Данас, 17. септембра, Сектор за ванредне ситуације обележава свој дан и славу — Пресвету Богородицу Неопалиму купину, заштитницу ватрогасаца-спасилаца. Свечаности у седишту у Београду присуствују председник Владе у техничком мандату проф. др Ђуро Мацут и начелник Сектора, помоћник министра унутрашњих послова Лука Чаушић. Само два дана раније, 15. септембра, председник Републике му је лично уручио Орден за заслуге за одбрану и безбедност првог степена — за, како стоји у образложењу, натпросечно, узорно и часно извршавање дужности и посебно исказану храброст у гашењу пожара.

Честитамо свима који су орден заслужили!

Истог тог дана, унутар истог Сектора, остаје нерешено једно много једноставније питање:

када ће бити спроведена судска одлука?

Реч је о колеги Душану Николићу, члану Синдиката полиције Слога и узбуњивачу, који је више од једне деценије радио на  пословима заштите од НУС/ЕОР. Био је мајор полиције и ОСЛ, а за свој рад је три године заредом оцењиван највишом оценом нарочитоо се истиче (5). Награђиван, никада кажњаван.

После спорног распоређивања изгубио је радно место на којем је обављао најризичније специјализоване послове и право на бенефицирани стаж.

Виши суд у Нишу је 29. маја 2026. године одредио привремену меру којом је одложено правно дејство решења о његовом распоређивању. Основни суд у Нишу је 25. августа донео закључак којим је МУП-у наложено да одмах поступи по тој мери. За непоступање је предвиђена новчана казна од 100.000 динара, која се може поново изрицати све док се обавеза не изврши.

А МУП ни после тога није поступио.

То није само тврдња Душана Николића. То сада потврђује и сам МУП.

У службеној потврди од 10. септембра наведено је да је Николић и даље распоређен на радном месту чије је правно дејство привременом мером одложено. Тај документ је 14. септембра достављен Основном суду у Нишу као доказ да судски налог није извршен.

Зато је од суда затражено да изрекне већ предвиђену казну од 100.000 динара МУП-у и настави извршење све до потпуног спровођења привремене мере.

Али је затражено још нешто. Да се, у складу са законом, изврши и новчано кажњавање одговорног лица — Луке Чаушића, као начелника Сектора за ванредне ситуације — због непоступања по судској одлуци у висино од 150.000 динара све у складу са висином његове плате која је виша од 300.000,00 рсд. на месечном нивоу.

О том предлогу не одлучује Синдикат.
Не одлучује Душан Николић.
Одлучује надлежни суд.

И управо је ту суштина целог случаја.

Душан не тражи посебан третман. Не тражи да буде изнад закона. Тражи да се поступи по судској одлуци која је већ донета.

Ако институција која од грађана и својих запослених тражи поштовање закона сама не поступи по судском налогу, онда питање више није само шта се догодило Душану Николићу.

Питање је: ко у МУП-у одговара за неизвршење судске одлуке?

И колико је одлука потребно да би једна судска одлука коначно била спроведена?

Данас се говори о части, одговорности и херојима Сектора за ванредне ситуације.

То су велике речи.

Али одговорност институције се најбоље види онда када треба поступити по одлуци суда — чак и када јој та одлука није по вољи надлежног руководиоца СВС.

Душан Николић и даље чека. Суд је свој део посла урадио. Сада је ред на МУП.

Поступак није завршен. Напротив.

Поред судског поступка, наставља се и поступање надлежног тужилаштва, одељења за борбу против корупције.

Кривична пријава коју је Душан Николић поднео није завршена њеним првобитним одбацивањем. Апелационо јавно тужилаштво је 24. августа 2026. године усвојило његов приговор и дало обавезно упутство да се настави кривично гоњење у овој ствари.

Посебно је значајно што је тужилаштво отворило и питање начина на који је извршено спорно распоређивање. У образложењу се указује на околност да лице које је распоређено на послове које је до тада обављао Николић, док новораспоређени  Н. С., у тренутку распоређивања, према утврђеним чињеницама, није поседовало потребна знања и вештине за те послове, већ му је омогућено да их стекне накнадно, у року од две године.

То питање није споредно. Ради се о пословима у области заштите од НУС/ЕОР, где се стручност, искуство и оспособљеност не могу посматрати као формалност.

Тужилаштво је, при томе, указало и на друге спорне околности — изостанак важних националних процедура које се односе на безбедан рад НСОП и СОП, промену радноправног статуса узбуњивача и чињеницу да је спорно распоређивање уследило након његовог унутрашњег а касније и спољшњег узбуњивања.

Зато овај предмет није затворен.

Судски поступак траје. Извршни поступак траје. А сада је, по обавезном упутству Апелационог јавног тужилаштва активан и кривични поступак.

На крају, остаје једноставна порука: функција, положај или интерна одлука не могу бити изнад закона. Када институције не поступе по закону и одлукама суда, постоје механизми да се такво поступање преиспита и да за њега уследе законом предвиђене последице.