Данас је у Министарству унутрашњих послова, у згради СИВ II у Београду, одржана усмена јавна расправа у дисциплинском поступку који се води против потпредседника и заменика председника Синдиката полиције Слога Драгана Жебељана.
Расправу је водио Марко Пејчић, шеф Одсека за вођење првостепеног дисциплинског поступка у Нишу, распоређен у Сектору за логистику – Управи за људске ресурсе, који поступа по спорном овлашћењу начелника Сектора за ванредне ситуације.
За Синдикат полиције Слога овај дисциплински поступак није изолован случај, већ наставак вишегодишњег прогона руководства синдиката због јавног указивања на незаконитости у Министарству унутрашњих послова, подношења кривичних пријава против појединих руководилаца и упозоравања јавности на питања од изузетног јавног значаја.
Од председника до потпредседника – исти образац, исти циљ
Јавност не сме да заборави да је претходно председник Синдиката полиције Слога Глиша Видовић био суспендован са рада, да су против њега истовремено вођени дисциплински и кривични поступци, а да је на крају правноснажно ослобођен и дисциплинске и кривичне одговорности.
За тај прогон нико никада није одговарао.
Нико није сносио последице због незаконите суспензије.
Нико није одговарао зато што је против председника синдиката вођен поступак који је доживео потпуни правни крах.
Данас се, готово по истом моделу, дисциплински поступак води против потпредседника и заменика председника синдиката.
Тешко је поверовати да је реч о случајности.
Када пријавите незаконитости – постајете проблем
Драган Жебељан годинама указује на озбиљне проблеме у раду Министарства унутрашњих послова, посебно у области заштите од експлозивних остатака рата.
Указивао је на недостатак прописа, пропусте у раду појединих руководилаца, небезбедне услове рада, као и на питања која, по његовом мишљењу, могу имати последице по безбедност полицијских службеника и самих грађана.
Подносио је кривичне пријаве, обраћао се државним органима, указивао на неправилности и јавно говорио о питањима за која је сматрао да су од јавног интереса. Све то јер је руководство Сектора за ванредне ситуације одбијало разговор и анализу проблема. Ништа мање интересовање није показивао ни министар Ивица Дачић.
Уместо да се професионално испитају наводи и утврди да ли су основани, против Жебељана су покренута два дисциплинска поступка. Један је окончан, други је на почетку.
Синдикат поставља питање:
Да ли је случајност што се дисциплински поступци воде управо против руководилаца синдиката који годинама указују на незаконитости и подносе пријаве против руководилаца Министарства?
Због чега се заправо води дисциплински поступак?
Предмет дисциплинског поступка није злоупотреба службеног положаја.
Није проневера.
Није корупција.
Није наношење штете грађанима.
Повод за поступак је изјава који је Драган Жебељан, као потпредседник Синдиката полиције Слога, дао порталу Nova.rs, говорећи о проблемима у систему заштите од експлозивних остатака рата.
Својом изјавом, на питања новинара, је указао да се на више од 150 познатих локација у Србији и даље налазе неексплодирана убојна средства, да систем годинама функционише са озбиљним недостатцима и да је неопходно предузети мере како би се отклонили ризици по грађане и полицијске службенике.
То нису биле политичке поруке.
То је било указивање на питања која се непосредно тичу безбедности.
Уместо да након тог текста јавност добије одговор шта је Министарство предузело поводом изнетих проблема, покренут је дисциплински поступак против човека који је о тим проблемима говорио и износио истину.
Након објављивања текста, није донет ниједан нови пропис, нису отклоњени проблеми на које је указано, нити је јавност обавештена да су наводи из интервјуа проверени и отклоњени. Уместо решавања проблема, покренут је поступак против онога ко је на њих указао.
Озбиљни процесни приговори
На данашњој расправи одбрана је указала на више озбиљних процесних неправилности.
Оспорено је да је дисциплински поступак покренут у складу са чланом 2. Уредбе, јер иницијативу није поднео непосредни руководилац запосленог.
Оспорено је и овлашћење лица које води поступак и који се представља као дисциплински старешина јер то своство није доказао с обзиром да је распорешен на месту Шефа одсека.
Одбрана је указала да Марко Пејчић није распоређен у Сектору за ванредне ситуације, већ у Сектору за логистику – Управи за људске ресурсе, Одсек за вођење првостепеног дисциплинског поступка у Нишу, као и да није достављен ниједан акт из кога би произлазило да је стекао својство дисциплинског старешине у смислу члана 210. Закона о полицији.
Такође је оспорена законитост овлашћења на основу којег поступа, као и правни основ по коме руководилац једне организационе јединице овлашћује запосленог распоређеног у другој организационој јединици да води дисциплински поступак.
Одбрана је предложила да се прибаве службени докази којима би се проверила законитост овлашћења, његово евидентирање у службеним евиденцијама Министарства и други докази од значаја за утврђивање чињеничног стања.
Сви доказни предлози запосленог су одбијени.
Образложење је било да ће разлози бити наведени тек у коначној одлуци.
По оцени одбране, тиме је Жебељану ускраћена могућност да се пре расправљања о главној ствари изјасни о процесним питањима која непосредно утичу на законитост поступка и да своју одбрану прилагоди процесном ставу органа.
Након тога поднет је захтев за изузеће Марка Пејчића, јер је одбрана оценила да се не може говорити о пуној непристрасности ако се без претходне провере одбијају сви доказни предлози који се односе на законитост покретања и вођења поступка.
Ко заправо нарушава углед Министарства?
У овом предмету поставља се једно много важније питање.
Да ли углед Министарства нарушава полицијски службеник који указује на проблеме, тражи да се они отклоне и упозорава јавност на питања која се тичу безбедности грађана?
Или углед Министарства нарушавају они који годинама не отклањају уочене проблеме, а затим дисциплински гоне онога ко је о њима проговорио?
Да ли се руководиоци који су прозвани због сопственог нерада и пропуста поистовећују са угледом Министарства унутрашњих послова?
Јер ако је тако, онда свака критика руководиоца постаје „напад на МУП“, а сваки полицијски службеник који проговори о незаконитостима ризикује дисциплински поступак.
То није владавина права.
То је опасна порука свим полицијским службеницима да је ћутање пожељније од указивања на незаконитости.
Истина није дисциплински прекршај
Синдикат полиције Слога неће одустати од заштите својих чланова и права сваког полицијског службеника да, у складу са законом и положеном заклетвом, указује на незаконитости, злоупотребе и пропусте који могу угрозити интересе службе и безбедност грађана.
Посебно подсећамо да дисциплински старешина није постављен да штити ауторитет појединих руководилаца, њихове одлуке или њихову сујету. Његова дужност није да оправдава покренут поступак, већ да непристрасно утврди чињенично стање, изведе све релевантне доказе и донесе одлуку искључиво на основу закона и чињеница.
Одбијање да се провере спорне чињенице, одбијање доказних предлога и одбијање да се утврди пуна истина не јачају углед Министарства унутрашњих послова. Напротив, стварају сумњу да циљ поступка није утврђивање истине, већ оправдавање већ унапред донете одлуке.
Полицијски службеници нису положили заклетву да ћуте пред незаконитостима. Положили су заклетву да штите Устав, закон и грађане Републике Србије. Зато је дужност сваког часног полицијског службеника да укаже на пропусте, без обзира на то ко их је учинио и коју функцију обавља.
Ниједан руководилац није изнад закона.
Ниједан дисциплински старешина није изнад обавезе да непристрасно утврди материјалну истину.
И ниједан полицијски службеник не сме бити дисциплински гоњен зато што је, поступајући савесно и у јавном интересу, указао на чињенице од значаја за безбедност грађана и законит рад Министарства унутрашњих послова.
Јер ако се полицијски службеници буду кажњавали због истине, а награђивали због ћутања, тада неће бити угрожен само синдикат. Биће угрожено поверење у институције, владавина права и право грађана да знају истину.
Синдикат полиције Слога није од оних синдиката који ће ћутати. Не зато што је то лакше, већ зато што је то наша законска, професионална и морална обавеза. Истина није дисциплински прекршај. Истина је темељ законите полицијске службе.
Ако имате сличне проблеме, или коментар на чланак можете нам писати: