Београд, 12.10.2016. – На дан када је Ал Џазира емитовала прилог “Тврдње полицајаца из Србије: Нелегално на задатку у Поточарима” (11.10.2016. године), Треће општинско јавно тужилаштво доставило је подносицима кривичне пријаве Думановићу и Трбовићу акт у коме наводе да Тужилаштво ОДБАЦУЈЕ поднету КРИВИЧНУ ПРИЈАВУ.

Заменик јавног тужиоца Зоран Николов, који је испитивао случај сматра да не постоје елементи кривичног дела, односно да су осумњичена лица поступала у складу са законима Србије и споразумом између Владе Републике Србије и Већа министара Босне и Херцеговине о полицијској сарадњи.

Овакво образложење Заменика јавног тужиоца Зорана Николова не би било иритантно и зачуђујуће  да министар безбедности БиХ Драган Мектић није супротног става. Шта више министар је необавештен о доласку полицајаца из Србије, сем раније пријављеног обезбеђења премијера.

У изјави датој Ал Џазири он каже: “Припадници страних безбедносних агенција не могу бити на било каквом задатку на територији те државе без знања и одобрења надлежних домаћих служби. Осим пријављеног обезбјеђења, нисмо имали никакве друге најаве, нити смо у том моменту имали било каквих сазнања да неко борави мимо тог обезбјеђења.”

Министар Мехтић каже и да ће ову тему ставити на дневни ред приликом следећег сусрета са представницима Владе Србије.

Јасно је да се ставови заменика тужиоца и министра Мектића не поклапају!

Можда би се до праве истине дошло и много раније да је министар Небојша Стефановић пристао да говори о овој теми и јавности, као и својим подређенима – полицисјким службеницима, јасно каже да је у овом случају поступано у складу са законом и правилима струке, односно у складу са потписаним споразумом.

Међутим министар Стефановић је одлучио да ћути! А ко ћути, народ каже, тај нешто крије!

Подсетимо, полицисјки службеници Управе криминалистичке полиције, Службе за борбу против организованог криминала Републике Србије – Одељење за опсервације и документовање, на задатка су ишли без службеног налога за путовање, без службених легитимација и службеног оружја у страну државу.  На задатак су упућени од стране надређених старешина МУП Републике Србије и инструктовани да ни у ком случају не признају ко су и којим се послом баве.

Љубазношћу колега из Босне и Херцеговине, у току дана добили смо

З А К О Н
 О ПОТВРЂИВАЊУ СПОРАЗУМА ИЗМЕЂУ ВЛАДЕ РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ И ВЕЋА МИНИСТАРА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ О ПОЛИЦИЈСКОЈ САРАДЊИ

Између осталог, у споразуму је регулисано и то :

Члан 23.

Овлашћења и положај службених лица друге уговорне стране (1) Службена лица једне уговорне стране које се у оквиру сарадње према овом споразуму налазе на територији друге уговорне стране, немају суверена овлашћења, осим ако овим споразумом није другачије одређено. При спровођењу свих мера и радњи оне су дужне да се придржавају националног законодавства друге уговорне стране

(2) Службена лица једне уговорне стране које се у оквиру сарадње према овом споразуму налазе на државном подручју друге уговорне стране, морају са собом носити важећу службену легитимацију с фотографијом.

(3) Службена лица једне уговорне стране које се у оквиру сарадње на основу овог споразума налазе на територији друге уговорне стране овлашћена су да носе своје службено оружје, основна задужена средства принуде и опрему, осим ако друга уговорна страна у појединачном случају изјави да она то не допушта или да то допушта само под одређеним условима. Коришћење службеног оружја дозвољено је само у случају нужне одбране. Надлежне службе се међусобно обавештавају о дозвољеном службеном оружју и средствима принуде. Службена лица нису овлашћена да носе униформу.

Службена лица из члана 15. овог споразума овлашћена су да носе униформу, осим ако надлежни органи на чијој територији службена лица делују у конкретном случају то не дозвољавају односно коришћење исте додатно не условљавају.

Дакле, јасно је да је у овом случају пуно непознаница, спекулација, нагађања и поизвољности које би морале да буду јасне, пре свега сваком полицијском службенику који ће евентуално отићи у страну земљу на службени задатак.

Послодавац је сходно томе дужан да сваког запосленог обучи за такав рад на територији стране земље и подучи га о правима и обавезама које постоје. Ту не сме бити непознаница и незнања. Полицијски посао није лак јер носи огромне ризике, како лично за полицајца, тако и за углед службе које представља у страној држави, односно тамо где представља своју државу.

Оно што је добро, у споразуму смо пронашли неопходне информација које смо раније тражили од министра а тиче се заштите и одговорности полицајаца у страној држави.

Члан 24.
Заштита службених лица полицијских органа

Током обављања задатака у складу са овим споразумом на територији државезамољеног полицијског органа, службеном лицу полицијског органа друге уговорне стране осигурава се једнака заштита и помоћ као и службеном лицу властитог полицијског органа.

Члан 25.
Одговорност полицијских службеника

(1) Службена лица која сходно овом споразуму, поступају на територији државе друге уговорне стране изједначена су у својим правима и одговорностима са службеним лицима те уговорне стране у погледу кривично правне одговорности.

(2) На службена лица уговорних страна се за време обављања задатака у складу са овим споразумом примењују прописи из области радних односа, њихове државе а нарочито у погледу дисциплинске одговорности.

Синдикат полиције Слога
п р е д с е д н и к
Драган Жебељан