Синдикат полиције Слога годинама се бори против ветрењача у Министарству унутрашњих послова, а последњи допис упућен в.д. секретару Вељку Одаловићу само је још један у низу вапаја за правдом.
На уознавање смо исти допис послали и Посланичкој групи Покрет радника Слога – струка, коју води народни посланик и председник Удружених синдиката Србије Слога, коме наш синдикат припада. И док ми, полицајци, ризикујемо животе на улицама, министар Ивица Дачић и његов верни секретар Одаловић очигледно мисле да је борба за основна људска права запослених – попут права на браду, бркове, минђуше, пирсинг или тетоваже – неки недостижни луксуз за нас обичне смртнике у униформи.

Па добро, господо, ако су тетоважа, минђуша или брада толики проблем, зашто не забраните и критичке коментаре на Фејсбуку или, кад смо већ код тога, дисање? То би нам бар свима скратило муке одједном. Ионако у МУП-у критичко размишљање није дозвољено, коментарисање на друштвеним мрежама је ипак забрањено – ни полицији, ни жандармерији. Дисање нам, ето, још увек великодушно толеришу, али ко зна докле? Можда нам ускоро наметну маске са ваздухом па расподељују кисеоник по заслузи: лојални добију пун резервоар, а они који критички мисле – тек толико да преживе док не науче да климају главом и мисле као наши цењени властодршци. Ето, тад би све било у реду, сви бисмо били лепо усклађени са визијом наших вођа.
2025-04-03 Секретаријату Повереник измене правилника лични изгледАли да се вратимо на тему, Повереник за заштиту равноправности још од 2018. године куца на врата МУП-а, тражећи измену дискриминаторских одредаба Правилника о начину понашања и личном изгледу полицијских службеника (чл. 25. ст. 5, чл. 27. ст. 1, чл. 28. ст. 2). Последња иницијатива, бр. 011-00-4/2024-02 од 03.10.2024, само је још један у низу неуслишених апела. А шта ради Министарство? Ћути. Игнорише. Као да је Повереник неки досадни комшија кога могу да прескоче на листи позива. А ми, запослени, остајемо заробљени у систему где нам се брада, бркови, минђуше, пирсинг и тетоваже забрањују као да су национална безбедносна претња, док министар Дачић вероватно мисли да је ред у полицији кад сви изгледамо као да смо тек изашли из бербернице или са састанка партијског комитета из 1980-их.
Наш чланак „Кршење људских права: Зашто српска полиција забрањује браде и бркове?“ (https://sindikatpolicije.org.rs/arhive/6324) јасно је разоткрио апсурд ових правила. Док полицајци у Италији, Немачкој, Француској, Шведској, Холандији, па чак и Хрватској слободно носе браде, бркове, минђуше, пирсинг или тетоваже – и то без икаквог утицаја на професионалност – у Србији се држимо неког заосталог тумачења „уредности“ из времена социјализма или комунизма, кад је уредна обријаност била важнија од човека испод униформе. И то у земљи где се министар хвали борбом против криминала, а не види да нам криминално лоши услови рада и дискриминација изједају морал. Где је ту обећани ред, господине Дачићу? Где су услови за задовољство на раду, кад нам брада, минђуша или тетоважа постају симболи несигурности уместо слободе? Јесмо ли и даље заробљени у друштву где је униформност важнија од личности, као да смо остали у Титовим временима? Да јесмо, били бисмо поштованији и ваљда професионалнији.
А Вељко Одаловић, в.д. секретар, очигледно има важнија посла од уређења закона. Можда сређује папире за неку нову фотељу, ко би знао? Можда се и цењени и намучени министар Дачић спрема за сличну фотељу, ако га добро послужи здравље. Већ је у годинама изједа га дијабетес, и сам каже ових дана скаче на 20. Нервирају га сарадници. Под стресом је шта ће открити ФБИ и ФСБ ако открију неко чудно експериментално оружје или аждају која је завијала 15. марта.
Али сигурно не раде на томе да ускладе Правилник са Уставом, законима или елементарним људским правима. Од 2018. до 2025. – седам година ћутања, одбијања, игнорисања. Седам година у којима смо ми, полицајци, остали без гласа, без браде, без минђуша, без тетоважа, без достојанства. И док Секретаријат формално спроводи обуке о „забрани дискриминације“, у пракси нам поручује: „Гледајте своја посла, пирсинг вам не пристаје уз значку.“
Синдикат полиције Слога неће стати а ни одустати. Наш допис Одаловићу, уз уознавање Посланичке групе Покрет радника Слога – струка, није само захтев за информацијама – то је опомена. Тражимо одговор: шта сте урадили по иницијативи Повереника? Кад ћете престати да се правите глуви? И кад ће министар Дачић схватити да ред у полицији не значи укидање права, већ стварање услова да будемо поносни, а не понижени? Очекујемо одговор у законском року, али нећемо се изненадити ако нас опет оставе да чекамо годину дана. Ваљда је то нови стандард МУП-а: дискриминација на чекању.
Док чекамо, поручујемо: брада, бркови, минђуше, пирсинг и тетоваже нису само ствар изгледа – то су симболи слободе коју нам ускраћујете. И нећемо одустати док их не вратимо. Слога је ту да се бори, чак и кад министар и секретар мисле да је борба за права запослених само губљење времена.