Медији су објавили вест о хапшењу полицијске службенице са управних послова из Полицијске станице Алибунар ПУ Панчево, уз бомбастичне наслове о „поверљивим подацима“, злоупотреби службеног положаја и могућој вишегодишњој затворској казни.
На први поглед, читалац стиче утисак да је реч о неком тешком случају злоупотребе полицијских база и о службеници која је учинила нешто веома озбиљно.
Медији преносе:
”Према саопштењу из Вишег јавног тужилаштва у Панчеву, С. М. (60) из Банатског Карловца, референткиња на управним пословима у Полицијској станици Алибунар, сумњичи се да је током августа 2026. године из службене евиденције неовлашћено прибављала тајне податке са ознаком „ПОВЕРЉИВО“. Наводи се да су подаци били повезани са једним возилом и његовим власником.
По налогу ВЈТ Панчева одређено јој је задржавање до 48 часова, а у Тужилаштво је требало да буде спроведена уз кривичну пријаву Сектора унутрашње контроле МУП-а.
То је оно што је званично објављено.
Али ту се постављају питања на која јавност за сада нема одговор.
Који је конкретно податак прибављен? Зашто је имао ознаку „ПОВЕРЉИВО“? Да ли је податак некоме прослеђен? Да ли је коришћен за било какву корист или штету? И шта је заправо био мотив службенице?
Према незваничним информацијама до којих смо дошли, прича изгледа знатно другачије од оне коју сугеришу бомбастични медијски наслови.
Колегиница, која је пред пензијом и која, према информацијама којима располажемо, нема мрљу у досадашњој каријери, наводно је на друштвеним мрежама видела видео-снимак председника Александра Вучића у ауто-перионици. На снимку се видело возило које пере председник, али и његова регистарска ознака.
Наводно је, из обичне људске радозналости, желела да сазна чији је аутомобил и проверила је регистарску ознаку кроз ЈИС.
Понављамо: ово су незваничне информације. Не тврдимо да је то утврђено чињенично стање и не желимо да прејудицирамо исход поступка. Коначну реч даће надлежни органи.
Ако се, међутим, покаже да је то суштина случаја, онда је потребно раздвојити две ствари.
Прво, коришћење ЈИС-а из личне радозналости није дозвољено.
Зато посебно упозоравамо све колеге: Јединствени информациони систем МУП-а није приватни Google и не сме се користити ради личних интереса, радозналости или да би се „учинила услуга“ другом колеги, пријатељу, комшији или било ком другом лицу.
Није важно колико је нешто занимљиво. Није важно колико нас нешто „копка“. Једна мала непажња, једна провера без службеног разлога, може направити озбиљан проблем.
И управо овај случај показује колико брзо једна таква радња може да прерасте у кривични поступак и да од колеге, који је до јуче био обичан запослени без икакве мрље у каријери, медијским насловима направи слику најтежег криминалца.
Друго, недозвољена провера службене евиденције није аутоматски доказ да су испуњени сви елементи кривичног дела.
За то морају бити утврђене све чињенице: шта је конкретно прибављено, на који начин, због чега је податак имао ознаку тајности и шта је са њим даље учињено.
Зато је неопходно сачекати да Тужилаштво утврди чињенице, а не да се пресуда доноси у медијима.
А шта је са снимком председника?
Ту се отвара још једно питање које не сме бити занемарено.
Ако се у јавности објављује снимак штићене личности, онда би они који су одговорни за њену безбедност морали да воде рачуна шта се на снимку види. Возила која користе штићене личности не би требало непотребно излагати у пропагандним и промотивним садржајима, а најмање би требало остављати јасно видљиве регистарске ознаке.
Јер, будимо реални.
Ако председник Републике пере неки аутомобил, а на снимку се јасно виде таблице, потпуно је природно да ће људи бити радознали и запитати се:
Чији је то аутомобил? Ко је тај срећник коме председник пере ауто?
Та радозналост сама по себи није ништа необично. Али полицијски службеник ту радозналост не сме да задовољава коришћењем службеног система.
Истовремено, они који објављују овакве снимке морају бити свесни да јавно излагање регистарске ознаке возила штићене личности може управо изазвати интересовање јавности које је лако предвидети.
Зашто је ово важно синдикату?
Зато што је посао синдиката да штити и запослене и професионалне стандарде.
Нећемо бранити коришћење ЈИС-а ради личне радозналости. Колегама морамо јасно рећи да то не раде.
Али исто тако нећемо прихватити да се пре утврђивања свих чињеница од једне службене провере прави медијска слика о „тешком криминалцу“.
Ако је прекршила правила – нека одговара.
Ако је извршила кривично дело – нека за то одговара на основу доказа.
Али ако се на крају покаже да је суштина случаја заиста била само једна непромишљена провера из радозналости, онда треба поставити и питање да ли је реакција система била сразмерна ономе што се заиста догодило.
Јер једно је сигурно:
ЈИС није место за радозналост. Али ни медијски наслов није судница.
До коначне одлуке надлежних органа, колегиница је осумњичена, а не осуђена.
И управо зато, уместо медијске хајке, јавност заслужује чињенице.
Ваш коментар на чланак: