Београд, 07.12.2019. – Најугроженија категорија радника у Министарству унутраших послова данас јесу намештеници са платом од око 30.000 рсд. Данас када како кажу, никада нам боље није било, када стандард расте попут онога у Немачкој и када су “сви” добили повећање плате, ова категорија запослених у МУП, није добила ни динар. Понижени и одбачени себе виде као тринаесто прасе. Крмача одбацује тринаесто прасе када оно нема место за сисање па тако оно најчешће угине.

У овом случају у МУП већ годинама одумиру помоћна радна места попут оних на којима раде помоћни радници попут хигјеничара, ложача, портира, кувара, помоћних радника у куџињи, кафе куварице, мајстори, домари и остали са најнижом стручном спремом. То су наше колегинице и колеге које су са нама годинама делили добро и зло али су сада по први пут у МУП постали посебна категорија запослених и који као такви немају никаква права у МУП, сем превише обавеза јер покривају по неколико радних места.

Како су доведени у ову ситуацију посебна је прича. Али ни то не треба прећутати. Ту причу најбоље знају они синдикати који су дали сагласност за накарадну систематизацију. Они тада нису водили рачуна о томе како ће проћи намештеници. Борили су се само за себе и своју корист. Нису водили рачуна ни о томе како су поједини запослени на истим радним местима без икаквих критеријума постали државни или полицијски службеници. Шта више, они су својим члановима обећавали исти статус и повећање плате.

Тако имамо ситуацију у Сектору финансија, Одељењу које се бави исхраном и смештајем да су колеге који су радили исти посао, без икаквих критеријума преко ноћи постајали полицијски или државни службеници а други намештеници.

Тако су шефови добили повећање плата и славили од среће док су извршиоци намештеници добијали нервне сломове. До душе, има и оних руководиоца којима је било непријатно. И тако од намештеника, сразлогом посташе намрштеници!

Руководиоци намештеника за себе и свој положај не брину, као награду добили су повећање плате и све привилегије јер су свој положај осигурали статусом државних или полицијских службеника. Суочени са дефицитом радника, од намештеника се очекује чудо па чак и да покривају више радних места за мизерну плату. Од намештеника шефови извлаче максимум у раду попут модерних гонича робова.

Уместо бича користе претњу!

Тако је функционисало и функционише и сада. Бог је прво себи капу скројио. И као последња кап у пуној чаши, просу се жуч, горчина, незадовољство, туга, бес, осећај безнађа. Намрштени и огорчени постављају себи питања: “Чији смо ми?”,  “То нам је хвала за све ове године рада.”, “За кога смо радили и у најгоре ратно време.”, “Доста је било, хоћемо у штрајк.”

С правом огорчени, намрштеници се ових дана суочавају са тешком неправдом и дискриминацијом. Па зар наше колеге не школују децу, не плаћају рачуне, немају потребу да једу, не издржавају ли старе родитеље, зар не негују болесне ….

Чују се разне приче, разни предлози. Као душебрижници јављају се чак и они синдикати који су до овога и довели. Сада позивају запослене на састанаке, нуде помоћ. Они исти који су криви за све ово, сада пружају руке тим истим радницима и обећавају чуду. Али чудо би било да се ти исти намрштени и огорчени радници који су им веровали исчлане из таквих синдиката и захвале на одбрани њихових права.

Да се не протумачи погрешно, Синдикат полиције Слога овим чланком не апелује на запослене да напусте друге синдикате и да се учлане у овај синдикат. Не, напротив, ми намештеницима не можемо понудити бајке нити се можемо квалитетно изборити за њихова права као што се можемо изборити за државне и полицијске службенике.

Важно је знати да намештеници немају право жалбе пред Жалбеном комисијом Владе РС с обзиром да нису државни или полицијски службеници. За сваки спор са послодавцем надлежан је искључиво суд.

А шта каже закон? Државни службеници и намештеници плату примају сагласно Закону о платама државнх службеника и намештеника и део су јавног сектора.

Чланoм  1 Законa о систему плата запослених у јавном сектору прописано је да Јавни сектор, обухвата: државне органе; органе аутономне покрајине, органе јединица локалне самоуправе; друге органе и организације које је основала Република Србија, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе; јавне агенције и организације на које се примењују прописи о јавним агенцијама; јавне службе које се финансирају из буџета Републике Србије, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе, односно из доприноса за обавезно социјално осигурање и организације обавезног социјалног осигурања.

Запослени у јавном сектору, у смислу  закона, јесу:

1) државни службеници и намештеници у државним органима;

2) полицијски службеници и лица у радном односу у другим органима на које се примењују прописи о полицијским службеницима и тд.

-*-

Дакле, према свему наведеном, намештеници у Министартву унутрашњих послова јесу запослени у јавном сектору и они су према одлуци Владе Републике Србије морали бити обухваћени повећањем плате, зашто нису остаје непознаница.

Такође, остаје непознаница зашто су се у МУП одлучили да руководиоцима највишег ранга подигну плате које су сада безобразно високе, а да притом заобиђу намештенике као најугроженију категорију запослених.

Питамо се и да ли је то увод у будуће гашење таквих радних места с обзиром на чињеницу да уведено агенцијско запошљавање.  Зна се да агенције већ обављају услужно чишћење канцеларија у МУП. Питамо се да ли на ред долази затварање ресторана, кухиња и бифеа и да ли ће те послове преузети неки приватник близак владајућим политичким партијама.

Синдикат полиције Слога, неће попут оног синдиката који је несумњиво крив за ову ситуацију одржавати састанке са намештеницима, проблеми су нам одлично познати. Деловаћемо другачије, онако како најбоље знамо и по чему смо препознатљиви.

Намештеницима препоручимо да не одбијају посао и да самоиницијативно не ступају у штрајк!

Наш савет:

Уколико су незадовољни односом послодавца према вама, Ако сте психички тешко поднели неправду и ситуацију у којој сте се нашли, за помоћ се обавезно обрате лекару!

Затраже боловање због неспособности за рад због психичких проблема и душевног бола.

Психички проблеми проузрокован дискриминацијом је довољан разлог да лекару саопште да нисте способни за рад и присуство на послу.

СИМПТОМИ: потиштеност, депресија, безвољност, раздражљивост, суицидне мисли, поремећај сна, болови у глави, мучнина, бол и пробадање у грудима и др.

Ваш Синдикат полиције Слога