у складу са прописима у интересу грађана.

Ваш Синдикат полиције Слога