Исти документи. Исти захтев за приступ информацијама. Виши суд у Нишу их је анонимизовао и доставио за неколико дана. МУП-у су били потребни месеци да објасни зашто их – неће доставити. Када бирократија надмаши саму себе, добијете решење које је потписала Далиборка Дабић, овлашчено лице у МУП која поступа у име министра Ивице Дачића.

Синдикат полиције Слога је у априлу истовремено затражио од Вишег суда у Нишу и МУП-а анонимизовану тужбу и пресуду из поступка за заштиту узбуњивача, нашег члана синдиката.

Нисмо тражили ЈМБГ, адресе, здравствене податке ни оперативне тајне. Тражили смо анонимизоване документе – пресуду Вишег Суда у Нишу.

Виши суд у Нишу није од тога направио научни проблем. Заштитио је податке које треба заштитити и 23. априла документа доставио Синдикату.

За ажурност и професионалан однос према праву јавности да зна – Вишем суду у Нишу свака част.

МУП је показао да може и другачије.

Решење о одбијању нашег захтева донето је тек 17. јула, а Синдикату достављено 27. јула.

Три месеца да се утврди да „не може“

МУП се позива на приватност, могућност идентификације лица, криминалистичко-обавештајне послове и јавну безбедност.

Звучи озбиљно.

Проблем је што је Виши суд у Нишу исте документе већ анонимизовао и доставио синдикату.

Дакле, није питање може ли.

Може. Суд је већ урадио.

Ако нешто у документу не сме да буде јавно – прекријте га. Име, ЈМБГ, адресу, здравствени или конкретан оперативни податак. Управо зато закон познаје делимичан приступ.

Занимљиво је да и МУП у свом решењу помиње тај механизам.

Другим речима, право решење су пронашли, у решење га написали – а онда одлучили да га не примене.

За тај административни подвиг била су потребна три месеца.

Госпођо Дабић, како је суд успео?

Решење о одбијању је потписала Далиборка Дабић, овлашћено лице за поступање по захтевима за приступ информацијама од јавног значаја.

Зато имамо једно сасвим пристојно питање за госпођу Дабић:

Како је Виши суд у Нишу за неколико дана успео да заштити осетљиве податке и достави исте документе, а МУП-у су били потребни месеци да напише зашто то није могуће?

Ако је то пример стручног и ажурног поступања, онда бисмо заиста волели да видимо како изгледа неажурно.

Ово није питање личног сукоба са Далиборком Дабић. Она је потписала службено решење и за квалитет тог решења постоји професионална одговорност.

А резултат је непријатан за МУП: суд је показао да се може управо оно за шта Министарство објашњава да не може.

Још незгодније: реч је о узбуњивачу

Ово није спор о нечијем приватном животу.

Реч је о поступку за заштиту узбуњивача, полицијског службеника и члана Синдиката полиције Слога.

Зато је транспарентност овде посебно важна.

Ако институција жели да полицајци пријављују неправилности, онда мора показати да поштује закон и када је њено сопствено поступање предмет судске контроле.

Полиција свакодневно тражи од грађана да поштују закон. Није претеран захтев очекивати исто од полиције – МУП.

Не жалимо се зато што документа немамо

И ту долазимо до најбољег дела целе приче.

Синдикат ће преко адвоката против решења МУП-а поднети жалбу Поверенику.

То ће МУП коштати најмање 50.000 рсд.

Не зато што немамо документа.

Имамо их. Дао нам их је Виши суд у Нишу.

Жалимо се јер не прихватамо систем у којем исти документ код суда може бити доступан, а код МУП-а постаје готово државна тајна.

Синдикат који престане да поставља непријатна питања престаје да ради свој посао.

Зато ћемо питати.

И пред Повереником.

А питање за МУП остаје болно једноставно:

Ако је Виши суд у Нишу могао да поступи брзо, стручно и транспарентно – шта је тачно спречило Далиборку Дабић и МУП да ураде исто?

За сада имамо само пет Далиборкиних страна објашњења – зашто не може.

Одговор Повереника сачекаћемо

А УГЛЕД МУП-а?

Овај случај отвара и једно незгодно питање о одговорности унутар самог Министарства.

Полицијски службеници добро знају колико се лако може покренути дисциплински поступак због понашања за које неко процени да штети угледу МУП-а.

Па хајде онда да исти аршин применимо и на оне који одлучују у име Министарства.

Шта више нарушава углед МУП-а: критика Синдиката или службено поступање после којег јавност види да је суд за неколико дана урадио оно за шта су МУП-у били потребни месеци да закључи да не може?

Рокови постоје са разлогом. Стручност постоји са разлогом. Овлашћење да се у име Министарства одлучује о праву јавности да зна носи и одговорност за квалитет и благовременост тог рада.

Када такво поступање произведе жалбу Поверенику, ангажовање правне службе, нове поступке и непотребан трошак времена и ресурса, онда питање више није само да ли је једно решење добро написано.

Питање је и ко институцији наноси већу штету – онај ко на лош рад јавно укаже или онај чији рад производи разлог да се на њега укаже?

Решење је потписала Далиборка Дабић. Зато је сасвим легитимно питати да ли је овакво поступање пример стручног и ажурног рада који подиже углед Министарства и ствара боље поверење у рад институције или управо супротно.

Нећемо ми давати коначну оцену.

Нека је изведу полицијски службеници којима се за далеко мање пропусте врло ревносно објашњава шта значи „углед Министарства“.

А можда би било корисно да се исти појам понекад примени и на оне који седе у врху Министарства и одлучују у име пуковника полиције Ивице Дачића, министра.

Свако нека извуче поуку…