Београд, 05.09.2023. – Здравље запослених требало би да буде непроцењива имовина сваке радне организације па и МУП. Стручњаци тврде да адекватна брига о здрављу запослених  унапређује задате циљеве, добри руководиоци-менаџери знају да нема остваривања циљева без здравих радника. Али шта се дешава када се радник повреди, разболи, када више не буде продуктиван, када не може да испуни своја или очекивања руководиоца?

Покушајмо да замислимо шта се дешава у глави човека који је повређен или болестан и када му колеге или руководиоци не верују. Можемо ли да замислимо како је таквом човеку када не може да ради као раније, да квалитетно живи и обавља поверене му послове? Можемо ли да замислимо какав је осећај запосленога када се лично не мири са чињенцом да више не може да ради као раније и како да то објасни непосредном руководиоцу а да код њега не изазове одбацивање и гнев што на њега више не може да рачуна као раније.

Ово је прича о колеги Душану инспектору који се бави пословима заштите од неексплодираних убојних средстава и који је у доба Ковида-19 био принуђен да оперише кичму а касније руководиоцима доказује зашто је од стране лекара специјалисте добио оцену ограничено способан и да није више онај исти носилац посла који без одређеног ризика по његово здравље може да обавља посао који воли и жели.

Душан се након операције кичме која је оваљена у најгоре време Ковида-19 на ВМА и тешког постоперативног тока са компликацијама, након физикалних вежби, бањског лечења и свега онога што по правилу иде, вратио на посао.

Негде у то време његов колега пиротехничар из тима отишао је у пензију и Душан је остао сам. Руководиоци у СВС и МУП нису нашли начин да запосле новог пиротехничара, или распореде некога из МУП, тај посао не може се савладати и научити преко ноћи.

Како то по правилу иде, надређени руководици су Душана упутили на ванредни лекарски преглед у Завод за здравстевену заштиту радника МУП како би се оценила његова здравствена способност односно да ли је способан за теренски рад.

Први пут преглед је обављен 03.12.2020.године где је констатовано да је Душан ограничено способан за рад на радном месту Инспектор за оперативне послове НУС-а. Који су то послови из описа посла које Душан није могао да обавља нико није утврдио. Све је остављено руководиоцима на вољу и тумачење.

Након годину дана “одмарања од теренског рада” по други пут преглед је обављен 04.03.2022.године где је констатовано да је Душан и даље ограничено способан за рад на радном месту Инспектор за оперативне послове НУС-а.

Иако су обе лекарске оцене донете од стране специјалиста, руководиоци 2022.године нису благонаклоно гледали на његово здравствено стање, две године ограничене способности су већ у очима руководиоца негативно утицале на извршавање теренског посла на Југу Србије. Кривица је сваљена на Душана. То што послодавац није успео да обезбеди адекватну замену за радника није важно, нечија неспособност да реши мањак кадра није важна. Било је лакше окривити човека јер је болестан, али не и себе јер су неспособни да пронађу адекватно решење. Али заправо решења је било и посао није трпео.

Трпео је Душан због притисака руководиоца. Замислите како се осећао када је чуо став пуковника М. Начелника одељења из седишта СВС, који иначе Душану није непосредни руководилац када је пред његовим пријатељима и колегама јавно коментарисао да му Душан прави пробелем, да неће да ради и да је утицао и убедио лекаре да му још на годину дана продуже нову оцену ограничене способности. Да све то ради “како не би ишао на терене”, предлажући чак и да се Душан писмено  изјасни да му је добро и да жели да обавља послове у пуном капацитету, али да ипак он сам напише изјаву, вероватно да руководиоци или МУП не буду одговорни ако му се здравствено стање погорша. Мудра замисао, нема шта.

Јавно изнесени став пуковника М. у колективу да пацијенти на лекаре могу да утичу лако, ми у синдикату видимо као непоштовање њихове професије и стручности јер се лекари, поред разговора са пацијентима, користе другим методама којима утврђују дијагнозе и на крају дају оцене. У конкретном случају крајње је некоректно и непрофесионално да официр полиције са завршеном војном академијом кометарише оцену неколико лекара специјалисте који су ипак стручнији од начелника одељења у СВС.

Многи руководиоци у СВС, попут пуковника М не знају шта је синдикат и чему служи, да подсетимо законску формулацију:

Законом о раду прописано је да се Синдикатом сматра самостална, демократска и независна организација запослених у коју се они добровољно удружују ради заступања, представљања, унапређења и заштите својих професионалних, радних, економских, социјалних, културних и других појединачних и колективних интереса.

Дакле, како би смо унапредили и заштитили своје професионалне интересе заступајући странку у поступку, односно начег члана Душана обратили смо се Сектору за људске ресурсе и затражили опис посла за радно место Инспектор за оперативне послове НУС-а.

Након добијеног и проученог описа посла, обратили смо се директору Завода за здравстевену заштиту радника МУП у циљу добијања стручног мишљења у вези којих послова из описа посла Душан не може да обавља, имајући у виду да је надређеном руководиоцу нејасано како да организују рад ограничено способног радника. Дакле захтевом смо тражили да се изјасне које послове из описа посла запослени не може да обавља.

Ко је надлежан да тумачи лекарску оцену?

Шеф службе медицине рада др Немања Јовановић у свом одговору наводи да се Завод за здравстевену заштиту радника МУП не бави тумачењем оцене, односно да то није њиховој  делатности рада.

Имајући у виду да нисмао решили проблем, обратили смо се Сектору за људске ресурсе, Одељењу за здравље запослених и безбедности на раду са захтевом за тумачење извештаја о извршеном лекарском прегледу. Рачунајући да су најстручнији јер су лекари који се баве здрављем и безбедности на раду запослених. Па има ли у МУП стручнијих од њих?

У допису смо навели:

“Имајући у виду надлежност Сектора за људске ресурсе – Одељења за за здравље запослених и безбедност на раду обраћамо Вам се овим поднеском у циљу добијања стручног мишљења.

Члан овог Синдиката Душан ***** поседује Извештај о извршеном ванредном лекарском прегледу запосленог у МУП од **.**.2022.године који у прилогу достављамо. Од Сектора за људске ресурсе добили смо опис посла за радно место Инспектор за оперативне послове за НУС који такође достављамо.

С тим у вези, узимајући у обзир извештај са лекарског прегледа и опис посла на који је распоређен Душан Николић потребано нам је ваше мишљење и став које послове од набројаних запослени не може да обавља.”

Одељења за за здравље запослених и безбедност на раду сматра да није надлежно

Одговор је био крајње зачуђујућ, лекари Одељења за за здравље запослених и безбедност на раду нису хтели да се мешају у свој посао па нису могли да се изјасне, “врућ кромпир” покушали су да  увале непосредним  руководиоцима, односно да одлуку препусте непосредним руководиоцима који нису стручни да тумаче лекарске оцене здравствене способности .

 

Професионални став тадашње начелнице сектора Драгане Трајковић био је да непосредни руководиоци најбоље познају процесе рада па би исти запосленима могли да одреде које послове могу да обављају на радном месту на који је распоређен запослени који је ограничено способан.

Дакле, Драгана Трајковић сматра да су непосредни руководиоци медицински писмени и стручни и да себи могли дати слободу да одлучују у име запосленог које послове исти може да обавља, а то што многи руководиоци нису ни видели описе послове својих запослених, то је изгледа небитна ствар.

Како смо и даље били незадовољни одговором, упутили смо нови допис у коме смо између осталог навели:

“У вашем  одговору навели сте да запослени Душан **** не може да обавља послове који би изазвали погоршање његовог здравастваног стања или последице опасне по његову околину.

