Последњих дана у јавности је доста пажње изазвала изјава лица које се на друштвеним мрежама представља као адвокат Филип Живановић, а у којој се износе тврдње у вези са блокадама саобраћајница, слободом окупљања и овлашћењима полиције.
Да ли је наведени текст заиста написао овлашћени адвокат и да ли је аутентичан, нисмо у могућности да проверимо, те се ограђујемо од истинитости таквих података.
Објаву коју смо затекли на друштвеним мрежама, а која је изазвала бројне недоумице међу грађанима и полицијским службеницима, преносимо у наставку ради стручне анализе и бољег разумевања права и обавеза у оваквим ситуацијама.
Шта је изјавио адвокат?
Живановић је, између осталог, навео:
„Блокада раскрсница или путних праваца, тј. окупљање на отвореном, ни у ком случају не може бити саобраћајни прекршај, јер представља вид остварења једног од основних људских права загарантованих Уставом у чл. 54 — Слобода окупљања.
…
Закон о јавном окупљању препознаје спонтане и мирне јавне скупове као легитиман облик слободе окупљања, које не захтевају претходну пријаву, што имплицира и дозвољеност блокада саобраћајница током таквих окупљања.
…
Стога, блокада раскрснице у оквиру таквог окупљања не може бити санкционисана као саобраћајни прекршај, јер се ради о остваривању једног од основних људских права, које закон и устав штите и регулишу на начин који искључује противправност у овом контексту.
…
Свако разбијање блокада, односно јавног окупљања и лишавање слободе учесника у протесту представља извршење бар два кривична дела — спречавање јавног скупа и противправно лишење слободе…“
Ово је објава адвоката преносимо у целости:
“ЗАШТО БЛОКАДА РАСКРСНИЦА НИЈЕ ЧАК НИ САОБРАЋАЈНИ ПРЕКРШАЈ?Блокада раскрсница или путних праваца, тј. окупљање на отвореном, ни у ком случају не може бити саобраћајни прекршај, јер представља вид остварења једног од основних људских права загарантованих Уставом у чл. 54 – Слобода окупљања.
С тим у вези, окупљање не мора чак бити ни пријављено, јер Закон о јавном окупљању у чл. 13, став 1. тачка 4), предвиђа изузетак од обавезе пријављивања скупа.
Наиме, овим чланом је дефинисано:
„У складу са овим законом не пријављују се:
…
4) спонтанa мирнa окупљањa, без организатора, као непосредна реакција на одређени догађај, након тог догађаја, која се одржавају на отвореном или у затвореном простору, ради изражавања мишљења и ставова поводом насталог догађаја.”Дакле, Закон о јавном окупљању препознаје спонтане и мирне јавне скупове као легитиман облик слободе окупљања, које не захтевају претходну пријаву, што имплицира и дозвољеност блокада саобраћајница током таквих окупљања.
Кључно је нагласити да код блокада раскрсница не постоји противправност као битног елемента прекршаја, јер по старој латинској максими: ”
“Qui suo iure utitur, neminem laedit” (никога не вређа онај који користи своје право).Стога, блокада раскрснице у оквиру таквог окупљања не може бити санкционисана као саобраћајни прекршај, јер се ради о остваривању једног од основних људских права, које закон и устав штите и регулишу на начин који искључује противправност у овом контексту.
Штавише, свако разбијање блокада, односно јавног окупљања и лишавање слободе учесника у протесту представља извршење бар два кривична дела –
Спречавање јавног скупа
Члан 151
(1) Ко силом, претњом, обманом или на други начин спречи или омета јавни скуп који је организован у складу са законом, уколико нису остварена обележја неког другог тежег кривичног дела,
казниће се новчаном казном или затвором до две године.(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице у вршењу службе,
казниће се затвором од три месеца до три године, иПротивправно лишење слободе
Члан 132
(1) Ко другог противправно затвори, држи затвореног или му на други начин противправно одузме или ограничи слободу кретања,
казниће се затвором до три године.(2) Ако дело из става 1. овог члана учини службено лице злоупотребом свог положаја или овлашћења,
казниће се затвором од шест месеци до пет година.(3) Ако је противправно лишење слободе трајало дуже од тридесет дана или је вршено на свиреп начин или је лицу које је противправно лишено слободе услед тога тешко нарушено здравље или су наступиле друге тешке последице,
учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.(4) Ако је услед дела из ст. 1. и 3. овог члана наступила смрт лица које је противправно лишено слободе,
учинилац ће се казнити затвором од две до дванаест година.(5) За покушај дела из става 1. овог члана казниће се.
Укратко:
- ко год је на блокадама не чини никакав саобраћајан прекршај.
- ко год разбија или онемогућава блокаду (јавни скуп) и хапси његове учеснике чини кривична дела.
За која ће кад тад одговарати.”
Аутор: адвокат Филип Живановић
Да ли је овакав став правно исправан?
Синдикат полиције Слога жели да грађанима и припадницима полиције пружи јасну, правно засновану и непристрасну анализу:
✅ Шта је тачно?
✔ Адвокат је исправно навео да је слобода окупљања загарантована Уставом Републике Србије (чл. 54), као и да Закон о јавном окупљању у члану 13. предвиђа изузетке од обавезе пријављивања скупа, нарочито у случају спонтаних, мирних окупљања која су реакција на неки догађај.
✔ Тачно је и да се мирна окупљања, укључујући и протесте, сматрају легитимним обликом изражавања ставова, што препознају и међународни стандарди попут Европске конвенције о људским правима.
⛔ Шта је спорно и где долази до правне заблуде?
🔹 Пре свега, не може се генерализовати да блокада путева „ни у ком случају“ није саобраћајни прекршај. Све зависи од конкретних околности:
-
Ако је реч о спонтаном, мирном протесту, који не угрожава безбедност, јавни ред, здравље људи или рад виталних служби (хитна помоћ, ватрогасци…), полиција ће превасходно имати обавезу да обезбеди скуп, а не да га спречава.
-
Међутим, ако:
- Скуп није спонтан већ организован, а није пријављен,
- Долази до озбиљног угрожавања јавног реда или безбедности,
- Блокаде ометају функционисање хитних служби или угрожавају основна права других грађана,
онда полиција има пуно законско право да интервенише, што укључује и евентуално уклањање блокада или привођење лица, у складу са Законом о полицији и Законом о јавном реду и миру.
Да анализирамо детаљније:
1️⃣ Да ли је блокада раскрснице саобраћајни прекршај?
-
Зависи од околности.
-
Ако је блокада део уредно пријављеног јавног скупа, или спонтаног скупа који је мирног карактера и у складу са законом, онда се не третира као класичан саобраћајни прекршај, већ као остваривање права на јавна окупљања.
-
Али, ако се ради о блокади која:
-
није мирна,
-
угрожава безбедност,
-
траје неразумно дуго,
-
није спонтана него организована, а није пријављена,
-
угрожава основна права других грађана (нпр. хитне службе, приступ болницама…),
онда може постојати основ за интервенцију полиције и евентуалне прекршајне или чак кривичне санкције.
-
2️⃣ Спонтани скуп и члан 13. Закона о јавном окупљању
Тачно је да Закон о јавном окупљању РС у члану 13. предвиђа изузетак од обавезе пријављивања за спонтана мирна окупљања, али морају бити испуњени следећи услови:
✅ Да су мирна,
✅ Да нема организатора,
✅ Да су непосредна реакција на конкретан догађај,
✅ Да не угрожавају друге основне друштвене вредности попут безбедности, здравља и реда.
Значи:
-
Није довољно само рећи “спонтано”, већ мора постојати реална, оправдана веза са неким догађајем.
-
Ако је скуп организован или планиран унапред — то није спонтано окупљање.
-
Ако блокада озбиљно угрожава безбедност саобраћаја или права трећих лица, полиција има овлашћења да интервенише.
3️⃣ Кривична дела која се помињу у тексту
-
Члан 151. КЗ РС — Спречавање јавног скупа односи се само на скуп који је организован у складу са законом, дакле:
-
Ако је скуп нелегалан, овај члан се не може примењивати.
-
Ако је скуп легалан (пријављен или спонтан, али у оквиру закона), онда би спречавање могло бити кажњиво.
-
-
Члан 132. КЗ РС — Противправно лишење слободе:
-
Ако полиција лишава слободе неког у складу са законом (рецимо, због ремећења јавног реда или угрожавања безбедности), то није противправно.
-
Само ако полицајац поступа мимо закона, може се радити о овом делу.
-
🔍 Да ли полицајци чине кривично дело ако интервенишу?
Тврдња из објаве да полицајци чине кривично дело „спречавања јавног скупа“ или „противправног лишења слободе“ ако интервенишу је неоснована, јер:
✔ За постојање кривичног дела спречавања јавног скупа потребно је да је скуп организован у складу са законом (пријављен или легално спонтан). Ако није, полицајци не могу бити кривично одговорни због интервенције.
✔ Противправно лишење слободе подразумева поступање мимо закона. Ако полицајац поступа у складу са законским овлашћењима и прописима, лишавање слободе није противправно.
📢 Став Синдиката полиције Слога
Синдикат полиције Слога увек подржава поштовање Устава и закона, али и заштиту професионалног интегритета полицијских службеника.
Позивамо све учеснике протеста да:
✅ Своја права остварују мирно и у складу са законом,
✅ Воде рачуна о безбедности свих грађана,
✅ Не угрожавају рад хитних служби и виталних институција.
Истовремено, позивамо колеге из полиције да:
✅ Поступају у складу са Уставом, законима и професионалним стандардима,
✅ Разликују мирне и легалне скупове од оних који угрожавају безбедност,
✅ Не подлежу политичким или другим притисцима, већ да штите све грађане равноправно.
⚖ Закључак
Слобода окупљања је основно право, али није апсолутно. Полиција има законску обавезу да штити и јавни ред, безбедност и права свих грађана. Блокада путева може бити легитиман вид окупљања само ако се одвија у оквиру закона и не угрожава друге.
Синдикат полиције Слога ће увек стајати у заштиту права грађана, али и части, достојанства и законитог поступања полицијских службеника.
Знање закона је најбоља заштита — и за грађане, и за полицију.