Шта заправо пише у Закону о полицији – и где је дисциплински поступак?

Министар унутрашњих послова Ивица Дачић изјавио је за Инсајдер, поводом повратка Веселина Милића у МУП, да су престали законски разлози за његово удаљење јер је пуштен из притвора.

То само по себи није спорно.
Спорно је оно што је Дачић рекао после тога:

„А за дело за које је оптужен није предвиђено удаљавање са радног места.“

Ово објашњење оставља грађанима утисак да Закон о полицији прави списак кривичних дела за која полицајац може бити удаљен и оних за која не може.

Али закон тако не функционише.

Члан 217. Закона о полицији не каже: за једно кривично дело удаљење је могуће, а за друго није.

Закон предвиђа више основа за привремено удаљење. Између осталог, запослени у МУП-у могу бити привремено удаљени када је против њих донета наредба о спровођењу истраге за кривично дело за које се гони по службеној дужности, ако би њихово присуство на раду штетило интересима службе или ометало прикупљање доказа или ток поступка, уз посебно образложење.

Дакле, није ствар у томе да ли је неко дело „на списку дела за која следи удаљење“. Таквог списка у члану 217. нема.
И ту долазимо до много важнијег питања.

Ако је Милић могао да буде удаљен док је био у притвору – шта се дешава са дисциплинском одговорношћу?

Милић се сада терети за непријављивање кривичног дела и учиниоца и за фалсификовање службене исправе. Према оптужном предлогу, тужилаштво га терети да као службено лице није пријавио сазнања о тешком убиству и да је у службену белешку унео неистините податке, односно изоставио одређене податке.

И то није само питање кривичне одговорности.
Закон о полицији изричито каже да кривична одговорност не искључује дисциплинску одговорност ако исто понашање истовремено представља и повреду службене дужности.

Члан 203. то недвосмислено прописује.

А члан 207. међу тешким повредама службене дужности наводи:

• понашање које штети угледу Министарства;
• незаконит, несавестан или немаран рад;
• непријављивање кривичног дела;
• спречавање или ометање кривичног поступка.

Зато јавност и струка има право да пита:

Где је дисциплински поступак против Веселина Милића?

Ми не тражимо пресуду пре суда.
Не тражимо да се било ко прогласи кривим пре правноснажне судске одлуке.

Тражимо нешто много једноставније:

– Ако постоје наводи да је полицијски службеник, док је обављао једну од најодговорнијих функција у полицији, пропустио да пријави тешко кривично дело и ако се истовремено терети за уношење неистинитих података у службену исправу – да ли је МУП покренуо испитивање постојања дисциплинске одговорности?

Према писању медија, до августа 2026. године МУП није покренуо дисциплински поступак против Милића поводом овог случаја. И ми смо питали МУП али довили смо само ћутање управе. Дакле Дачић је одбио да достави тражене информације од јавног значаја. А када МУП нешто не достави, јасно нам је да нешто циљано крије.

Ако је информација коју је министар изнео тачна, онда је питање још озбиљније:
– Да ли за све полицијске службенике важе иста правила?

Јер када обичан полицајац начини пропуст који може нарушити углед Министарства, дисциплински поступак се не поставља као политичко питање.

Када је реч о једном од највиших полицијских руководилаца, међутим, јавност добија објашњење да је „истекао законски разлог за удаљење“ и да „за дело за које је оптужен није предвиђено удаљење“.

Али престанак једног основа за привремено удаљење није исто што и престанак могућности за утврђивање дисциплинске одговорности.

То су две различите ствари.

И зато Дачићу постављамо једноставно питање:

Ако Закон о полицији предвиђа дисциплинску одговорност за понашање које штети угледу Министарства, незаконит и несавестан рад и непријављивање кривичног дела – зашто против Веселина Милића није покренут дисциплински поступак?

И друго:

На основу ког конкретног члана Закона о полицији министре Дачићу тврдите да „за дело за које је Милић оптужен није предвиђено удаљење“?

Полицијски службеници и грађани заслужују јасан одговор.

Да ли је међу њима и Веселин Милић?

Не политичко објашњење.

Не релативизацију и прикривање.

Него – закон, члан и исти аршин за све.

А можда одговор лежи у оних 49 лица које је Вучић, непосредно пре оставке, помиловао или аболирао, а чија имена јавност и даље не зна.

Док не видимо списак, остаје питање: да ли је Милић враћен на посао зато што су за њега престали законски разлози за удаљење – или зато што му неко чува леђа?

Ваш Синдикат полиције Слога