Оборена НАТО бомба АГМ-130А: прича о храбрости, успеху и забораву

У једној од најтежих година у новијој историји Србије, 1999. године, Југословенска војска успела је да оствари значајне успехе који сведоче о храбрости, способности и одлучности. Изнад Прибоја, током НАТО агресије, оборена је једна од најмоћнијих и најразорнијих бомби тог доба – AGM-130A. Овај пројектил, симбол технолошке супериорности Алијансе, остао је закопан у земљи више од 25 година, све док није ископан и уништен у контролисаној експлозији 9.августу 2024. године.

AGM-130А Guided missile

ЦИЉЕВИ НАТО-А И ЗНАЧАЈ ОБАРАЊА
Током бомбардовања, НАТО је између осталог, поред класичних бомби користио AGM-130A за прецизно уништавање стратешких мета – мостова, инфраструктуре и других виталних објеката у близини Прибоја. Бомба, опремљена системима за навођење са GPS-ом и инфрацрвеном камером, дизајнирана је да погађа мете са изузетном прецизношћу. Са бојевом главом од 450 килограма експлозива, могла је изазвати разарања огромних размера. У основи бојева глава је заправо авио бомба MK-84 која је модификована додавањем ракетог морора и електронике.

AGM-130A

АГМ-130 је ракета ваздух-земља са погоном дизајнирана за ударе на великим и малим висинама у дометима отпора на различите циљеве.

  • AGM (Air-to-Ground Missile) овај пројектил технички припада категорији бомби са продуженим дометом.
  • У основи, то је побољшана верзија бомбе GBU-15, са додатком ракетног мотора за повећање домета.
GBU-15

Захваљујући ефикасности југословенске ПВО, ова бомба није испунила своју мисију, што је био подвиг који се може упоредити са обарањем многих беспилотних летелица или стелт авиона F-117 чији су остаци сачувани у музејима за будуће нараштаје. Југословенска ПВО погодила је ову бомбу у задњи део – реп бомбе, и онаје пала у Луњићима на имање Радивоја Бјеловића у околини Прибоја. Реп бомбе, односно стабилизатор није пронађен.

ТЕХНИЧКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ AGM-130A


АГМ-130 је ракета ваздух-земља са погоном дизајнирана за ударе на великим и малим висинама у дометима отпора на различите циљеве.

Преносећи модуларни концепт система вођеног оружја ГБУ-15, АГМ-130 користи ракетни мотор за проширени домет и висиномер за контролу висине. АГМ-130 пружа знатно већи домет одступања од ГБУ-15. АГМ-130 има две варијанте, засноване на бојевој глави: АГМ-130А са експлозивном/фрагментационом бојевом главом МК-84 и АГМ-130Ц са пенетратором БЛУ-109.

  • Дужина: 4,6 метара
  • Пречник: 46 центиметара
  • Маса: 1.140 килограма
  • Боева глава: 450 килограма високоексплозивног пуњења
  • Систем навођења: GPS, инфрацрвена камера и ласерско навођење
  • Домет: 40 километара
  • Произвођач: Rockwell International/Boeing
  • Број произведених јединица: Око 500

Ова бомба била је врхунски пример савремене војне технологије, али и доказ да технологија није свемоћна пред одлучним и способним браниоцима српског неба.

ОТКРИЋЕ И РАД СПЕЦИЈАЛИСТИЧКОГ ТИМА

У августу 2024. године, чланови Специјалистичког тима за неексплодирана убојна средства Министарства унутрашњих послова открили су ову бомбу у близини Прибоја.

Под вођством вође тима мајора Косте Исаиловића, тим су чинили потпуковници Милан Крстић и Јовица Мијајловићем, поручник Драгиша Николић и капетан Драган Жебељан.

Овај тим је 08.августа 2024.године извео компликовану операцију вађења и неутрализације пронађеног пројектила.


“Најризичнији део био је вађење упаљача. Након тога бомба деактивирана и као таква је била спремна за безбедан транспорт и уништење контролисаном експлозијом у околини Прибоја.

Поступак вађење предњег упаљача из бомбе

Са приручним алаткама, јер оригиналан алат немамо, успели смо да безбедно извадимо упаљач FMU-124 који смо касније уништили на месту проналаска бомбе.

Fuze, bomb FMU-124 – Плочица са техничким карактеристикама са извађеног упаљача

Упаљач FMU-124
Д. Жебељан и Ј. Мијајловић

O овом пројектилу нисмо ништа знали, информисали смо се путем интернета и успешно смо обавили посао. Били смо свесни да ризикујемо своје животе, али знали смо шта радимо и значај онога што радимо. Радили смо полако и пажљиво и успех није изостао., каже капетан Жебељан-потпредседник Синдиката полиције Слога“

ПОДРШКА И ПИТАЊА
Операција проналажења и ископавања је спроведена по налогу председника Србије Александра Вучића који је преко његовог саветника Милорада Вељовића тражио да се ова бомба што пре уклони, по захтеву власника на чијем је имању бомба лежала 25 година. Међутим, треба истаћи постојање још око 150 сумњивих локација широм Србије. Чека се на преглед и евентуално уклањање заосталих пројектила.