Из Вашег одговора стиче се утисак да Одељење за за здравље запослених и безбедност на раду избегава конкретан одговор који јесте од изузетне важности не само за Душана **** већ и за његовог непосредног руководиоца који није стручан да цени лекарске налазе. Дакле, сматрамо да ако имамо стручна лица у наведеном одељењу, они би морали да дају и стручан и недвосмислено јасан одговор.

Имајући у виду да се Ваш одговор базира на препричавању нашег захтева и других чињеница које нисмо тражили а да сте доставили дипломатски орговор који нама,  запосленом а ни руководиоцу не значи баш ништа, сем што изазива подсмех,  још једном захтевамо да нам тачно и прецизно наведете које послове, имајући у виду достављен  опис послова, запослени не може да извршава док је ограничено способан.

Такође тражимо и ваш став-одговор на следећа питање:  Од кога зависи, односно ко доноси одлуку шта од набројаних послова из описа посла, запослени може да извршава док је ограничено способан? Да ли одлуку доноси запослени или непоседни руководилац запосленог?  Односно чији став преовладава и меродаван је у доношењу одлуке.”

Одговор Сектора за људске ресурсе био је потпуно неочекиван, они и даље нису хтели да се баве овом за нас веома важном темом, јер не ради се само о једном издвојеном случају, оваквих примера у МУП је превише. Али од нечега смо морали кренути.

Дакле, Начелница Драгана Трајковић поново није желела да се бави овом важном темом и проблемом који није само од личног интереса за колегу Душана већ за за овај синдикат и све запослене који су ограничено способни и који су препуштени непосредним руководиоцима да им одабирају и дају задатке који су само њима по вољи. Чак и да раде као полицајци у статусу ОСЛ али без оружја.

Незадовољни одговором затражили састанак како би смо о овој теми разговарали и изнели своја запажања са терена.

У допису којим тражимо састанак наводимо:

“Овај синдикат обраћао се Сектору за људске ресурсе актима од 22.03. и 18.04.2023.године са захтевом за тумачење описа послова запосленог Душана **** након добијања лекарске оцене где му је утврђена ограничена способност са одређеним контраиндикацијама за рад на радном месту.

Вашим актом од 24.04.2023.године Сектор за људске ресурсе поново одбија да тумачи лекарску оцену и однос описа посла радног места где наводите:

„ У погледу дела захтева који се односи на издвајање послова које би запослени могао да обавља из достављеног описа посла, обвавештавамо вас да исто није у надлежности Одељења за здравље запослених и безбедност на раду.“

У писаном одговору Шеф службе медецине рада Завода за здравствену заштиту радника МУП, др Немање Јовановића наводи да „тумачење нихове лекарске оцене није у делатности службе“.

Дакле у парадоксалној смо ситуацији да Сектор за људске ресурсе у оквиру својих надлежности  води описе послова и бригу о безбедности и здрављу на раду али нема недлежност да тумачи однос привременог ограничења рада на радом месту и описа радног места, а притом не наводи ко јесте надлежан за тумачење и поступање.

С тим у вези, сматрамо да је неопходно организовати састанак по изнетој теми јер се не ради о једном издвојеном случају.”

Нашем захтеву за одржавање састанак није удовољено.

Изгледа да се неко уплашио наших аргумената или је већ све то знао па није жело да разговара, можда је “преврућ кромпир за њихове нежне руке”.

Изгледа да брига о здрављу запослених у МУП и брига о људским ресурсима некима у Сектору за људске ресурсе није била од пресудне важности.

Јесу ли запослени за МУП заиста најјефтинија потрошна роба?

Изгледа да је начелница Трајковић схватила поенту, актом од 10. маја 2023.године наводи да је на предлог Сектора за људске ресурсе у току образовање радног тела од стране министра унутрашњих послова, које ће имати за задатак разматрање предметних ситуација.

Врућ кропмпир изгледа да уваљују министру!

Доро, чекаћемо да министар образује радно тело.  И чекали смо 3 месеца.

Имајући у виду да је било довољно времена да се од маја 2023.године образује радно тело затражили смо информацију с обзиром да је протекло сасвим довољно времена:

“Актом 08 број 2712/2023 од 10.05.2023.године Сектора за људске ресурсе обавештени смо да је на предлог Сектора за људске ресурсе у току образовање радног тела од стране министра.

С тим у вези, омогућити увид и доставити комплетан предмет са свим припадајућим списима који се односи на образовање радног тела. Такође, доставити информацију да ли је формирано радно тело одлучивало по захтеву синдиката који се односи на инспектора Душана **** из ****, због чега је радно тело формирано.”

Одговор је био потпуно неочекиван.

Формирање радног тела је још увек у процедури

Искрено веровали само новој администрацији, веровали смо да су другачији, стручнији, бржи, ефикаснији. Изгледа да нису… Изгледа да енергију министра Гашића нема ко да прати, или је превише других проблема па брига о здрављу запослених није приоритет. Ко зна… Пошто нису желели да одржимо састанак закључак доносимо сами једнострано.  Да је састанак одржан можда би нам објаснили замисао, можда би ми разумели у чему је проблем.

Дакле, процедура за формирае радног тела у администрацији министра Братислава Гашића и начелнице Драгане Трајковић којој је поклонио потпуно поверење када ју је поставио на тако високо и значајно место траје готово ТРИ МЕСЕЦА.

Питамо се, како ли тек поступа лоша неефикасна и нестручна управа-администрација и колико трају њихове процедуре…

Хоће ли формирати радно тело за 6 месеци?

Шта мислите, да ли ће овако ефикасна администрација министра Гашића успети за пола године да окончаја процедуру?

На почетку чланка пренели смо став стручњака о потреби добре и адекватне бриге о здрављу запослених у радним организацијама и колико је значајно имати здраве и продуктивне раднике. У конкретном примеру доказали смо зачуђујуће немаран однос руководиоца односно послодавца према уоченом проблему.

Што се колеге Душана тиче, он се опоравио, распоређен је на радно место које воли и жели да ради. Одлази на терене и између осталог уништава НУС и ЕОР. Међутим, намеће се питање да ли ће неко од руководиоца у Сектору за ванредне ситуације сносити одговорност за нематеријалну и материјалну штету која му је нанета и дискриминацију коју је претрпео као запослени који је свакодневно радио послове који му нису у опису његовог радног места. О томе, ускоро биће нека друга прича…

Сматрамо да су ипак непосредни руководиоци најодговорнији за издавање радних задатака запосленима који су ограничено способни. Свако неразумевање лакарске оцене од тране непосредног руководиоца морало је да резултира тражењем релевантног и стручног мишљења Сектора за људске ресурсе који се по опису посла стара о ситематизацији радних места и описима посла, здрављу и безбедности запсолених.

Свако ко се прихватио руководећег положаја у било ком државном органу, МУП или посебно у СВС треба да зна да није власник приватне фирме већ да државни орган попут МУП функционише по принципу поштовања прописа, радничких и људских права. Ко тога није свестан или не жели да поступа по утврђеним правилима (а пропису су створени да би се сузбила лична самовоља), питање је да ли и даље треба да буде руководилац и зашто се такви толеришу?

Није тајна да су многи лоши руководиоци на позиције дошли преко разноразниох веза и везица или су постављени као послушници, дадалице, који војнички слепо извршава незаконита наређења  где нарушавају права запослених.

Цех на крају плаћају запослени који доживљавају стрес који проузрокује системска обољења. Или буџет када послодавац плаћа велике судске пенале због грешака бахатих и нестручних руководиоца. Колико ли је само колега који су постали жртве нестручних и бахатих руководиоца  који су стручњаци опште намене за све и свашта па на крају МУП плаћа њихова бахаћења?

Изгубљено здравље и живот ипак нема цену, ма колико МУП платио казне и одштете.

Ваш Синдикат полиције Слога