Док су после крађе оружја у Дољевцу суспендовани руководиоци нишке полиције и против њих покренути дисциплински поступци, Срђан Митровић и даље руководи Управом за ванредне ситуације у Нишу. Слога пита МУП: да ли су правила заиста иста за све?
Срђан Митровић, начелник Управе за ванредне ситуације у Нишу, један је од 15 окривљених у предмету који се води пред Вишим судом у Нишу због сумње на несавестан рад у служби. Митровић је ухапшен у фебруару 2025. године, у акцији коју су спровели припадници МУП-а по налогу Посебног одељења за сузбијање корупције Вишег јавног тужилаштва у Нишу.
Почетак главног претреса, заказан за 28. септембар, у међувремену је одложен за 6. новембар. Према извештајима са суда, браниоци нису добили записнике о вештачењу, због чега нису били у могућности да припреме одбрану.
О кривици не одлучује МУП. Не одлучује ни Слога. Одлучиће суд.
Али постоји друго питање, које није судско.
Зашто човек који је ухапшен и против кога се води кривични поступак и даље руководи Управом за ванредне ситуације у Нишу? Зашто није суспендован и зашто против њега није покренут дисциплински поступак?
То питање није питање кривице. То је питање одговорности руководиоца, поверења у систем и критеријума по којима МУП одлучује ко може да руководи организационом јединицом док против њега траје кривични поступак.
843 милиона динара и једно важно питање
Према наводима тужилаштва, окривљени су као чланови Градског штаба за ванредне ситуације гласали за закључке на основу којих су ангажоване фирме за радове на водоводној и канализационој мрежи, иако се, према сумњама истражних органа, није радило о пословима који су захтевали примену режима ванредне ситуације.
Према наводима из истраге, радови су фактурисани по знатно вишим ценама, а Град Ниш је на тај начин, како се сумња, оштећен за 843.336.450 динара. То је износ из оптужбе, а не правоснажно утврђена штета.
Митровић је, иначе, и данас на високој функцији начелника Управе за ванредне ситуације у Нишу.
И ту почиње проблем.
Када нестане оружје, руководиоци одлазе
Случај из Дољевца показао је да МУП, тачније дирекција полиције уме да реагује када процени да постоји потреба да се одговорност у систему испита.
После нестанка више од 500 комада оружја из полицијске станице у Дољевцу, МУП је потврдио да су са рада удаљени начелник ПУ Ниш, начелник ПС Дољевац, командир Полицијске испоставе Дољевац и вршилац дужности начелника Одељења за управне послове. Против њих је покренут поступак због тешке повреде службене дужности.
Другим речима, када је у полицији дошло до озбиљног пропуста, није се чекала правоснажна судска пресуда да би се испитала одговорност руководилаца. Ако ништа друго због нарушавања угледа МУП.
И то је важно.
Јер удаљење са рада није пресуда. Дисциплински поступак није пресуда. Провера Сектора унутрашње контроле није пресуда.
То су механизми којима систем проверава да ли је руководилац свој посао обављао онако како је морао.
Зато је питање овог синдиката врло једноставно:
Зашто се тај исти принцип не види и у случају Управе за ванредне ситуације у Нишу?
Три случаја, један руководилац
Посебно је важно да се не прави нешто што би било правно неодрживо: Митровићу се не може приписати одговорност за свако кривично дело које почини неко од запослених којима руководи. А таквих случајева је било.
Али имамо право, па и обавезу, да поставимо питање како функционише контрола у једној организационој јединици на чијем је челу Лука Чаушић који за много мање преступе против запослених покреће дисциплинске поступке. Зашто такав механизам није примењен на Срђана Митровића?
Управо зато јавност има право да пита шта је урађено након случаја крађе оружја у Дољевцу, у којем је, према сумњама истражних органа, учествовао и припадник Управе за ванредне ситуације Ниш коме је надређени Срђан Митровић, као и шта је предузето после најновијег задржавања припадника Ватрогасно-спасилачке бригаде Ниш од пре неколико дана.
Ниједан од тих случајева сам по себи не доказује било какву кривицу начелника.
Али сваки од њих поставља питање унутрашње контроле, руковођења и дисциплинске одговорности.
И зато више није довољно рећи: „Суд ће одлучити.“ Суд ће одлучити о кривичној одговорности.
Ко ће одлучити о одговорности руководиоца? И зашто онда Митровић и даље руководи?
Ми нисмо нашли податак да је Митровић после хапшења био удаљен са рада, нити смо нашли потврду да је против њега покренут дисциплински поступак.
Ако је МУП проценио да нема основа за удаљење, јавност има право да зна који су критеријуми примењени.
