Београд, 24.11.2017. – Сектор унутрашње контроле Министарства унутрашњих послова требало би да буде последња брана између грађана и “прљавих значки”. Нигде у свету Сектор унутрашње контроле није омиљен јер се стара о дословној примени закона и заштити људских права, посебно контролишучи тортуру према грађанима од стране полицајаца.

Ретко се дешава да радници Сектора унутрашње контроле према грађанима поступају незаконито или немарно. Према полицајцима су најчешће груби и непријатељски расположени, што је и за очекивање. Свима је у интересу да се служба очисти од криминалаца и оних који су у службу залутали.

Од малобројних запослених радника СУК очекују се резултати, предмета је превише а запослених премало. Опрема и техника треба да буде на завидном нивоу. Од запослених се очекује да раде искључиво по закону. Међутим, пракса се разликује од теорије.

Као и свуда, некада се политика умеша у право и тада настају грешке које не би смеле да се толеришу. Зато је и логично запитати се: “Ко нас чува од чувара?”

Када се државна политика умеша у одређени предмет, одговор је једноставан – нико! Време је једини савезник! Само време условљава одлазак моћника са позиције да би оштећени и политички неподобни дошли до правде.

Један од таквих случаја у који је политика умешала прсте јр и случај Думановић-Трбовић који су процесуирани од стране Сектора унутрашње контроле.

Тадашњи полицајци без мрље у каријери Милан Думановић и Младен Трбовић који су обојца награђена наградом министра дрзнула су се да размишљају као полицајци и примете незаконите радње у својој организацијоној јединици. Саставили су кривичну пријаву и поднели је надлежном тужилаштву.

Поступајући по Кривичној пријави од 04.08.2016.године коју су поднели Думановић и Трбовић, полицијски службеници СУК Шеф Одсека – Центар Београд Жељко Вортић и његов колега Миломир Петровић добили су врућ кромпир у руке и приморани да прибављају документацију која је означена степеном тајности “Строго поверљиво”. У то време, Жељко Вортић и Миломир Петровић нису поседовали стални али ни привремени сертификат за приступ тајним документима.

Та мала али веома важна чињеница није их спречавала да тајна документа прибављају и обрађују. Свесни да крше Закон о тајности података и да немају дозволу да приступају тајним документима, они чак у коресподенцији са тужилаштвом ту чињеницу прећуткују, али без сметњи размењују тајна документа.

Тако, Заменик јавног тужиоца Зорон Николов актом од 01.11.2016.године Сектору унутрашње контроле враћа два елабората која су означена степеном тајности “Строго поверљиво”. Жељко Вортић истог дана документа прима и то потписује својим потписом у горњем десном углу.

Дакле,  полицијски саветник Шеф Одсека – Центар Београд Жељко Вортић на тај начин чини кривично дело прописано у чл. 98 Закона о тајности података с обзиром да не поседује сертификат.

Истог дана 01.11.2016.године започета је процедура за издавање сертификата степена тајности “Строго поверљиво” за Жељка Вортића и његовог заменика Мирослава Грбића. За Миломира Петровића процедура није започета нити му је сертификат издат.

Дакле према писаном одговору Владе, Канцеларије Савета за националну безбедност и заштиту тајних података број 07-00-08/2/2017-01 од 9. Маја 2017.године ОСЛ Жељко Вортић и Мирослав Грбић нису поседовали дозволу за приступ тајним подацима, односно сертификат за приступ подацима степена тајности „Строго поверљиво“.

Тако у одговору Канцеларије Савета од 14. Јула 2017. године број 07-00-13/2/2017-01 стоји да Жељку Вортићу још није издат сертификат и да је у току процедура за издавање, али и да Жељку Вортићу, Мирославу Грбићу и Срђану Пасквалију нису издавани привремени сертификати за приступ тајним подацима пре 01.11.2016 године.

Без обзира на то, Шеф Одсека – Центар Београд Жељко Вортић и његов колега Мирослав Грбић граде нови случај и приступају истим и другим тајним документима припремајући кривичну пријаву против Трбовића и Думановића.

По налогу тужиоца, како наводи садашњи начелника Сектора унутрашње контроле Драган Кујунџић, запослени у СУК су испоштовали све законске процедуре и све урадили по налогу надлежног тужиоца који је руководио предистражним радњама.

Нејасно је да ли је тужилац знао да Вортић и Грбић не поседују сертификате за приступ тајним подацима и да обрадом и прикупљањем и сами чине кривично дело? Да ли та ћињеница у опште занима начелника Сектора унутрашње контроле Драган Кујунџић? Вероватно не, јер је њих као такве неко задужио предметом и ако за то нису били испуњени законски услови.

Можда неко сматра да за раднике и руководиоце СУК закони не важе?

Дакле, из Кривичне пријаве коју је СУК поднео против Думановића и Трбовића очигледно је да ОСЛ Жељко Вортић и Мирослав Грбић случај граде тако што им стављају на терет извршење КД Неовлашћено одавање службене тајне из чл. 369. Ст. 2 у вези ст. 1 КЗ. када су из списа предмета „Сребреница – Поточари 2015“ одређене информације изнели у јавност, без обзира што том акту никада нису приступили нити су знали да је означен ознаком тајности. Примећује те ли лицемерје? “Док Вортић и Грбић другима узимају меру и кроје им капу, служе се украденим маказама и метром.”

На трећој страни у последњем пасусу кривичне пријаве Вортић и Грбић наводе следеће: „Тадашњи помоћник начелника Управе криминалистичке полиције , МУП С Србије, Срђан Пасквали, у складу са законом и својим законским овлашћењем, издао прво усмени а затим. 10.07.2017.године, и писани налог, са ознаком „Строго поверљиво“, 3/4 број стр. Пов. 3634/15-6, којим је Одељењу за опсервације и документовање, Службе за специјалне истражне методе, УКП, МУП Р Србије, наложено тајно праћење и осматрање НН лица за дан 11.07.2015.године, у периоду од 07,00 часова до окончања обраде под називом „Поточари 2015“.

На деветој страни Кривичне пријаве, као прилог кривичне пријаве Жељко Вортић и Мирослав Грбић својим потписом потврђују да Тужилаштву достављају копију налога за тајно праћење и осматрање 3/4 број стр. Пов. 3634/15-6, дакле документ који је означен ознаком „Строго поверљиво“.

Да ли су испоштоване законске процедуре за чување и слање тајних докумената у Тужилаштво није нам познато сем да ни у Тужилаштву нико не поседује безбедносне сертификате, према њиховом извештају!

Дакле, према расположивој документацији и личним изјавама које су својеручно потписали радници СУК Жељко ВОРТИЋ и Мирослав ГРБИЋ свесни да не поседују сертификате за приступ тајним подацима, прибављали су исте и сами начинили кривично дело из члана 98. Закона о тајности података када су саставили и поднели Кривичну пријаву  због постојања основане сумње да су извршили КД  Одавање службене тајне из чл. 369. Ст. 2 у вези ст. 1 КЗ. против Милана Думановића и Младена Трбовића.

Шта више, у  Записнику број  03/2-9 број: 758/17-10 од 15.09.2017.године Мирослав Грбић на питање овлашћеног лица, да ли је у време 24.05.2017.године поседовао сертификат за приступ тајним подацима степена „строго поверљиво“, исти је одговорио да није!

Радници Сектора унутрашње контроле треба да штите јавни интерес и  законе, да поступају искључиво по закону када примењују полицијска овлашћења, као што је привођење и полицијско задржавање. Они то могу да чине само ако поштују одређена правила као и Полицијски кодекс а у себи имају толико морала да сами не крше закон на уштрб других људи.

Иако је тужилаштво водило предмет, а знамо како то чине, препуштајући све полицији, процесуирање Милана Думановића и Младена Трбовића извршено је од стране Жељка Вортића и Миломира Петровића који су сами птртходно извршили кривично дела из чл. 98 Закона о тајности података.

Међутим, без последица по њих, јер они и данас раде у Сектору унутрашње контроле, као и до сада.

Њихову одговорност за незаконито поступање са тајним подацима нико не испитује, очито награђе су због политичког прогона наших чланова.

Вратимо се на почетак, Сектор унутрашње контроле по опису посла задужен је за контролу законитости рада запослених у Министарству унутрашњих послова и њихова законска обавеза је управо да поступају на законит начин, своје раднике не обрађују нити их процесуирају. Вреде све док слушају.

Колико је њихов начин рада био законит просудите сами и још једном, запитајте се ко ће нас чувати од чувара, ако ти који треба да нас штите сами крше закон и поговорно извршавају све оно што им се стави у задатак макар и незаконито?

Синдикат полиције Слога