Данас је завршено последње рочиште у дисциплинском поступку против полицајца Предрага Обрадовића из Крагујевца. Док чекамо одлуку дисциплинског старешине, једно питање остаје без одговора: ко и по којим критеријумима у МУП-у одлучује шта нарушава углед полиције?
Сада остаје да сачекамо одлуку дисциплинског старешине.
И да будемо потпуно јасни: Синдикат полиције Слога овим текстом не жели да прејудицира ту одлуку.
Не тражимо да Обрадовић буде ослобођен зато што је наш члан.
Не тражимо ни да се било ком другом полицијском службенику гледа кроз прсте ако је прекршио пропис.
Тражимо нешто много једноставније:
ИСТИ АРШИН.
Јер овај поступак отвара једно прилично непријатно питање:
Шта тачно у МУП-у нарушава углед полиције – и да ли исто правило важи за све?
Шебеку смета што полицајац протестује. А шта је са графитима „ACAB“ по Крагујевцу?
Према ставу изнетом у поступку, проблем је што је Обрадовић, ван дужности и у цивилу, учествовао на јавном скупу грађана који се односио на питања локалне заједнице, односно месне заједнице у којој живи.
Није био на дужности.
Није носио униформу.
Није користио полицијска овлашћења.
Није наступао у име МУП-а.
Али се његово учествовање у јавном скупу доводи у везу са могућим нарушавањем угледа Министарства. А углед МУП у јавности и сами знамо какав је.
У реду.
Онда постављамо питање начелнику Полицијске управе у Крагујевцу Владимиру Шебеку:
Да ли углед МУП нарушавају само полицајци који ван дужности учествују на мирним грађанским скуповима?
А шта је са графитима „ACAB“ којима се полиција отворено вређа?
Ако полицајац може да буде дисциплински проблем зато што га неко може препознати као полицајца на мирном грађанском скупу, шта је онда са порукама којима се сви полицајци унапред називају „гадовима“?
И где је ту иста ревност у заштити угледа полиције?
Шта је руководство ПУ Крагујевац предузело поводом таквих порука?
Колико је поступака покренуто?
Колико је аутора пронађено?
Колико је графита уклоњено?
Не знамо.
Али знамо нешто друго:
за колегу чије име и презиме знате, поступак је много лакше покренути.
Јер графит не мора да дође код дисциплинског старешине.
Полицајац мора.
А онда се сетимо Веселе Миловановић
Маја 2023. године јавност је видела тадашњу начелницу Полицијске управе Смедерево Веселу Миловановић у телевизијском наступу у свечаној униформи, при чему су на униформи уочени пропусти у постављању обележја, чинова и заставе Србије поставила је наопако на униформи. О том случају је тада писао и Синдикат полиције Слога.
Можемо се спорити колико је такав пропуст озбиљан.
Али једну ствар више не морамо да нагађамо.
Имамо званичан одговор Дирекције полиције.
На захтев Синдиката полиције Слога од 13.03.2024. године, Дирекција полиције је 03.04.2024. године одговорила да у вези са Веселом Миловановић, тадашњом начелницом ПУ Смедерево:
„није покренут дисциплински поступак по било ком основу.“
Није.
Ни по једном основу.
И сада само направимо паралелу.
Предраг Обрадовић:
обичан полицајац, ван дужности, у цивилу, на мирном грађанском скупу.
Весела Миловановић: начелница полицијске управе, у свечаној полицијској униформи, пред телевизијским камерама.
За првог – дисциплински поступак.
За другу – према званичном одговору Дирекције полиције – ниједан дисциплински поступак ни по једном основу.
Можда је проблем у томе што Обрадовић није начелник.
То би бар објаснило аршин.
А онда стижемо до министра
И ту ствари постају још занимљивије.
Ивица Дачић је министар унутрашњих послова, председник СПС-а, а МУП је Синдикату полиције Слога писаним путем потврдио да има чин пуковника полиције.
Према Закону о полицији, пуковник полиције је један од чинова полицијских службеника у статусу овлашћених службених лица. И на таквог се односе и забране и ограничења. Пуковник полиције не може бити члан политичке партије нити промовисати политичке партије. То је законом забрањено!
А онда погледамо званични снимак МУП-а.
Дачић стоји пред новинарима.
Иза њега су припадници МУП-а.
Око њега је службени амбијент Министарства.
Снимак је објављен на званичном YouTube каналу МУП-а.
А у његовој руци видљив је предмет са јасним визуелним обележјем СПС-а.
Не тврдимо да је Дачић тиме извршио дисциплинску повреду.
Не прејудицирамо, али свако нека донесе свој вредносни суд.
Али ако се од једног обичног полицајца очекује да ван дужности води рачуна о томе како ће његово понашање грађани повезати са МУП-ом, онда је сасвим легитимно питати:
Како се исти критеријум примењује на министра унутрашњих послова?
Ако је проблем политичка асоцијација – шта је онда ово?
Ако је проблем углед МУП-а – зашто се углед различито мери?
Ако није проблем – одлично.
Онда није проблем ни то што је Обрадовић ван службе био грађанин који је учествовао на мирном локалном скупу.
Јер не могу истовремено да важе два правила.
Министар би требало први да даје пример
Што је функција виша, одговорност за пример мора бити већа, а не мања.
Полицајац који после смене оде на локални грађански скуп није исто што и министар који руководи целим Министарством.
Управо супротно.
Од министра се очекује највиши степен личног примера.
Ако се од најнижег полицајца тражи да својим понашањем чува углед МУП-а, онда би логика налагала да се то још више очекује од онога који тим МУП-ом руководи.
Зато је питање једноставно:
Ко више утиче на углед МУП-а – полицајац који је после смене отишао на локални скуп или министар који пред камерама наступа у службеном контексту?
