Ко је одговоран? Министар или његови сарадници?

policijaБеоград, 24.02.2016. – Позната је ствар да за време мандата министра Ивице Дачића нису постојали описи радних места у МУПу.

Сменом власти запослени су веровали на реч те су од министра Небојше Стефановића очекивали да ће се неуређености уредити, незаконитости исправити и да ће доћи време када ће се у МУП поштовати прописи и људска права а на посао одлазити срећни и задовољни.

На жалост, историја се понавља а запослени у Министарству унутрашњих послова никада горе и лошије нису живели. Обећане реформе нису донеле ништа више и боље сем наставка исте праксе изврдавања обавеза, закона и прописа.

Министар Стефановић је у медијима и јавности изградио слику хладног и неумољивог човека спремног на радикалне резове па чак и по цену кршења закона и људских права.

Запослени ћуте, све више се повлаче у себе покушавајући да задрже својa раднa местa, испуњавајући сваку могућу жељу моћника у врху хијерархије. Руководиоци у полицији неми су посматрачи дешавања, нервозни и раздражљиви јер се испред њих поствљају сви могући а све чешће немогући захтеви док је извршилаца све мање. Стари искусни радницу су отерани у пензију, млади тотално изгубили вољу и стимулацију за рад.

Има и оних руководиоца које ово време користе за обрачун са неистомишљеницима и непослушнима. Слепо послушни, за њих не постоји етика, професионализам, поштовање права и закона. Они чувају само своје позиције и места, газећи преко мртвих.

По полицијским станицама руководиоци једва успевају да сачине дневне распореде рада и ускладе са законским нормама. Као врхунац бахатости и безобзирности је и покушај надлежних у врху МУП да стварањем фантомских радних места “анализе ризика” начине раздор између запослених, старешина и поштовања закона.

Руководиоци су у великом проблему због више фактора, и то:

  • били су принуђени да доставе списак запослених за рационализацију и ако стварно гледано постоји мањак извршиоца.
  • спискове за рационализацију (послови анализе ризика) сачињавали су без утврђених критеријума;
  • од надлежних у врху МУП-а нису добили никаква упутства на који начин да радно ангажују све оне премештене на послове “анализа ризика”;
  • не постоје дефинисане и прописане радне обавезе премештених на радна места “анализа ризика”;
  • нашли су се пред нерешивим проблемом у смислу радног ангажовања премештених радника тако да једна категорија руководиоца запосленима не дају никаква радна задужења “мобинг празног стола”, док други своје потчињене премештене на послове “анализа ризика” радно ангажују по старом решењу (најчешће униформисани полицајци);
  • Свесни да тиме крше основна људска права Устав, Закон о заштити од злостављања на раду и разне Конвенције које је Србија ратификовала, руководиоци немају никаквог избора већ да унапред прихвате чињеницу да ће бити окривљени и осуђени уколико запослени против њих покрену кривичне пријаве за кривично дело злостављње и мучење или судске спорове.

У таквој ситуацији у којој су се нашли руководиоци, када свесно крше прописе и угрожавају људска права врх МУПа остао је суздржан  и нем, остављајући их на милост и немилост, суочеавајући се и стрепећи од подношења кривичних пријава и судских спорова незадовољних радника који су под мобингом.

У сличном проблему нашао се и сам министар Небојша Стефановић који је одговорно лице у МУП, а самим тим одговоран је за законит рад државног органа на чијем је челу.

Зашто је то тако и ко је креатор такве накарадне политике у врху МУПа када се запослени доводе до нервозе, агресије и психичког слома, није нам познато. Ко је креатор ингениозног решења да успостави радна места “анализа ризика” и ако за то не постоји реална потреба нити постоје услови за рад, ни то нам није познато!

Оно што нам је познато и што је јасно је да Министарство унутрашњих послова и дан данас нема описе радних места. Нема их ни за новоформирана места “анализа ризика” и ако је систематизација већ неколико пута мењана и ако се министар обавезао да ће спровести реформу и створити бољу и ефикаснију полицију и Министарство. А да ли је то могуће кроз непоштовање закона? Да ли у овом случају циљ оправдава средство без обзира на последице?

opis-poslova

Колико нам је боље и колико ефикасније радимо то најбоље знају запослени и сами грађани!

Да би оправдао свој рад, своје име и углед министар би морао да под хитно преиспита рад својих најближих сарадника и пронађе најслабију карику у ланцу. Неко је крив и одговоран за овакво хаотично стање у МУП, или је сам министар крив или ће морати да се јавно огради од сарадника који га је довео у овакву ситуацију. Ћутање или бежање од проблема није решење!

А запослени, преживеће и ову сечу као што су преживели пређашње ратове. Тако ће неко остати жив, неко ће остати на свом радно месту и стећи болест нервирајући се, на жалост биће и покојника. Оних који неће бити у стању да се избори са оваквим притисцима и неправдом.

Све у свему оваква ситуација у МУП никоме не иде у прилог, грађанима, запосленима, министру Стефановићу а посебно не партији која га је делегирала и поставила на овако одговорно место.

Синдикат полиције Слога одувек је био спреман да се укључи у решавање проблема и несебично нуди сваки вид помоћи послодавцу али уз поштовање свачије личности, прописа и људских права.

Председник синдиката
Драган Жебељан

Оставите одговор