Драге колеге, полицајци, намештеници, државни службеници – добродошли у још један епизод серијала „МУП нас воли на свој начин“! Главни јунак, министар Ивица Дачић, он је репрезентативним синдикатима обећао златна брда и зелене долине – повећање плата, наравно, само за одабрану категорију запослених. Полицајци са средњом стручном спремом су му циљна група, политички џокер у нестабилним временима.
А остали?
Они су очигледно статистичка грешка, пратећа логистика, невидљиви духови који кувају кафу, чисте канцеларије и обезбеђују да полиција има где да спава или одмори. Хвала, Ивице, што нас толико цениш!
Синдикат полиције Слога? Ми смо, изгледа, за министра и његове сараднике тек фуснота у неком заборављеном извештају. Никад позвани, никад обавештени, никад удостојени ниједног писменог трага о повећањима, унапређењима или заштити права запослених или наших чланова. Тотални мук. Мали смо, да, али постојимо по закону – зар послодавац није дужан да нас обавести? Или је то закон само за „репрезентативне“ синдикате, оне који не таласају много?
Данас је стигло повећање плата. Колико? Коме? Како? Немамо појма! Полицајци, можда сте добили неки динар, али државни службеници и намештеници – ништа, нула, ЗEРO!
Незадовољство куља, запослени кивани, распитују се за обуставу рада. Или можда за колективно боловање? Зашто не, кад нас душа боли од оволике „правде“? Ивица очигледно не жели социјални дијалог са нама, а професионални? Ха, то је за њега изгледа ипод части. Можда му господар не дозвољава. Њима је изгледа битно да полицајци не дигну глас пред изборе или, не дај боже неки свеопшти народни бунт. Јер, признајмо, ко би угушио побуну ако полиција одлучи да се придружи народу? Можда вам је зато плата увећана, драге колеге полицајци – не зато што вас много воле, него зато што вас се плаше!
А намештеници и државни службеници? Ми смо колатерална штета. За министра и његовог Жељка – да, оног пензионера који је васкрсао на месту в.д. Начелника сектора за логистику – ми смо тек декор. Жељко, кажу, убира око пола милиона динара месечно: плата, пензија, апанажа из ПИО фонда. Груба процена, ако смо погрешили, извињавамо се – можда је и више! А ви, драге колеге? Од 50 до 70 хиљада динара, па ко преживи. Однос је кристално јасан: они горе једу кајмак, ми доле гребемо кору.
Шта да радимо, питате се? Па, ми у Синдикату Слога смо немоћни да натерамо Ивицу и друштво да нас чују. Немамо чаробни штапић, немамо ни јаке политичке полуге. Али имамо вас – ваше незадовољство, ваш гнев, вашу душу која боли. Ако вас то боли довољно, слободни сте да узмете боловање, нисте роботи, оправдано је да човека душа боли од неправде!
Или се организујте, дигните глас, па макар и без нас – ми нећемо да вас вежемо. Добровољно сте уз нас, добровољно можете и да одете ако је неки синдикат бољи, нећемо се љутити. Али знајте: ми се боримо колико умемо. Ако неко уме боље, нека дође, нека засуче рукаве, нека нам покаже пут!
Драге колеге, ви који остајете уз нас, ви који верујете да можемо заједно да пробудимо ову успавану звер звану правда. Ово није само борба за плате – ово је борба за достојанство. Ако нас драга држава и МУП гази, ако нас неки Ивица игнорише, ако нас неки Жељко гледа као слуге, онда је време да дигнемо глас да нас чују да нисмо само логистика, него пре свега људи.
И ко зна, можда је ово није крај већ почетак – можда је следећи корак неки рестарт система. А онда можда ће неко видети да народ и радници нису „статистичка грешка“!
Један од Вас! Намештеник -државни службеник…
П.С.
Можда је решење после посла отићи на на додатан посао у Ћациленд, прича се да господар добро плаћа…
