Београд, 01.03.2024. – Светски дан Цивилне заштите обележава се Првог марта 2024. године. Према наводима из сапштења Министарства унутрашњих послова,у Србији “Цивилна заштита представља организован одговор државе на опасности које угрожавају становништво, материјална добра и животну средину у случају ванредних ситуација, које превазилазe могућности редовног деловања надлежних органа“, а како је у развијеним и уређеним земљама света?

Цивилна Заштита у свету

Цивилна заштита је систем мера и активности које су дизајниране да заштите цивилно становништво од различитих опасности, као што су природне катастрофе (поплаве, земљотреси, пожари), технолошке катастрофе (несреће на раду, хемијски акциденти), заштита стаовништва од експлозивних остатака рата и војни напади. Цивилна заштита укључује планирање, обуку, обавештавање, и реаговање на опасности како би се смањиле штете и спасили животи и имовина.

Назив

Назив “цивилна заштита” потиче из шире концепције заштите грађана (цивилних лица) од различитих опасности и катастрофа. Термин “цивилна” се користи да би се разликовала заштита грађана од војне заштите, која се обично односи на заштиту од напада или конфликата. У суштини, цивилна заштита фокусирана је на заштиту грађана у мирним условима од различитих опасности као што су природне катастрофе, технолошке несреће и сл.

Концепт

Концепт цивилне заштите има дугу историју и развијао се у различитим државама кроз време.

Извори цивилне заштите могу бити нађени у различитим аспектима друштва и историји. Они укључују:

1. Војна историја: Концепт заштите цивилних становника може бити повезан са војним стратегијама за заштиту грађана у случају непријатељских напада и након окончања рата.

2. Искуства са природним катастрофама: Лекције научене из природних катастрофа, као што су земљотреси, цунамији и поплаве, такође су допринеле развоју цивилне заштите.

3. Политичке и друштвене потребе: Потреба за заштитом грађана од различитих опасности и кризних ситуација може бити мотив за формирање и развој цивилне заштите у друштву.

4. Законодавство и регулације: Многе државе имају законе и регулације које уређују област цивилне заштите и дефинишу улогу и одговорност различитих актера у овој области.

Углавном, цивилна заштита настаје из потребе за заштитом грађана од различитих опасности и катастрофа, и развија се кроз искуства, научне и технолошке напредке, као и кроз политичке и друштвене потребе и контекст.

Европска пракса

Европска пракса у вези с цивилном заштитом обухвата широк спектар активности и мера које су дизајниране да заштите грађане од различитих опасности.

Ова пракса обухвата:

1. Законодавство и регулације: Многе европске земље имају законе и регулације које уређују област цивилне заштите. Ови закони обично утврђују одговорности различитих институција и организација у случају кризних ситуација.
2. Планирање и обука: Европске земље обично имају системе планирања и обуке за случај кризних ситуација. Ово укључује развој планова за евакуацију, гашење пожара, спасавање, као и обуку за људе који раде у различитим секторима заштите.
3. Технолошки развој: Технологија игра важну улогу у цивилној заштити. Европске земље улажу у напредне технолошке системе за пратење, комуникацију, предвиђање и реаговање на различите опасности.
4. Међународна сарадња: Земље у Европи сарађују на међународном нивоу у области цивилне заштите. Ово укључује размену информација, обуку, техничку помоћ и координацију у случају великих катастрофа које захтевају међународни одговор.

Укратко, европска пракса у вези с цивилном заштитом укључује комплексан приступ који обухвата законодавство, планирање, обуку, технолошки развој и међународну сарадњу.

Заштита од пожара у цивилној заштити

Заштита од пожара се углавном укључује у концепт цивилне заштите. Пожари могу представљати озбиљну опасност по безбедност и имовину људи, стога је од изузетног значаја имати мере и системе за спречавање, откривање и гашење пожара, као и за евакуацију и спасавање људи у случају пожара.

Цивилна заштита укључује различите аспекте заштите од пожара, укључујући образовање јавности о безбедном понашању у случају пожара, постојање процедура евакуације, развој инфраструктуре и техничке опреме за гашење пожара, као и координацију различитих служби и актера у случају избијања пожара.

