Београд, 06.01.2017. – Премијер Александар Вучић у изјави датој новинској агенцији Танјуг, покушао је да објасни да су полицијски службеници Управе криминалистичке полиције – Одељења за опсервацију и документовање у Босни и Херцеговини у Поточарима боравили легално у складу са некаквим споразумом између полиција Републике Српске и Републике Србије.

Нејасно је зашто се помиње споразум између полиција Републике Српске и Републике Србије с обзиром да он као такав не постоји, или бар није јавно објављен. Оно што сигурно постоји је Меморандум о јачању полицијске сарадње који је потписан септембра 2011. године од стране министар Ивице Дачића и Станислава Чађе, што се може видети на веб сајту Министарства унутрашњих послова Републике Српске www.mup.vladars.ne.

Једини споразум који постоји а тиче се сарадње је Споразум између Владе Републике Србије и Већа министара Босне и Херцеговине о полицијској сарадњи, и он је у Србији потврђен у форми закона.

Да је тај споразум једино законит потврђује и информација која се налази на веб сајту Министарства унутрашњих послова Републике Србије, на ком је документ објављен, док споразума о полицијској сарадњи са Републиком Српском нема, вероватно зато што и не постоји.

Због чега премијер Александар Вучић говори о споразуму између полиција Републике Српске и Србије није нам познато, али можемо да претпоставимо да се ради о намери да премијер обмане и да се оправда немар и незаконитост оних припадника МУП-а који би закон морали да штите.

Неспорно је да је полиција дужна и да је у обавези да штити све државне функционере али и грађане у Републици Србији, да им обезбеди безбедност од свих оних који не поступају у складу са законом. Међутим, јасно је да полицијски службеници Републике Србије немају законску могућност да своја овлашћења примеују у страним државама, сем ако то није посебно регулисано посебним законима.

Управо, такав закон је донесен а тиче се Споразума између Владе Републике Србије и Већа министара Босне и Херцеговине о полицијској сарадњи. Међутим, да би полицијски службеници могли да легално “раде” у Босни и Херцеговини, морао би бити испуњен један од услова а то је сарадња по захтеву.

Дакле, од стране министра безбедности Босне и Херцеговине, морао је да постоји захтев да Република Србија пошаље полицијске службенике који ће обезбеђивати скуп у меморијалном центру Поточари који је у надлежности федералне полиције, а који се налази у Сребреници у Републици Српској.

Чак и да то није спорно, да су отишли у складу законом на позив Федерације БиХ или Р. Српске споран је начин на који су полицијски службеници отишли у Поточаре.

Ако је све било по закону како каже премијер александар Вучић и министар Небојша Стефановић зашто нису имали одговарајуће налоге за рад? Зашто им је забрањено ношење службених легитимација? Средстава принуде? Заштитних средстава?

Посебно када се зна да су отишли у непријатељско окружење где срби нису добродошли. Где тада није био добродошао ни сам премијер Александар Вучић.

Ко се то играо главама српских полицајаца и за чије интересе?

Када су Трбовић и Думановић као узбуњивачи и синдикални кативисти указали на сумњу да се ради о кршењу закона и радничких права, и Трећем јавном тужилаштву у Београду предали кривичну пријаву против полицијских функционера, учинили су то по закону и правилима службе.

Поступајући по КП, Заменик јавног тужиоца Зоран Николов одбацио је такву кривичну пријаву јер је сматрао да нема елемената да од стране тужилаштва поступак води по службеној дужности.

Оно што тужилац Зоран Николов констатује у Решењу о одбацивању кривичне пријаве је да су полицијски службеници боравили у Босни и Херцеговини у складу са Законом о потврђивању споразума између Владе Републике Србије и Већа министара Босне и Херцеговине о полицијској сарадњи.

Међутим, и ако тужилац помиње Споразума између Владе Републике Србије и Већа министара Босне и Херцеговине о полицијској сарадњи, наводи да су полицијски службеници боравили по захтеву за полицијску сарадњу министра унутрашњих послова Републике Српске и министра унутрашњих послова Републике Србије.

Тужилац је вероватно мислио  члан 4. предметног споразума који се односи на сарадњу по захтеву.

Међутим, захтев за сарадњу није могао потећи и доћи од министра Унутрашњих послова Републике Српске, већ од Министра безбедности Босне и Херцеговине (федералне полиције), који је и потписник споразума.

С обзиром да је ова тема заинтересовала јавност и медије, а у циљу објективног сагледавања ствари, овај синдикат уступа јавности Решење о одбацивању кривичне пријаве од 14.09.2016. године (Уз напомену да је добијено уз помоћ Закона о приступу информацијама од јавног значаја).

Документ се може преузети на ОВОМ линку.

Синдикат полиције Слога