Београд, 02.04.2018. – Народна скупштина Републике Србије усвојила је 22. марта 2018. год. Закон о изменама и допунама Закона о полицији. Закон ступа на снагу 3. априла 2018. године. Сви поступци започети до дана ступања на снагу овог закона окончаће се применом прописа према којима су започети.
Текст Измена и допуна Закона о полицији објављен је у Службеном гласнику Републике Србије број 24/18 од 26. марта 2018. године. Комплетан и пречишћен текст закон можети преузети ОВДЕ.
Оно што је евидентно је да нове Измене и допуне Закона о полицији умањују већ достигнути ниво радничких права, и усклађују одређене одредбе са Законом о државним службеницима а тичу се неодлагања извршења решења. Тако законодавац прописује:
Чланом 217 у делу “Разлози и поступак привременог удаљења из службе ” – Жалба не одлаже извршење решења.
Чланом 195 “Распоређивање запослених” – Жалба не одлаже извршење решења.
Тешке повреде службене дужности
У члану 207 Тешке повреде службене дужности прописано је у ставу 1, тачка:
23 допуњена је па гласи – “непоступање по наложеним мерама Сектора унутрашње контроле за отклањање утврђених незаконитости”;
Додата је и нова тачка 25 која прописује:
25) “непријављивање имовине и промене имовног стања супротно одредбама члана 230в ст. 2. и овог закона”;
Брисани чланови или делови чланова у закону
Члан 176 који се односио на Солидарну помоћ брисан је у потпуности. Тако сада запослени могу поднети захтев за утврђивање права на основу солидарне помоћи једино кроз Посебни колективни уговор за државне органе. Закон о полицији надаље не прописује могућност солидарне помоћи, што је лоше решење.
Запослени имају право на солидарну помоћ за случај:
1) дуже или теже болести полицијског службеника и осталих запослених или члана њихове уже породице;
2) набавке ортопедских помагала и апарата за рехабилитацију полицијског службеника и осталих запослених или члана њихове уже породице;
3) здравствене рехабилитације полицијског службеника и осталих запослених;
4) настанка теже инвалидности полицијског службеника и осталих запослених;
5) набавке лекова за полицијског службеника и остале запослене или члана њихове уже породице;
6) помоћ малолетној деци полицијског службеника и осталих запослених за случај смрти.
Висина помоћи у току године, у случајевима утврђеним у ставу 1. овог члана признаје се на основу уредне документације, коју ће процењивати надлежна служба Министарства, у складу са средствима обезбеђеним за исплату ове врсте помоћи, а највише до висине три просечне плате без пореза и доприноса по запосленом у Републици Србији према последњем објавЉеном податку органа надлежног за послове статистике.
Члановима уже породице у смислу став 1. тач. 1), 2) и 5) овог члана сматрају се брачни друг, деца, браћа, сестре, родитеЉи, усвојилац, усвојеник, старатеЉ под условом да живе у заједничком породичном домаћинству са запосленим.
Ближе услове и критеријуме за доделу као и висину солидарне помоћи запосленима у Министарству прописује министар.
У члану 211 Начела за спровођење дисциплинског поступка, брисано је:
“Дисциплински поступак је хитан и јаван.” и Првостепени поступак за утврђивање лаких повреда службене дужности окончава се најкасније у року од 60 дана од дана покретања поступка.
У члану 227 Поступање Сектора унутрашње контроле брисано је:
Начелник Сектора унутрашње контроле без одлагања, у писаном облику, обавештава министра о поступању/непоступању за које сматра да је противно закону и предузима потребне мере и радње у циљу отклањања незаконитости.
О радњама предузетим у циљу расветљавања кривичних дела обавештава се надлежни јавни тужилац.
Члану 256 који се односио на студенте КПА брисан је у потпуности:
Лица која су завршила студије у року на високошколској установи образованој за остваривање студијских програма за потребе полицијског образовања, чије су студије финансиране из буџета Републике Србије и која су имала закључене уговоре са Министарством за сваку школску годину, приликом спровођења конкурса имају предност, уколико испуњавају опште и посебне услове за заснивање радног односа у Министарству.
Да ли су ватрогасци-спасиоци или само ватрогасци?
Законом о полицији уводе се термини попут “Послова заштите и спасавања” и “Ватрогасци спасиоци” односно “Ватрогасно-спасилачке јединице”, међутим у члану 166 код чинова и звања припадника ватрогасно-спасилачких јединица, прописује се искључиво термин “ватрогасац” или не како би логично било “ватрогасац-спасилац” што је требало ако се желело усклађивање свих термина.
Код права на штрајк у члану 170, додато је да право на штрајк запослени немају “у случају да су запослени на радним местима на којима нема услова за обезбеђивање минимума процеса рада” као и да ће се радна места на којима се не обезбеђује минимум процеса рада уређују се посебним актом министра.
Чланом 171 посебно се уређује се право на стаж осигурања у увећаном трајању, док се члан 172 односи на Посебне случајеви престанка радног односа.
Чланом 173а престанак радног односа са правом на старосну пензију и он гласи:
Члан 173а
Изузетно од прописа о пензијском и инвалидском осигурању, по потреби службе, полицијском службенику који ради или је радио на специфичним, односно оперативним пословима и којима даљи рад на тим пословима или у тим организационим целинама није више могућ услед посебних услова рада или услова радног места, а који наврши 45 година живота и 15 година ефективно проведених на пословима, односно радним местима у Министарству на којима се стаж осигурања рачуна са увећаним трајањем, уз захтев, може престати радни однос са правом на старосну пензију, пре испуњења општих услова за стицање старосне пензије.
Министар одлуком утврђује организационе целине у којима се обављају или су се обављали послови из става 1. овог члана.
Решење о престанку радног односа по основу става 1. овог члана доноси министар уз претходно прибављену сагласност министра надлежног за послове пензијског и инвалидског осигурања.
Полицијском службенику из става 1. овог члана износ пензије утврђује се у складу са прописима о пензијском и инвалидском осигурању.
Полицијском службенику из става 1. овог члана коме престане радни однос по овом основу припада отпремнина у висини утврђеној у члану 175. овог закона.
Чланом 183 прописано је да запослени у Министарству може бити подвргнут тестирању на присуство алкохола и/или психоактивних супстанци у организму.
Чланом 184 прописано је да структуру плате, увећану плату, коефицијенте плате, критеријуме и начин вредновања послова запослених утврђује Влада.
Чланом 185 прописано је да коефицијент категоризације може бити коефицијент категоризације организационе целине Министарства и/или коефицијент категоризације посла. Док корективни коефицијент јесте нумерички еквивалент специфичности посла који се остварује по основу сталних услова за обављање послова или других сталних околности, као и по основу привремених услова рада или других привремених околности које се јављају на пословима одговарајућег радног места, а које нису узете у обзир при вредновању послова тог радног места, за време обављања тих послова.
Чланом 189 прописано је да запослени има право на накнаду трошкова за долазак и одлазак са рада у висини трошкова превоза на релацији место пребивалишта – место где запослени редовно обавља своје задатке, односно остварује своју радну активност.
Више о изменама и допунама закона можети преузети ОДАВДЕ.