Цивилна заштита у Србији

Док у свету Цивилна заштита представља систем мера и активности које су дизајниране да заштите цивилно становништво од различитих опасности, стиче се утисак да је у Србији све конципирано наопако и како не треба.
Оно што би требало називати правим именом Цивилна заштита (јер се односи на цивилну заштиту становништва) у Србији то зовемо “ванредним ситуацијама” или како се у будуће планира “заштитом и спасавањем”.
Тако на примеру који се може видети из саопштења МУП, Цивилна заштита у Србији своди се на рад службе којом управља Управа за цивилну заштиту и управљање ризиком у Сектору за ванредне ситуације, где се формирају Специјализоване јединице за заштиту и спасавање. Док заправо и заштита и спасавање представља део цивилне заштите у редовним и ванредним ситуацијама.

Уопштено, ванредне ситуације и цивилна заштита су повезани концепти, али појам “цивилна заштита” обухвата шири спектар активности и мера него само “ванредне ситуације”.

1. Ванредне ситуације: Ово су неочекивани догађаји или ситуације које захтевају брз и ефикасан одговор како би се заштитили људски животи, имовина и животна средина. Ванредне ситуације укључују природне катастрофе (поплаве, земљотреси, пожари), технолошке несреће (хемијски акциденти, експлозије), масовне незгоде (несреће у саобраћају) и слично.
2. Заштита и спасавање: Заштита и спасавање је конкретан део цивилне заштите који обухвата активности спасавања људи, спасавање имовине и пружање помоћи учесницима у кризним ситуацијама. Ова активност укључује рад спасилачких тимова, прву помоћ, евакуацију и друге мере које помажу у заштити и спасавању живота и имовине током ванредних ситуација.
3. Цивилна заштита: Ова област обухвата систем мера и активности које су дизајниране да заштите цивилно становништво од различитих опасности, укључујући и ванредне ситуације и заштиту и спасавање. Цивилна заштита укључује планирање, обуку, обавештавање и реаговање на различите видове опасности, како би се смањиле штете и спасли животи и имовина.

Дакле, цивилна заштита обухвата широк спектар мера и активности, док зашита и спасавање представља важан аспект цивилне заштите који се фокусира на спасавање и заштиту људских живота и имовине током ванредних ситуација.

Цивилна заштита, заштита и спасавање, и ванредне ситуације су повезани концепти, али је њихов однос такав да је цивилна заштита шири концепт који обухвата заштиту и спасавање, као и одговор на ванредне ситуације.

Цивилна заштита обухвата систем мера и активности које су дизајниране да заштите цивилно становништво од различитих опасности, укључујући ванредне ситуације. Она укључује планирање, обуку, обавештавање и реаговање на различите видове опасности с циљем да се смање штета и спасу животи и имовина.

Заштита и спасавање, као и заштита од пожара с друге стране, је конкретан део цивилне заштите који се фокусира на спасавање људских живота, спасавање имовине и пружање помоћи учесницима у кризним ситуацијама. Ово обухвата рад спасилачких тимова, прву помоћ, евакуацију и друге активности које помажу у заштити и спасавању живота и имовине током ванредних ситуација.
Тако да је исправно рећи да је заштита и спасавање део цивилне заштите, а цивилна заштита, пак, обухвата и ванредне ситуације као један од њених аспеката.

Имајући у виду да се већ увелико ради на измени закона који се односи на област која се односи на цивилну заштиту (читај: ванредне ситуације и заштита и спасавање), због свега наведеног а што је научно утемељено и терминолошки исправно, ствари треба назватим правим именом – а то је Цивилна заштита!

Дакле, самим тим и све остало што се буде радило треба да прати овај термин да се не би десило као сада да су ванредне ситуације “појеле” Цивилну заштиту.

Или, како се већ прича, да се планира да “заштити и спасавању” порасту апетити па опет “поједе” Цивилну заштиту.

Мислим, било би стварно глупо да нам се опет чуде или смеју стручњаци и странци по међународним скуповима, као што то до сада чине…

И зато би требао:

• Закон о цивилној заштити;
• Сектор за Цивилну заштиту;
• Овлашћења за послове цивилне заштите

Синдикат полиције Слога
потпредседник
Драган Жебељан