Ако је процењено да нема основа за дисциплински поступак, и то је одлука која има своје образложење. Да ли сама чињеница да се против начелника води кривични поступак и суђење није само по себи нарушавање угледа МУП?
Јер управо ту настаје оно што запослени у МУП-у виде као проблем: за једне постоји поступак, за друге се поступак не покреће.
И онда се појављује политика
Постоји још једно питање које Слога не може да прећути.
Митровић је на фотографији са страначке славе СПС-а, коју објављујемо уз овај текст, у друштву људи из политичког и безбедносног система Ниша.
Сама фотографија по себи није доказ страначког чланства. Али у овом контексту отвара питање које је превише озбиљно да би се игнорисало: Да ли је Срђан Митровић члан СПС-а?
И још важније:
Да ли Срђан Митровић ужива политичку заштиту Ивице Дачића?
Закон о полицији прописује да полицијски службеници не могу бити чланови политичких странака, страначки се организовати нити политички деловати у Министарству. Исти закон прописује да поступање супротно тим одредбама представља основ за покретање поступка за утврђивање дисциплинске одговорности.
Зато МУП треба да одговори на једноставно питање: какав је статус Срђана Митровића, да ли се на њега примењују ова ограничења и да ли је икада проверавано његово политичко деловање? Јер, присуство на страначкој слави без радног ангажовања је забрањено.
Па ако није било никакве политичке заштите — онда је потребно објаснити зашто је после хапшења остао на функцији, без суспензије и дисциплинског поступка, док су после нестанка оружја руководиоци у нишкој полицији удаљени са рада.
Слога тражи исти аршин
Али презумпција невиности не може бити разлог да се не испитује руководећа и дисциплинска одговорност. Кривична одговорност и одговорност за руковођење нису иста ствар.
Оно што важи за најобичнијег полицијског службеника мора да важи и за начелника. Ако се од једног руководиоца после озбиљног пропуста тражи одговорност, мора се објаснити зашто се од другог не тражи. Ако се један удаљава са рада док се испитују чињенице, а други остаје на функцији, онда мора да постоји јасан, проверљив и једнак критеријум.
Слога зато јавно пита министра Ивицу Дачића: ко је одлучио да Срђан Митровић остане на челу Управе за ванредне ситуације у Нишу и зашто?
Да ли је против њега покренут дисциплински поступак? Да ли је Сектор унутрашње контроле проверавао његов рад? Да ли је после случаја оружја у Дољевцу испитивана његова руководећа одговорност? Да ли је после нових случајева у Ватрогасно-спасилачкој бригади у Нишу извршена било каква унутрашња провера?
И, на крају, питање које се више не може заобићи:
Да ли је Митровић остао на функцији зато што су надлежни проценили да за то постоје професионални и правни разлози — или зато што у систему постоје евидентне политичке везе са СПС-ом које су јаче од правила?
Постоји још једна ствар коју Слога тражи да МУП објасни.
Према информацијама којима располаже Слога, након Митровићевог хапшења формирана је група за његову подршку, коју је водила једна Марија од поверења.
Ми знамо ко је ту групу формирао и ко је дао сагласност. Нејасно је чему је служила.
Да ли је то била обична колегијална подршка човеку за кога важи презумпција невиности или је руководство желело да пошаље поруку да, без обзира на поступак који се против њега води, систем стоји иза свог начелника и пружиће му безусловну помоћ?
Ако је група за подршку формирана по налогу или уз знање руководства Сектора за ванредне ситуације, онда јавност има право да зна зашто је у тренутку хапшења руководиоца приоритет била његова подршка, а не провера његове одговорности.
Зато Слога јавно пита и Луку Чаушића, руководиоца Сектора за ванредне ситуације:
Да ли сте лично одобрили формирање и слање групе за подршку? Шта је био њен циљ? Да ли сте после Митровићевог хапшења тражили да се испита његова руководећа одговорност и утврди да ли је у систему било пропуста — или је приоритет био да се последице по руководство и МУП што пре „испеглају“? И зашто је остао на функцији и није суспендован са рада до окончања кривичног поступка?
Исто питање упућујемо и министру Дачићу:
Да ли сте знали за све ово и да ли сте ви или неко у вашем кабинету одлучивали да Митровић остане на челу Управе и да му се пружи подршка?
Слога не тврди да је Митровић искључливо политички заштићен. Слога тражи да МУП покаже да није.
Јер проблем није само Срђан Митровић.
Проблем је систем у којем запослени морају да верују да исти закон важи и за оног ко носи најнижи и за оног ко носи највиши чин.
Ако исти аршин не постоји за све, онда проблем више није у једном човеку.
Проблем је у систему који не функционише. А систем који не функционише мора што пре да се мења!
Ваш коментар на чланак: