Београд, 01.07.2023. – Министар унутрашњих послова донео је нову листу Посредника ради сповођења поступка посредовања у складу са Законом о спречавању злостављања на раду и Правилником о правилима понашања послодаваца и запослених у вези са превенцијом и заштитом од злостављања на раду. Листа је намењена оним запосленима који сматрају да су злостављани на раду а желе да покрену поступак посредовања и мирења.

То практично значи да запослени који сматрају да трпе мобинг (злостављање на раду) формално треба да покрену поступак заштите од злоставања на раду. Запослени би писаним поднеском требало да се обрати руководиоцу организационе јединице, писмено образложи своје тврдње да трпи мобинг а са листе посредника изабере и пресдложи лице-посредника које би водило поступак у циљу мирног решавања спора. Лице које води поступак требало би да код запосленог ужива поверење професионалца, да је непристрасан и буде обучено за ту врсту посла.

Ако сматрате да сте изложени мобингу и да трпите злоставаљање на послу, прочитајте текст до краја и јавите нам се попуњавњем упитника који се налази на крају текста!

Анализирајући нову листу посредника, нејасно је по кавим критеријумима су посредници бирани и од стране кога су предлагани. Да ли су прошли одговарајуће обуке за посредовање или споровођење поступка медијације, да ли поседују лиценцу и да ли уопште умеју да препознају обиле злоставања на раду.

У ранијем периоду овај синдикат имао је лоше искуство са необученим посредницима из МУП. Таква лица нису умела да препознају злостављње, били су пристрасни, или су радили по диктату надређених па су поступке окончавали без имало труда констатујући да посредовање није успело. Запослени је усмераван на суд па је на крају МУП проглашен кривим или плаћао казне или пенале оштећенима.

Овај синдикат сматра да уколико се суштински жели професионализам и смањење тужби које се односе на МУП, посредници би морали да буду стручни и обучени лиценцирани професионалци. Само професиналац са лиценцом може водити поступак и довести до задовољавајућег окончања поступка. Нестручним радом посредника запослени који трпе мобинг се још више љуте и мотивишу да подносе тужбе против послодавца и мобера а то никоме није у корист.

У конкретном случају, ако је неко из министарства желео да само задовољи форма закона то је и успео са новом листом посредника. Суштински се ништа велико није добило или променило, и даље највећи бој посредника није стручан нити има било какво искуство у вођењу потупка па се од њих и не може очекивати успешно окончање посредовања. Неуспех у МУП доводи до даљих судских процеса.

2023-04-11 Lista posrednika u MUP

За оне који желе да знају више о мобингу препоручујемо да погледају излагање наше врсне правнице, медијатора и арбитра Олге Вучковић Кићановић, стручњака за радно право и аутора Коментара закона о спречавању злостављања на раду.

Правилник о правилима понашања послодаваца и запослених у вези са превенцијом и заштитом од злостављања на раду_ 62_2010-3

Потпредседник Синдиката полиције Слога Драган Жебељан каже да се и сам налази на новој листи посредника у Сектору за ванредне ситуације. Лично поседује лиценцу Министарства правде као посредник и један је од ретких који се као такав налази се на новој МУП листи посредника.

“Случајно сам чуо од колеге који се такође налази на листи да сам на новој листи посредника коју је донео министар. Мене лично нико није упознао нити сам добио одговарајуће решење или овлашћење или било какво упутство о раду. Колега који је такође на листи чак није ни знао шта значи бити посредник, ко га је одабрао за то и какве су његове будуће обавезе уколико буде ангажован. У разговору са другим колегама и колегиницама са листе чуо сам такође да о посредовању не знају ништа. Многи нису ни знали да се налазе на листи посредника. Све то указује на формално испуњење законских услова, али не и суштински помак у искорењивању мобинга на раду и смањење тужби за злостављање.” – Наводи Жебељан.

Дакле, ако је већина лица са листе посредника нестручна, без искуства или о мобингу не знају довољно, питање је шта МУП од тих лица може да очекује, сем неуспех окончања поступка мирења. Решавање конфликта и смиривање ситуације сигурно не. Због пристрасних и нестручних посредника оштећени одлазе на суд а МУП губи новац и кредибилитет у јавности јер се пресуде објављују јавно путем средстава јавног информисања.

Имајући у виду да у МУП још увек нема довољан број професионалаца који би успешно, непреистрасно и професионално могли да оканчају предмете посредовања у заштити од злостављања на раду у циљу мирног решавања спора, овај синдикат предлаже запосленима да се, док се не обучи довољан број посрдника у МУП, обрате за помоћ Републичкој агенцији за мирно решавање радних спорова.

Листу миритеља и арбитара Агенције за мирно решавање радних спорова можете видети на овом линку. Поступци су потпуно бесплатни и ефикасни. Услов да агенција води предмет је да се обе стране у потупку (оштећени и мобер или МУП) усагласе око избора миритеља или арбитра. Између осталих, Олга Вучковић Кићановић аутора Коментара закона о спречавању злостављања на раду налази се на горе наведеној листи.

За оне који не знају, мобинг је:

• Глагола ТО МОБ – насрнути у маси, бучно навалити на неког,
• Именице МОБ – која значи руља, гомила, пук светина и
• Израза МОББИСХ – простачки, груб, вулгаран.

Термином МОБИНГ обухваћене су све врсте шиканирања на радном месту. Постоји и велики број термина којим би се мобинг могао превести на српски језик: морално злостављање, психолошко малтретирање, психолошки терор…

Мобинг на послу подразумева свако психичко или пак вербално злостављање на радном месту са намером да се обезвреди рад појединца или групе (колектива).
Методе оваквог поступка су најразличитије, а ми ћемо издвојити најуобиченије.

• понижавање
• застрашивање
• увредљиво понашање у намери да се индивидуа или колектив казни или застраши
• неоправдано наметање услова рада
• угрожавање здравља
• изоловање од других запослених лица
• навођење да појединац да отказ или да раскине уговор
• исмејавање
• узнемиравање (сексуално, психичко, вербално)
• закидање на заради… само су неки од облика злостављања.

Мобинг није нови феномен и постоји од кад постоји људски род и жеља појединца за влашћу.

• По својој структури, мобингје насртај на част и углед, садржи клетву, увреду, и кршење основних људских права.
• Мобинг је облик понашања на радном месту, којим једна особа или више њих периодично или перманентно психички понижава другу особу са циљем угрожавања њеног угледа, части, људског достојанства и интегритета, све до елиминације с радног места.

Мобинг изазива здравствене сметње и симптоме, промене у психичкој и емоционалној сфери, промене на телесно-здравственом плану и промене у понашању.

ДЕФИНИЦИЈА МОБИНГА

У литератури, зависно од аутора, могу се прочитати разне дефиниције мобинга. У основи мобинг је негативни утицај на психу запосленог са постојањем намере да се то уради.

Овде ћу навести дефиницију мобинга из Закона о спречавању злоставља на раду, јер сам мишљења да је она свеобухватна, довољно прецизна и уосталом са њом ћемо се сретати у будуће када буде потребе да доказујемо мобинг.
„Злостављање, у смислу закона, јесте свако активно или пасивно понашање према запосленом или групи запослених код послодавца које се понавља, а које за циљ има или представља повреду достојанства, угледа, личног и професионалног интегритета, здравља, положаја запосленог и које изазива страх или ствара непријатељско, понижавајуће или увредљиво окружење, погоршава услове рада или доводи до тога да се запослени изолује или наведе да на сопствену иницијативу раскине радни однос или откаже уговор о раду или други уговор.
Злостављање, у смислу овог закона, јесте и подстицање или навођење других на понашање из става 1. чланзакона“.

МОБИНГ – злостављања на радном месту

Према наводима из стране литературе с модернизацијом друштва, глобализацијом и преласка на капиталистички начин пословања, можемо очекивати све већи број клијената који ће се обраћати по стручно психолошкој помоћи због сметњи насталих појачањем захтева на радника, лоших међуљудских односа и злостављања на радном месту.

Термин „моббинг“ најчешће се користи у Шведској, Немачкој и Италији док у земљама Енглеског говорног подручија наилазимо на термин „булинг“, а у САД најчешће термин „wорк абусе“. Пуно је термина којима се покушава превести „моббинг“, психолошко злостављање, психолошко малтретирање, психолошки тероризам, морално малтретирање, морално злостављање.

Реч „моббинг“ долази од енглеског глагола „то моб“ што у преводу значи, бучно навалити, насрнути. Први научник који је почео истраживање овог феномена био је Немачки психолог Хеинз Леyман.

Он је заслужан јер је први употребио назив „моббинг“ за одређена понашања на радном месту, одредио његове карактеристике, последице на здравље, а основао је и клинику за помоћ жртвама мобинга.

Реч „моббинг“ Леyман је „позајмио“ од Конарда Лоренза. Наиме Лоренз је том речју назвао понашање неких врста животиња, које удружујући се против једног свог члана, нападају га и истерију из заједнице, доводећи га некада и до смрти.

Слично понашање људи у радној средини Леаман је назвао мобингом. Научно проучавање „мобинга“почело је пре десет година.

Стога су настала многа истраживања тог феномена, са жељом да се што боље препозна и одреди његово значење, како би се могло радити на побољшању квалитета међуљудских односа и на превенцији мобинга.

С друге стране велика конкуренција на тржишту, глобализација, организацијске промене, приватизација, реструктуирање, информатизација, економска криза, несигурност радних места, нефлексибилност радника, довели су до повећање учесталости мобинга. Злостављање на радном месту постало је уочљиво више него икада.

Послодавци су присиљени да анализирају сваки проблем, који има негативне последице на продуктивност и на трошкове производње. Истраживања су показала да је један од главних услова у повећању трошкова и мобингу.

Мобинг је теоретски и практично емоционални терор групе над јединком. Овакав вид насиља најчешће се среће у професионалном окружењу и свакој другој ситуацији у којој постоји осећај припадности групи.

У ситуацији када је особа жртва мобинга она тада губи сваки јавни интегритет и личну стабилност и постаје објекат “силовања гомиле“, која потом “силовања“ обавља и неразмишљајући о пореклу јасног осећајућег анимозитета према својој жртви, изражавајући своју анимозитетну и покретљиву активност према сваком облику социјалног испољавања своје жртве.

Да би постојао мобинг мора бити групе и осећај припадности групи. Мобинг се ретко дешава у бројно малим социјалним групацијама, а чине га припадници свих већих група без обзира на образовни, професионално-стручним или било који профил.

Мобинг започиње један припадник групе, по правилу онај који има највише предходно потврђеног интегритета у оквиру замишљене или потребне групе, која постоји или је у формирању, која ће му гарантовати заводљивост почетне идеје, а у ситуацији у којој се тај припадник групе осећа из неког свог личног разлога угрожен од стране своје будуће жртве.

Према Леyману, „мобинг“ је психолошки терор у пословном животу, односи се на непријатељску и неетичку комуникацију која је усмерена на систематичан начин од стране једног или више појединца, углавном према једном појединцу, који је због мобинга стављен у позицију у којој је безпомоћан и без могућности да се брани.

Напади на жртву мобинга се одвијају с високом учесталошћу (најмање једном недељно) и у дужем периоду (најмање 6 месеци). Због високе учесталости и дугог трајања непријатељског понашања, то малтретирање доводи до значајне менталне, психосоматске и социјалне патње.

Активности којима се радник излаже су следеће:

• Напади на могућност адекватног комуницирања надређених или колега, ограничавају могућност изражавања жртве, жртва се прекида у говору, одбијају се невербални контакти са жртвом, избегавају се погледи…
• Напади на могућност одржавања социјалних односа, жртва се стално изолује, нико јој се не обраћа, сви се понашају као да жртва не постоји, жртва се премешта у ред далеко од колега, не позива се на заједничке састанке, неформална дружења колега и слично.
• Напади на лични углед, измишљање прича о жртви и њеном приватном животу, оговарање, исмејавање, негативни коментари о личним карактеристикама жртве
• Напади на квалитет професионалне ситуације, сталне критике, приговори, вређање, претерана контрола, стално кажњавање, ниска оцена рада, жртви се недају радни задаци, одузимају јој се средства за рад, захтевају се способности које не поседује, наводи се на грешку, одређују се кратки рокови, стална промена радних задатака.
• Напади на здравље, жртве се присиљавају да обављају задатке који нарушавају њено здравље, не допушта се коришћење годишњег одмора и слободних дана, прети се физички, жртва се сексуално злоставља.

По Леyманну сваки радник током свог радног века има 25% шанси да буде барем једном жртва мобинга. Мобинг је далеко више од повремених конфликта или свађа, мобинг има свесну намеру (ретко несвесну) да нашкоди раднику или да га на крају присили да напусти радну средину.

О мобингу преузето са веб сајта: https://mobing.rs/

Ако вам треба помоћ јер сматрате да сте изложени мобингу, попуните упитник и кратко изложите проблем:

Ваш Синдикат полиције Слога