Београд, 31.10.2023. – Министар унутрашњих послова Братислав Гашић, на првом састанку са синдикатима замолио је синдикате да разговарају са запосленима у циљу спречавања нових тужби против МУП. Овај синдикат је дао све од себе, шта је предузео послодавац?

Посматрајући проблем, министар је рекао да му је незамисливо да радници туже орган у коме раде и од кога примају плату. Замеривши запосленима који туже послодавца, али и руководиоцима, министар је тада врло самоуверено рекао да нико од руководиоца који се огреши о права радника неће остати на свом месту и да сваки руководилац мора да сноси индивидуалну одговорност за нарушавање права запослених.

Искрено поверовали смо у реч министра сматрајући да смо напокон добили домаћина који ће стати на пут бахатим руководиоцима и који ће учинити све да се тужбе смање на минимум. Међутим све је остало и даље на вољи и по плану бахатих руководиоца који не познају или неће да поштују закон.

У последњих десет година, Министарство унутрашњих послова је, на рачун судских казни и пенала, исплатило око 144 милиона евра. Износи које полиција плаћа у судским процесима које губи расте из године у годину расте – прошле године достигао је готово 19 милиона евра! Према подацима Државне ревизорске институције, против МУП-а се тренутно води више од 15 хиљада спорова које, делом, воде и запослени и у полицији.

Овај синдикат је у доброј вери рачунајући на партнерски однос чинио све да надлежним руководиоцима организационих јединица или у разговору са лицима из Кабинета министра укаже на пропусте и неправилности који могу довести до подношења кривичних пријава, тужби или жалби како пред судовима или у управном поступку. Коректих разговора је било али не решених проблема. У МУП и даље имамо стару гарду бахатих руководиоца али и нових који не знају посао а при томе се бахато и безобзирно понашају.

Наш колега, пензионер и бивши члан овог синдиката а тадашњи инспектор Службе за борбу против организованог криминала у пензији, Предраг Симоновић, до сада је добио три судска процеса против МУП-а због неисплаћених зарада, а досуђено му је више од 100.000 евра. Он за Инсајдер каже, није једини – и други службеници полиције туже послодавца јер не поштује правилнике о зарадама.
“Туже за дупле плате, туже за прековремени рад, за дневнице, дежурства… Баш сам скоро, гледајући судску праксу, видео пресуду Врховног касационог суда где је донета пресуда у корист припадника Жандармерије који је тужио због неисплаћених дневница и прековременог рада. Оног момента кад Врховни касациони суд заузме став, што значи да се тек сада очекују трошкови. Нико ништа не ради да се то спречи и долазимо поново до тога да нико није крив а ми за то имамо паре у буџету”, изјавио је за “Маркер” Предраг Симоновић, инспектор СБПОК-а у пензији и узбуњивач.

Колега Симоновић води још један спор – тужбу је својевремено поднео због мобинга који је трпео од свог надређеног руководиоца. Иако би ти процеси требало да буду завршени по хитном поступку, његов траје девет и по година! Због тога су, каже, запослени у МУП-у обесхрабрени да правду траже на суду, јер је и спора и скупа.

“Постоји једна пресуда за мобинг, високи официр у Служби за откривање ратних злочина злостављан је од стране свог начелника, пресуда је донета у његову корист у Београду, Апелациони суд ју је потврдио и одбачена је ревизија тужене стране и то је једна од ретких која је успела на тај начин. Он је добио неких 150.000 динара за тих десет година муке. То је, наравно, ишло из буџета а његов начелник који је мобер сад је начелник, али само на неком другом месту”, навео је Симоновић.
Ово је апсолутно тачно јер је управо предмети колега члан овог синдиката са чијим предметом смо потпуно упознати. Санкције за злостављача нема и такав човек и даље несметано ради. Индивидуалне одговорности за злостављача и даље нема. Питање је зашто?
Јавности је познат и случај полицијске службенице Д. С. из Руме која је тужила је и правноснажно добила случај за вишемесечно злостављање на раду, за које је одговарао њен тада надређени, командир у ПУ Нови Сад З. Р. Тај исти човек је данас распоређен на место официра који контролише рад полицијских службеника. На његов рад жалио се и наш колега и члан.

Експресно за три дана, њему је одговорено да нису откривене неправилносте у раду З. Р. оног истог који је мобинговао колегиницу Д. С. из Руме.

Како да ли је З.Р и даље заштићен као бели медвед, остављамо јавности на суд. Оно што свакако упада у очи је како је и на који начин испитан случај у року од свега два дана а да притом притужилац није испитан као ни сведоци.

Да останемо на тему мобинга. Влада Републике Србије, је дана 29. јула 2015. године и 26. октобра 2017. године, донела Закључак, којим се препоручује јавном сектору, односно свим установама и институцијама које се финансирају из буџета, да све колективне и индивидуалне радне спорове решавају посредством Републичке агенције за мирно решавање радних спорова, ради уштеде буџетских средстава кроз смањења броја радних спорова пред судовима. Да не буде спорно ова препорука односи се и на МУП који је не поштује.

Наша колегиница и секратар синдиката Татјана Мировић која је и лице са инвалидитетом, упознала је руководство синдиката да трпи злостављање на раду и дискриминацију од непосредног руководиоца и колегинице из канцеларије.

У циљу мирног решења проблема потпредседник овог синдиката Драган Жебељан лично се у неформалном разговору обратио тадашњој начелници Гордани Ђукић која је рекла да ће испитати случај. Испитивање случаја је текло тако да је позвала Татјану Мировић и моберке заједно да свака изнесе шта која има да каже, притом није желела да одвојено саслуша Мировић нити да усвоји захтев да иста дође са представником синдиката. Изнервирана што Мировић неће да говори без представника синдиката, начелница Ђукић је Татјани уручила акт који чак није заведен нити је потписан, а ни оверен печатом органа.

Како овај акт не представља ништа, имајући у виду да није прописно заведен, потписан нити оверен печатом органа Татјана Мировић по њему није ни поступала, по савету синдиката.

Међутим, некоме то није ни мало сметало да донесе нови акт којим обавештава странку у постуку да поступак посредовања није успео, сада прописно заведен, потписан и печатиран.

Такав непрофесионализам од новопостављене начелнице Ђукић нисмо очекивали. Дакле МУП и даље по старом, познанство са министром је изгледа главна референца начелнице Ђукић за напредовање.

И уместо да смири ситуацију и учини све да дође до помирења у колективу, начелница Ђукић је отворено рекла Мировић да не верује ни једном наводу који је наведен у допсу синдиката.

У допису синдиката је између осталог наведено:

Како крајње добронамерна сугестија и жеља синдиката формализована дописом, да се изнађе задовољавајуће решење по обе стране, није уродио плодом обратили смо се Републичкој агенцији за мирно решење радних спорова, сагласно препоруци Владе Републике Србије.

Дакле, синдикат је и даље у доброј вери покушавао да мирним путем дође до решења проблема, поштујући министра да се не покрене утужење, док се колегиници Мировић здравствено стање све више погоршавало. А надлежна лица у МУП правила су се и даље глува и слепа. Нико надлежан није сматрао за оправданим да усвоји препоруку психијатра да колегиницу бар измести из стресогене радне средине која јој угрожава здравствено стање. Или је то можда намера.

Како је време пролазило а колегиници се здравствено стање погоршавало, потпредседник синдиката упознао је и првог сарадника министра са проблемом уз молбу да потпише сагласност да Републичка агенција за мирно решавање радних спорова преузме предмет и реши га, како би се избегла тужба. Ни то није уродило плодом. МУП воли да ћути макар то неког коштало и здравља.

Након усменог обраћања, председник овог синдиката Глишо Видовић, обратио се и писменим путем уз апел да министар потпише сагласност.

На жалост ни писмено обраћање није уродило плодом. Републичка агенција за мирно решавање радних спорова обуставила је поступак јер МУП није обавестио агенцију да ли прихвата мирно решавање радног спора.

И ако се вратимо на видео прилог и чланак са портала Инсајдера – МУП из године у годину плаћа све веће судске казне и пенале” не чуди став који је изнео Бојан Елек из Београдског центра за безбедносну политику.

“Претпостављам да је МУП-у затезање заправо једна од тактика – зашто признати да се нешто погрешило, споразумом би тако требало да буде а онда се заврши судским процесом а паре свеједно не иду из џепа никога од тих људи који су одговорни а у међувремену људи који прођу кроз ту процедуру одвраћа друге који би могли да туже МУП за то исто али упркос свему томе имамо огроман број случајева у којима је МУП тужен – преко 15.000 сада текућих спорова пред судом и то је потенцијална штета, по проценама које је бивши запослени МУП-а изнео скоро шест милијарди динара”, рекао је Елек.

Дакле колеге руководиоци из МУП, поштовани и уважени министре Гашићу, из овог очитог прилога и примера можете видети да проблем није у нама, већ у вама.

Наша идеја и интерес није да мотивишемо запослене и наше чланове да туже МУП. Проблем је очито у свима вама који ћутите.

А ако некога можда и интересује здравствено стање нашег секретара синдиката, колегинице- лавице која се надљудски бори да преживи, она је на боловању јер јој се слошило на послу и даље не може да трпи дискриминацију и хирове њене надређене. Али кога то брига… Један живот мање више… Људи су за руководиоце у МУП само број…

Овом приликом јавно постављамо питање Наташи Милинчић руководиоцу у Самачком хотелу “Дурмиторска”, колегиници из канцеларије Татјане Мировић, да ли је заборавила имена и судбине оних колега које су покушали и извршили суицид у смештају који води?

Да ли се сећа како се осећала собарице која је прала крв са пода собе покојног колеге који је себи одузео живот?

Наш став је да нико не би требао да у своју биографију уврсти још једно име оног колеге кога мука натера на слично дело када му више није до живота… А на другој страни је да изабере, да буде човек или нешто друго …
Ваш Синдикат полиције Слога