Београд, 08.12.2020. – Управни суд у Беграду донео је пресуду у корист колега С.М. којег је на суду заступао овај синдикат против Жалбене комисије. Правници у Већу Жалбене комисије који су изгубили управни спор су председник Већа Веселин Лекић, Зоран Вукојићић и Жељко Чургуз. Колегу С.М. је заступао потпредседник синдиката Драган Жебељан, који по образовању није правник. О квалитету рада и праведности коју деле чланова Жалбене комисије суд је све рекао пресудом.

 

Управни суд је пресудом утврдио да се тужба С.М. УВАЖАВА и ПОНИШТАВА решење Жалбене комисије Владе Републике Србије а предмет враћа надлежном органу на поновно одлучивање.

2017-11-16 SM Resenje ŽKV Odbijanje

По оцени Унравноr суда, за сада се не може прихватити као правилан закључак туженоr органа да првостепеним решењем нису повређена права, државноr-полиuијског службеника, тужиоца. Ово стога што је ожалбеним рсшењем, које је донето од 21.08.2017.год., тужилац распоређен на радно место ближе описано у диспозитиву ожалбеног решења са 01.05.2016.године.

Првостепени орган погрешно је применио одредбу члана 16. став 2 Закона о државним службеницима и члана 154. став 1 и 2 Закона о општем управном поступку, јер је, не водећи рачуна о суспензивном дејству жалбе, утврдио датум распоређивања тужиоца, ретроактивно и пре наступања коначности ожалбеног решења. Како наведену повреду тужени орган није отклонио сагласно овлашћењима прописаном одредбом члана 171 Закона о општем управном поступку, то је, по оцени суда, оспореним решењем повређен закон на штету тужиоца.

2020-12-11 Presuda SM

У одговору на тужбу, Жалбена комисија Владе Републике Србије, остала је при наводима из ожалбеног решења који је овом пресудом сада поништено.

2018-04-12 IN SM US Odgovor na tuzbu

Колега С.М. магистар наука, је у међувремену напустио Министарство унутрашњих послова незадовољан својим статусом у Сектору за ванредне ситуације у Управи за управљање ризиком којим руководи Живко Бабовић.

С.М је тада одлуком свог надређеног руководиоца окарактерисан као лоше кадровско решење те га је са места шефа одсека деградирао на извршиоца и на тај начин му умањио плату за најмање десет хиљада динара месечно.

У решењу о распоређивању, надређени је за свог радника С.М. навео:

„Приликом распоређивања М. С. водило се рачуна о пословима које је обављао на претходном радном месту шеф одсека за координацију израде процене ризика и плана заштите од техничко технолошких несрећа, а нарочито однос према пословима радног места шефа Одсека и излазних резултата наведеног радног места који представљају мерило квалитета рада руководиоца наведеног нивоа.

Утврђено је да именовани  није показивао иницијативу за унапређењем послова наведеног Одсека ни Одељења у смислу довољног степена ангажовања при реализацији задатака и решавању насталик проблема у раду који се односе на послове из надлежности Одсека и сарадње са другим Одсецима у Управи.

Такође, није се прилагодио новим смерницама у начину рада и приступу у обављању послова по линији рада у смислу давања смерница за рад, достављања предлога за унапређење рада, праћење степена и квалитета извршавања послова по линији рада Управе за управљање ризиком имајући у виду да је попуњеност лоша, да је мало технолога који могу дати уско стручно мишљење на планове заштите од удеса, да су ставови у поступању у доношењу решења којим се даје или не даје сагласност на План заштите од удеса веома неуједначени.

Након евалуације више послова и активности из надлежности Одсека које су му дати у задатак, а након што је претходно оцењено да М. С. испуњава све услове предвиђање актом о систематизацији за обављање послова радног места „Инспектор за координацију управљања ризиком од удеса и других несрећа, дошло се до закључка да се именовани распореди на наведено радно место, искључиво у циљу унапређења послова за које је надлежна Управа за управљање ризиком, а водећи се мерилима квалитета извршавања задатака, односа према раду, стручности, квалитету и обиму обављања досадашњих послова.“

Став овог синдиката, био је и јесте, да посао који се обавља у Сектору за ванредне ситуације  ко и у свим другим државним органима није креативан да би се обављао по неким неписаним смерницама и личним жељама надређених већ искључиво заснован на поштовању законских прописа. У том смислу, посао начелника Управе није да намеће и издаје неписане смернице за рад, већ да се стара о примени законских прописа и овлашћења које запослени предузимају у свом раду.

С друге стране, данас колега С.М. обавља значајан посао начелника одељења у једном другом министарству и сарађује са истим оним који га је својевремено деградирао у МУП.

Заступник синдиката Драган Жебељан у вези конкретне пресуде наводи:

Борба за правду и праведан однос према С.М. траје од маја 2015.године када је колега неосновано деградиран са места шефа одсека. Трајаће и даље бар годину дана.

Доласком господина Живка Бабовића на месту начелника Управе за управљање ризиком долази до тзв. “мешања карата” па се тада постојећи шеф одсека С.М. замењује колегиницом Љ.Р која те послове никада није никада радила. Боље годишње оцене и радно искуство није утицало на распоређивање, нити је то икада утврђивано. Дакле, једини закључак је да је с намером дошло до кадровских промена зато што се колега С.М. није допадао надређеном, или зато што је пошто пото тражено боље кадровско место за колегинициу Љ.Р. која је касније, такође, незадовољн, тражила премештај у другу организациону јединицу и отишла у Дирекцију полиције.

Није ми непознато, нити страна чињеница да високорангирани руководиоци не суде о раднику по његовој радној способности, умећу и инвентивности, већ по послушности. Данас послушници слепо извршавају чак и незаконита наређења и задатке  када се од њих то тражи. Некада се развијао дух тимског рада, сагледавања проблема из више углова па се дијалогом али и расправом долазило до најбољег решења. Данас се чини све да се руководиоцу омогиући неограничена моћ, не само у одлучивању већ и у спречавању туђег мишљења и гласа.

Стичем утисак да је данас забрањено чак и размишљти својм главом. Свако указивање на проблем или пропуст или најбезазленија критику бива окарактерисана као непослушност или бунт а радник окарактерисан као нерадник.

Ти исти који на такве гледају као на претњу заборављају оно најважније, успех и напредак не доносе задовољни и ушушкани људи у свом благостању, већ одважни слободномислећи грађани који својом позитивном и стваралачком енергијом доносе промене.

Мој лични став је да промена на боље нема јер јер се руководиоци плаше за своју позицију па око себе окупљају улизице, уместо интелектуално јаке људи са креативном визијом. И зато смо ту где јесмо.

У конкретном случају, ја сумњам да су правници у МУП и Жалбеној комисији Владе лоши правници већ да исти немају слободу нити смеју да доносе законита акта. Конкретно, не желим ни да помислим да сам ја који немам правно образовање стручнији и јачи од правника, али ипак победио сам на суду више правника са дугогодишњим искуством. Па како је то могуће сем ако ти исти не испуњавју туђа наређења и нечије жеље. 

Опште је познато да правници за сваки донети незаконити акт који проузрукује неку штету појединцу, не одговарају. Штету исплаћује државни орган.  Дакле за конкретну штету, индивидуално нико у МУП неће да одговара. Систем је тако направљен да не служи закону и правди а у интересу појединца, државе и нације. Систем је направљен  тако да омогући појединцима на положају да изигравају недодирљиве богове који се бахато понашају на штету буџета.

И докле тако? Назире ли се крај владавини бахатости, умесо права?

Нашем бившем члану С.М. желимо успеха у даљем раду и наплату разлике  у плати (са припадајућом затезном каматом) коју му је нанета у МУП.

Синдикат полиције Слога