Кад се 15 дана претвори у две године

Београд, 10.10.2019. – Pistaljka.rs у билтену “Узбуњивач бр. 86/2019” године пише о проблемима са којима се суочава Синдикат полиције Слога. Проблеми се односе на незаконито поступања са тајни подацима у Министарству унутрашњих послова где Министарство правде одбија да изврши инспекцијски надзор.

Пише Милан Павлица, адвокат Пиштаљке

Министарство правде Републике Србије упорно, већ више од две године, одбија да поступи по пријави Полицијског синдиката Слога, иако Закон о заштити узбуњивача предвиђа да орган има рок од 15 дана да поступи у поступку спољашњег узбуњивања.

Овај полицијски синдикат је Министарству правде пријавио да нико у Србији није надзирао примену Закона о тајности података пошто надлежни службеници у Министарству правде нису имали потребне сертификате. Синдикат Слога је то утврдио приликом провере ко у полицији има сертификате за третирање података који су означени као тајни.

Када је синдикат путем свог председника Драгана Жебељана то пријавио Министарству правде, оно је имало „хиљаду и један“ изговор за своје пропусте у раду о чему је Пиштаљка већ писала у фебруару прошле године. Министарство је ипак признало пропусте будући да је у допису полицијском синдикату навело да је „у моменту  када  је  достављена  комплетна документација  везана  за  спољашње узбуњивање (12. маја 2017. године) свим овлашћеним лицима у Групи за надзор над тајношћу  података  истекао  период  важења сертификата  за  приступ  тајним  подацима“. Синдикат се потом обратио и Заштитнику грађана који је по спроведеном потупку

контроле издао врло оштру препоруку Министарству правде са роком од 60 дана у којем би требало поступити. Министарство је и Заштитника грађана игнорисало будући да по препорупци није поступило, о чему је Драган Жебељан обавестио Заштитника грађана.

У препоруци коју потписује генерална секретарска стручне службе Заштитника грађана Оља Јовичић се између осталог наводи да „позитивни прописи и начела добре управе за захтевају од органа управе да поступају и предузимају мере у оквиру своје надлежности у законом прописаном року“.

„Стандард добре управе не дозвољава нечињење и пасивност, већ тражи активан, ангажован став органа управе према обављању послова из свог делокруга и законито вршење тих послова ради остваривања циља због кога су органу дата јавна овлашћења. Пропуштање органа и службених лица да се баве пословима из свог делокруга, односно исцрпљивање у оправдањима,  унутрашњим процедурама, (не)организацији посла и другим решеним и нерешеним питањима администрације, карактеристично је обележје лоше управе“.

08_Bilten_Pistaljka (1)

Овакав закључак стручне службе Заштитника грађана уследио је накод подуже преписке са Министарством правде која подсећа на некад популарну ТВ серију:

„Ђекна још није умрла, а ка’ће не знамо!“. Генеза случаја и број дописа у овом поступку (9) је заиста импозантна:

1.

Заштитнику грађана обратио се Синдикат полиције „Слога“ изражавајући незадовољство радом Министарства правде. Том министарству се синдикат први пут обратио 5.1.2017. године зато што је сматрао да се Закон о тајности података не примењује на правилан начин у Министарству унутрашњих послова, то јест да одређени документи без оправданог разлога добијају ознаку тајности, као и да одређени полицијски функционери рукују тајном документацијом ако немају законом одређене сертификате;

2.

После више активности синдиката који је, неуспешно, покушао да натера Министарство правде да поступи по пријави, Заштитник грађана је 12.6.2017. године покренуо поступак контроле рада Министарства правде и тражио изјашњење;

3.

Министарство правде доставило је прво изјашњење 19.12.2017. у коме је Заштитника грађана обавестило да је полицијски синдикат обавештен да је период важења сертификата  свим   овлашћеним службеницима истекао, а да је поседовање сертификата основни услов да би неко могао да врши надзор над тајним подацима.

4.

Након разматрања поменутог акта Заштитник грађана је 15.3.2018. године упутио Министарству правде захтев за додатним изјашњењем;

5.

У мају исте године Министарство правде доставља додатно изјашњење у којем истиче да поступак спољашњег узбуњивања још није окончан и да ће након његовог завршетка полицијски синдикат бити обавештен о исходу;

6.

Након разматрања овог изјашњења, Заштитник грађана у октобру 2018. опет тражи додатно изјашњење Министарства правде;

7.

Крајем 2018. године Министарство доставља друго додатно изјашњење којим је Заштитника грађана обавестило да остаје при чињеницама и разлозима из претходног изјашњења;

8.

Након разматрања овог акта, Заштитник грађана у марту ове године упућује нови захтев за додатним изјашњењем како би прибавио информације да ли је у међувремену окончан поступак спољашњег узбуњивања;

9.

Средином априла ове године Министарство правде  упућује треће додатно изјашњење у којем Заштитника грађана обавештава  да  у  међувремену није дошло до промена и да није у могућности  да  прецизира  временски оквир у којем ће поступак бити окончан; После ове обимне преписке Заштитник грађана је коначно утврдио да је Министарство правде учинило пропуст у раду због тога што није поступило по поднесцима Синдиката полиције „Слога“ од 05. 01. 2017, 14. 03. 2017, 15. 03. 2017. и 22.05. 2017. године, чиме је повредило право подносиоца притужбе на добру управу. Након целе ове перипетије и даље није јасно када ће и како бити окончан поступак спољашњег узбуњивања у Министарству правде.

Ово министарство је обавестило Пиштаљку да се 15.08.2019. године поново изјаснило на препоруку Заштитника грађана, „указујући на објективне околности и чињенице због којих није било могуће поступити по поднсецима притужиоца Синдиката полиције Слога, те да предузима мере и активности како би поступак спољашњег узбуњивања окончао у складу са законом“.

2019-09-11 Izjasnjenje Ministarstva pravde

Игнорисање од стране органа државе искусила је и Пиштаљка, у поступку због ћутања управе односно ситуације у којем државни орган нити одбија нити усваја неки захтев, већ се држи пасивно – „ћути“ спречавајући тако да подносиоца захтева да оствари неко право. Крајем 2017. године Пиштаљка је покренула пред Управним судом управни спор против Владе Србије због неактивности тј. игнорисања решења Повереника за информације од јавног значаја. Влада Србије је упркос постојећим решењима повереника, пропустила да примени директну принуду и натера Републички геодетски завод да достави Пиштаљци документацију везану за спорни уговор о сателитском снимку закључен са фирмом Веком Гео који је коришћен у поступку озакоњења објеката. Влада ову обавезу има на основу закона јер је то крајња мера када неки орган одбија да поступи по решењу повереника. Влада би требало уз асистенцију снага реда, да у случају потребе и силом присвоји тај уговор и достави га Пиштаљци. Међутим, принуда као крајња мера против органа који игноришу решења повереника се не спроводи, а Управни суд, после иницијалних радњи у  којима је од Пиштаљке тражено да достави управни акт на који се спор односи, а акта наравно нема пошто је то спор због „ћутања управе“, већ осам месеци ништа не предузима. Пиштаљка је због тога путем својих адвоката уложила захтев за суђење у разумном року по којем би суд требало да поступи.

 

 

Оставите одговор