Београд, 17.12.2023. – О теми снимања полицијских службеника док су на дужности писало се и дискутовало у јавности али и у стручним круговима. Својевремено, 2012.године Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности дао је свој став поводом питања да ли је дозвољено снимање полицијских службенике док су на дужности.

Приликом разговора свих представника синдиката са руководством МУП у време рада на Нацрту закона о Министарству унутрашњих послова, руководиоцици у МУП на челу са државним секретаром изнели су чврст став да не постоји начин да се полицијски службеници заштите од симања све док су на раду и примењују овлашћења.

Народни посланик Мариника Тепић из Странке Слободе и правде, на дан гласања,  јавно је објавила снимак разговора између одређених високо рангираних руководиоца МУП и чланова делегације Србија против насиља.

У току поподнева Министарство унутрашњих послова поводом објављивања предметног снимка издало је посебно саопштење у којем је наведена претња кривичним санкцијама за све оне који су неовлашћено снимали полицијске службенике са састанка.

Саопштење Кабинета министра – Одељења за медије и комуникације преносимо у целости:

Поводом аудио снимка који је објављен на друштвеним мрежама са састанка представника Министарства унутрашњих послова и представника коалиције „Србија против насиља“, истичемо да представници МУП-а нису били обавештени нити им је од стране представника ове коалиције тражена дозвола за снимање овог састанка.

Стварање атмосфере елементарног поверења је разлог због којег није било забрањено уношење мобилних телефона на састанак.

Напомињемо да је овај састанак наставак разговора започетих пре четири дана, на захтев представника коалиције „Србија против насиља“, којем је Министарство унутрашњих послова одмах изашло у сусрет у намери да се кроз међусобно уважавање и поверење заједнички предупреде евентуалне неправилности, спусте тензије и спрече потенцијално нарушавање јавног реда и мира.

Снимањем и објављивањем аудио снимка са састанка, представници коалиције „Србија против насиља“ грубо су злоупотребили указано поверење и нарушили интегритет државне институције, а овај нечастан поступак у јавности може додатно подићи тензије током изборног поступка и представљати основ за насилне акте.

Неовлашћено снимање представља обележје кривичног дела неовлашћено објављивање и приказивање туђег списа, портрета и снимка из члана 145. Кривичног законика Републике Србије.

Министарство унутрашњих послова позива све учеснике изборних процеса да се понашају у складу са изборним законима, да не нарушавају јавни ред и мир и сачувају легалност и легитимност овог процеса.

Београд,
Број: 1004 /23
17.12.2023. године

Повереник за Информације од јавног значаја и заштиту података о личности на захтев синдиката је 2012.године дао стручно мишљење о снимању полицијских службеника док су на дужности. Документ се може видети и преузети у наставку:

Snimanje policijskih sluzbenika odgovor poverenika

Из одговора се може закључити да полицијски службеници јесу  ”апсолутно јавне особе” и да не могу очекивати ниво заштите приватности као обични грађани док су на дужности и док их плаћају порески обвезнци и морају да рачунају на лупу јавности због природе посла који обављају, у интересу јавности.

Дакле, нејасно је, ако знамо да је руководство МУП одбило и да разматра опцију увођење забране снимања полицијских службеника на дужности у Нацрту закона о МУП, зашто сада истичу казну која је запрећена чланом 145. Кривичног законика Републике Србије?

Неовлашћено снимање представља обележје кривичног дела неовлашћено објављивање и приказивање туђег списа, портрета и снимка из члана 145. Кривичног законика Републике Србије.

Право јавности је да зна

Пажљивим слушањем аудио снимка долази се до закључка да је састанак био формалне природе.  Да су на њему присуствовали високи руководиоци из МУП који су у том моменту били на дужности и који су говорили у својству полицијских службеника о теми која је од јавног интереса. Зато нема кривичног дела неовлашћено објављивање туђег снимка јер су полицајци ”апсолутно јавне особе”. Шта више, право је јавности да зна о чему је разговарано у осетљивом политичком тренутку.

Сем ако:

Изречене информације не носе ознаку тајности

У овом тренутку не зна се да ли је разговор можда заштићен ознаком тајности. Односно да ли се информације које су објављене на аудио снимку налазе на неком документу који носе ознаку тајности. Тек у том случају снимак није смео да буде јавно објављен.

У том случају, лице које је водило састанак био је у обавези да учесницима састанка саопшти да ће се говорити о информацијама које су тајне и утврди да ли сви учесници састанка поседују прописане сертификате за приступ тајним подацима. Односно потпишу изјаву о чувању тајних података.

Уколико је неко од полицијских службеника на састанку с намером или нехотице изнео податке који су означени као тајни (а садрже се у неком документу са ознаком тајностиу), лицима без права приступа тајним подацима,  кривично је одговоран по члану 98 Закона о тајности података.

Кривично дело

Члан 98

Ко неовлашћено непозваном лицу саопшти, преда или учини доступним податке или документа који су му поверени или до којих је на други начин дошао или прибавља податке или документа, а који представљају тајне податке са ознаком тајности “ИНТЕРНО” или “ПОВЕРЉИВО”, одређене према овом закону,

казниће се затвором од три месеца до три године.

Ако је дело из става 1. овог члана учињено у односу на податке означене, у складу са овим законом, степеном тајности “СТРОГО ПОВЕРЉИВО”,

казниће се затвором од шест месеци до пет година.

Ако је дело из става 1. овог члана учињено у односу на податке означене, у складу са овим законом, степеном тајности “ДРЖАВНА ТАЈНА”,

учинилац ће се казнити затвором од једне до десет година.

Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана учињено из користољубља или ради објављивања или коришћења тајних података у иностранству или је извршено за време ратног или ванредног стања,

учинилац ће се казнити за дело из става 1. овог члана затвором од шест месеци до пет година, за дело из става 2. затвором од једне до осам година, а за дело из става 3. затвором од пет до петнаест година.

Ако је дело из ст. 1. до 3. овог члана учињено из нехата,

учинилац ће се казнити за дело из става 1. овог члана затвором до две године, за дело из става 2. затвором од три месеца до три године, а за дело из става 3. затвором од шест месеци до пет година.

Овим чланком не постоји намера да синдикат улази у политичку анализу онога што је објављено на аудио снимку, већ да сагледамо ситуацију у којој се могу наћи полицијски службеници. Нас не треба да занима часност, етичност и професионалност учесника састанка већ правни аспект настанка објављеног снимка.

Нас треба да занима евентуална одговорност сниматеља или оних колега који су можда незаконито саопштили информације које су означене као тајне и тиме допринели овој ситуацији да Кабинет штити само интересе високо рангираних руководиоца у политички осетљивом времену.

Сматрамо да не би било добро, нити је правдено да Кабинет министра предметним сапштењем, у којем се назире претња подношењем кривичне пријаве, штити искључиво интересе високих руководиоци МУП од снимања на радном месту, ако исто право не уживају и остали запослени у МУП, односно полицајци који су свакодневно изложени снимању и провокацијама грађана.

Синдикатом се сматра самостална, демократска и независна организација запослених у коју се они добровољно удружују ради заступања, представљања, унапређења и заштите својих професионалних, радних, економских, социјалних, културних и других појединачних и колективних интереса. – Чл. 6 Закона о раду.

Овај текст настао је искључиво у циљу заштите професионалних интереса.

Драган Жебељан, заменик председника
Синдикат полиције Слога