Београд, 07.12.2016. – Испред гладних радничких уста, велики и мудри опет машу свежом шаргарепом.

И коме опет веровати? Једном или другом репрезентативном синдикату?

Или можда Њему који који одржава састанке у ситне ноћне сате и поручује (као да то није законска обавеза послодавца) да ће МУП до краја године исплатити полицијским службеницима заостале путне трошкове уз обећање да ће у наредном периоду размотрити могућност о постепеном повећању дневница полицајцима.

Београд
Број: 1007/16
7. децембар године

САОПШТЕЊЕ МУПа

Потпредседник Владе Републике Србије и министар унутрашњих послова др Небојша Стефановић поручио је током састанка са председавајућим Председништва Независног синдиката полиције Велимиром Лукићем да ће МУП до краја године исплатити полицијским службеницима заостале путне трошкове.

Министар Стефановић је током разговора са Лукићем напоменуо да ће се у наредном периоду разматратии могућност о постепеном повећању дневница полицајцима, како би се додатно поправио њихов материјални положај. На састанку је било речи о улагању додатних средстава у унапређење опреме и заштите припадника МУП-а, који обаваљају један од најтежих послова у Србији.

Такође, тема је била и решавање појединих проблема са којима се полицијски службеници сусрећу у свакодневном раду, а министар је позвао представнике запослених да доследно поштују колективни уговор.

А шта је са осталим запосленима који немају статус полицајаца у МУП, зар за њих то не важи, или су му небитни?

Питам се, да ли веровати другом наивном репрезентативном синдикату, који је са највреднијим радником-ударником у Србији договарио социјалну помоћ од ни мање ни више 20.000 рсд. Те је сада љут јер је изигран? Нису ли до сада били слепи па наједном прогледаше?

Или су то политичке игре њих “великих” ради бољитка свих нас “наивних малих”.

Неспорно је да сваки радник треба да покаже иницијативу, да се бори за своја права, самостално и удружено у синдикате. Али треба ли човек да верује да неће бити изигран и злоупотребљен као раније? И како веровати “великим” играчима који се рукују у рукавицама?

Коме веровати, његовом пријатељском или оном другом сада “непријатељском” репрезентативном синдикату?

Стичем утисак да коме год веровали и ма шта урадили (седели у свом дому или ишли на протест) у суштини ништа се неће променити. Сем личног осећаја да чиниш исправну ствар.

И зато свако треба да пође од себе и уради оно што мисли да је исправно.

А они, одлучиће како буду желели и хтели….

Једно је сигурно, неко ће бити усрећен почетком 2017. године. Да ли ћеш то бити ти или ћу то бити ја, зависиће само од Њега, воље и политичких околности.

На жалост ми једноставно не можемо да се договоримо и да се сложимо, не зато што нећемо и не умемо, већ зато што најчешће гледамо личне интересе, што се доказало. Част изузецима.

Зато, ништа нам друг не преостаје већ да изаберемо оно своје магаре и шаргарепу која нам се чини привлачнијом.

Па пријатна Вам новогодишња шаргарепа било драге колегинице и колеге…

Председник синдиката
Драган Жебељан