Ипак, поставља се питање: зашто се чекало 25 година да би се нешто урадило? Зашто Министарство унутрашњих послова и Сектор за ванредне ситуације, на чијем је челу тренутно господин Лука Чаушић, нису реаговали раније и зашто се и даље ништа не ради? Да ли се чека нека нова ургенција из председништва да би се кренуло са радом? Или је акција у Прибоју реализована “преко везе”? Да ли је порука грађанима да само ургенција председика Вучића даје резултате?

ЗАШТО ЈЕ МУП ЋУТАО

Треба истаћи и то да Министар унутрашњих послова Ивица Дачић и Сектор за ванредне ситуације на чијем је челу Лука Чаушић нису искористили овај успех да би похвалили рад својих запослених и подсетили јавност на храброст југословенске војске из 1999. године који су оборили овај пројектил. О некој награди да и не говоримо. Новчане награде даване су се за испомоћ чланова овог специјалистилког тима на управним пословима. Да добро сте прочитали. Поизилази да је важније и ризичниије грађанима уручивати личне карте и пасоше од “неризичног” рада са НУС и ЕОР.

Питање је зашто је један тако значајан догађај прикривен од јавности док се дуги догађаји нимало важни у МУП и СВС редовно пласирају јавности? Да је страх од међународних притисака разлог за ову ћутњу, јесмо ли заиста под протекторатом оних проотив којих смо се борили? Или некоме нису по вољи појединци из специјалистичког тима?

ЗАШТО НЕ ЧУВАМО СВОЈУ ИСТОРИЈУ?
Бомба AGM-130A је уништена у контролисаној експлозији, али остаје горко питање: зашто се нико од руководиоца није заложио да се сачувана као експонат у Војном музеју? Да ли смо након другог светског рата имали више памети негошто то имамо данас? Да ли је ондашља држава умела да слави своје успехе док се ова држава данас стиди? И док се чувају бомбе из Другог светског рата које су делаборисане, доказ ове историјске победе нашао је свој крај неповратно у пепелу.

Кратер након уништења бомбе AGM-130A

Србија, која је толико пута показала снагу и истрајност, мора да почне да вреднује своју историју и своје хероје. Храбри браниоци Југославије али и чланови Специјалистичког тима заслужују поштовање, а прича о обореној AGM-130A бомби мора остати као подсетник будућим генерацијама бар у виду фотографија.

Синдикат полиције Слога


The Discovery and Neutralization of a NATO AGM-130A Bomb Near Priboj

In 1999, during one of Serbia’s most challenging years, the Yugoslav Army achieved significant victories against NATO aggression, demonstrating bravery and skill. Near Priboj, a powerful AGM-130A bomb, known for its precision and destructive capacity, was shot down. Equipped with a 450kg warhead and advanced guidance systems, the bomb was a testament to NATO’s technological dominance.

In August 2024, after being buried for 25 years, the bomb was discovered and safely neutralized by a specialist team from the Ministry of Internal Affairs, led by Major Kosta Isailović. Despite the lack of specialized tools, the team, including Captain Dragan Žebeljan, carefully extracted the FMU-124 detonator. The operation, carried out under the president’s directive, culminated in a controlled explosion.

While this act symbolizes resilience, it raises questions about Serbia’s preservation of historical artifacts and recognition of heroes. The lack of prior action and subsequent acknowledgment from officials casts doubt on institutional priorities. This operation, though largely uncelebrated, stands as a testament to Serbia’s enduring strength and determination.


Вести синдиката по овој теми у медијима:

  1. SRBIJO OVO SU LIČNIM PRIMEROM PRAVI HEROJI SRBIJE
  2. U okolini Priboja iskopana i uništena bomba iz 1999.
  3. „Preskakali smo preko nje 25 godina, svi smo mogli da izginemo“: Bomba sa 430 kg eksploziva deaktivirana u Priboju
  4. КОД ПРИБОЈА УНИШТЕНА ЗАОСТАЛА ЏИНОВСКА БОМБА ИЗ 1999. У себи је носила 430 килограма експлозива, а најризичније је било из ње извадити упаљач и деактивирати је
  5. “Ta naprava je pala u moje maline”: Ispovest čoveka koji je 25 godina preskakao 430 KILOGRAMA eksploziva u svom dvorištu
  6. ПРИБОЈ: Специјалистички тим за заштиту од неекслподираних убојних средстава Сектора за ванредне ситуације МУП -а ископао је, транспортовао и уништио заосталу паметну авио – бомбу. Остао је кратер вечичине спратне куће.
  7. Zaostala bomba iz 1999. napravila ogroman krater na brdu iznad Priboja: U sebi je nosila 430 kilograma eksploziva (FOTO)
  8. Oborena još davne 1999, jedna od najmoćnijih NATO bombi AGM-130A, neutralisana tek 2024 godine