Одговор би требало да буде очигледан.
А онда долазимо до Веселина Милића и Ивана Ристића
Овде више немамо само питање политичке асоцијације.
Имамо два скорашња случаја који су у јавности отворили много озбиљнија питања о понашању високих полицијских руководилаца.
Веселин Милић
Више јавно тужилаштво у Београду је 10. јула 2026. поднело оптужни предлог против Веселина Милића, бившег помоћника директора полиције и начелника ПУ за град Београд, због постојања оправдане сумње за кривична дела непријављивање кривичног дела и учиниоца и фалсификовање службене исправе. Тужилаштво наводи сумњу да као службено лице није пријавио сазнање о тешком убиству и да је касније у службену белешку унео неистините и изоставио важне податке.
И да будемо потпуно фер:
оптужни предлог није пресуда.
О кривици одлучује суд.
Али овде је важно нешто друго.
Човек који је годинама био један од највиших руководилаца полиције сада се брани у кривичном поступку. Дисциплински поступак није покренут нити је исти суспендован. Изгубио је само место начелника ПУ.
Иван Ристић – командант ЈЗО
А онда, само неколико дана касније, јавност добија још један пример.
Према медијским извештајима и објављеном снимку екрана WhatsApp објаве, Иван Ристић, начелник/командант Јединице за обезбеђење одређених личности и објеката МУП-а, објавио је фотографију Звездана Јовановића у униформи уз поруку:
„Срећан рођендан“
уз емотиконе поздрава и заставе Србије.
Звездан Јовановић је правоснажно осуђен на 40 година затвора као непосредни извршилац убиства премијера Зорана Ђинђића.
Опет – нећемо ми пресуђивати Ристићу.
Али јавност има право да пита:
Да ли је покренут дисциплински поступак?
И ако није:
зашто није?
Јер овде више не говоримо о полицајцу који је у слободно време стао на грађански скуп.
Говоримо о руководиоцу једне од најосетљивијих специјалних јединица МУП-а.
А посебно је занимљиво да је, према извештају Нове, МУП на питања о овом случају остао без јавног одговора.
Дакле, за Обрадовића се пита:
„Да ли су га грађани препознали као полицајца?“
А за Ристића јавност пита:
„Да ли је руководилац ЈЗО јавно честитао рођендан човеку правоснажно осуђеном за убиство премијера – и да ли ће бити последица?“
И одговор?
Тишина. Нема дисциплинског поступка.
А онда се појављујемо ми из синдиката
Није ово први пут да Синдикат полиције Слога поставља питање шта се дешава када полицајац јавно говори о проблемима у систему.
Синдикалном функционеру Драгану Жебељану покренут је дисциплински поступак због јавног иступања у медијима као синдикалног представника, у вези са питањем око 150 локација на којима се и даље налазе ЕОР/НУС заостали из претходних периода, укључујући локације које се помињу још од 1999. године.
Нисмо говорили о приватном интересу.
Говорили смо о интересу грађана.
О безбедности.
О ажурности службе.
О проблему који не нестаје зато што га неко не жели чути.
И опет се поставља исто питање:
Да ли је у МУП-у већи проблем онај који упозорава на проблем – или сам проблем?
МОЖДА БИ БИЛО ДОБРО ДА КОНАЧНО ДОБИЈЕМО ЈЕДАН ПРАВИЛНИК СА ДВА ЧЛАНА
Члан 1.
Полицајац нижег ранга мора да пази на углед Министарства.
Члан 2.
Руководиоци ће сами проценити када се то правило примењује на њих.
Шалу на страну.
Не тражимо да се било ко поштеди одговорности.
Напротив.
Ако је неко прекршио пропис – поступак треба да постоји.
Ако није – не треба га измишљати.
Не треба цедити суву дреновину.
Ако је углед МУП-а заштићена вредност – треба га штитити.
А какав је углед МУП последњих година знамо и сами без анализе и расправе.
Углед МУП несумљиво треба штити али од врха, не само од полицајаца са најмањим чином и најмањом моћи да се брани.
ПОЛИЦИЈА НИЈЕ САМО ХИЈЕРАРХИЈА. ПОЛИЦИЈА ЈЕ ОДГОВОРНОСТ.
И ту долазимо до суштине.
Од полицајца се тражи да буде пример.
Од начелника се тражи да буде већи пример.
Од министра се тражи да буде највећи пример.
Не може одговорност да расте само наниже.
Не може углед МУП-а да буде најосетљивији онда када је у питању најслабији човек у систему, а најмање осетљив онда када су у питању они који системом руководе.
Јер онда више не штитимо углед институције.
Штитимо хијерархију.
А то није исто.
Зато данас, док чекамо одлуку у предмету Предрага Обрадовића, не тражимо да знамо пресуду унапред.
Не тражимо ни привилегију.
Не тражимо да дисциплински старешина одлучи онако како бисмо ми желели.
Тражимо само једно:
Да правила буду иста за онога ко носи најнижи чин и за онога ко носи највиши.
Ако важе – нека важе за све.
Ако се „углед МУП-а“ штити – штитимо га доследно.
Ако се од полицајца тражи лични пример – нека га први дају они који су руководиоци. Јер најлакше је бити строг према ономе ко нема ни функцију, ни везе, ни моћ.
Права снага институције види се онда када исту меру примени и према онима који су на њеном врху.
И зато питање које остаје после овог дисциплинског поступка више није само:
„Да ли је Предраг Обрадовић прекршио правило?“
Питање је много непријатније:
„Да ли је то правило уопште правило – или се, у пракси, најстроже примењује на оне мале, обичне и незаштићене?“
Синдикат полиције Слога
Повезани чланак:
Да ли полицајци више не смеју ни да буду грађани?
Ваш коментар на чланак: