Београд,  11.07.2018.  – Од данас се пише нова историја у МУП у вези оцењивања запослених. Упорност овог синдиката резултирала је решавању системског проблема приликом годишњег оцењивања запослених а то је обавезност да МУП донесе решење након извршеног оценивања рада како би запослени имали право на жалбу или тужбу.

Запослени у Министарству унутрашњих послова, за разлику од свих осталих државних службеника нису добијали решења након извршеног годишњег оцењивања јер су надлежна лица у МУП сматрала да решење након оцењивања није потребно или прописано.

Дакле, МУП је директно ускраћивао право запосленима да уложу жалбу на годишњу оцену рада пред надлежном Жалбеном комисијом Владе Републике Србије и индиректно ускраћивао право на подношење тужби пред Управним судом, уколико би били незадовољни решењем Жалбене комисије.

У борби са вертењачама, да би доказали неправедност и незаконитост у начину оцењивања, најпре је овај Синдикат поднео десетак тужби Управном суду а у прилогу доставио образац са оценама. Међу првима био је председник синдиката.

Прву тужбу у своје име Жебељан је предао 05.05.2016.године) (детаљније у чланку: Тужба управном суду – годишња оцена рада 2015. )

Судија Управног суда у Београду Гордана Гајић Салзбергер доноси 19.05.2016.године Решење којом одбија тужбу уз образложење да “Упитник за оцењивање рада за 2015. годину  Министарства унутрашњих послова РС, не представља управни акт у смислу члана 3. став 1. Закона о управним споровима, као ни коначни појединачни правни акт којим се решава о одређеном праву или обавези физичког или правног лица односно друге странке у управној ствари и против исте се не може водити управни спор.” (детаљније у чланку: Управни суд одбацио тужбу за годишњу оцену рада у 2015.)

Незадовољан таквим решењем Управног суда, председник синдиката улаже приговор Већу управног суда који дана 01.11.2016.године уважава приговор и поништава претходно решење. Веће управног суда у Крагујевцу било је мишљења да су аргументи председника синдиката исправни и да је приговор основан и да Суд треба да прихватити тужбу. (детаљније у чланку: Веће Управног суда прихватило тужбу за годишњу оцену рада )

У међувремену предато је више тужби позивајући се на став Већа управног суда у Крагујевцу. (детаљније у чланку: Настављају се тужбе за поништај годишње оцене )

Притиснут одређеним бројем тужби за поништај оцене, Управни суд је на својој 71. седници од 04.04.2017.године заузео став да да оцена рада полицијског службеника која је садржана у обрасцу за оцењивање под називом “упитника за оцењивање рада” не представља акт из члана 3. Закона о управним спровима (дакле не представља управни акт) против кога је дозвољено вођење управног спора.  (детаљније у чланку: Управни суд о оцењивању радника МУП)  ПРЕУЗМИ: Правни став Управног суда у вези оцењивања запослених у МУП 

Да појаснимо, Управни суд је заузео јединствени став који се примењује у читавој Србији да постоји обавеза надлежног органа у Министарству унутрашњих nослова да донесе решење о оцењивању полицијских службеника и да се само против коначног решења (а не и против коначне оцене на упитнику), може водити управни спор пред Управним судом.

То практично значи да сваки запослени који је назадовољан својом оценом (без обзира о којој години се ради и висину оцене) има право да сам затражи доношење решења, с обзиром да Министарство унутрашњих послова по аутоматизму не доноси решење (Запослени се може позвати на одредбе Закона о општем управном поступку) и затражити да орган донесе решење по захтеву странке.

Законски основ да орган мора донети решење на захтев странке као и правни став Управног суда са 71. седнице, искористили смо да за своје чланове који су били незадовољни годишњом оценом, од Министарства унутрашњих послова затражимо доношење решења.

Министарство унутрашњих послова, није одговорило на захтеве запослених и ћутањем управе одбило је да донесе тражена решења. Због тога смо се у неким предметима обратили Жалбеној комисији и Заштитнику грађана, у неким другим предметима.

У поступку контроле рада Министарства унутрашњих послова Заштитник грађана је формирао неколико предмета и утврдио да постоји неуједначена пракса у МУП приликом оцењивања и од Министарства унутрашњих послова затражио додатна изјашњења. Поступци се и даље воде.

Министарство унутрашњих послова само у једном случају колеге из Управе криминалистичке полиције – Дирекције полиције, донело је решење по захтеву странке коју је заступао овај синдикат и одбило да донесе решење о оцени рада из 2011. години.

Незадовољни таквим незаконитим решењем, које доноси нико други већ лично директор полиције Владимир Ребић, ули неко у његово име с обзиром на факсимил, који по природи посла нема право да ради незаконито, улажемо жалбу преко адвоката  Љиљане Крстић из Београда.

Жалбена комисија Владе Републике Србије, по први пут у својој историји, усваја жалбу по овој правној ствари и налаже Министарству унутрашњих послова, да одмах без одлагања, а најкасније у року од 5 дана донесе одговарајуће решење и о томе обавести Жалбену комисију Владе.

У решењу, Жалбена комисија Владе признаје правни став Управног суда утврђен на 71 седници од 04.04.2017. године и признаје право запосленима у МУП да од надлежног старешине који је извршио оцењивање затраже доношење решења о оцени рада (означено жутом бојом).

 

 

Такав став Управног суда и Жалбене комисије Владе Републике Србије дају основ да сви запослени који су незадовољни висином добијене оцене у претходним годинама затраже доношење решења, на које имају право жалбе Жалбеној комисији а уколико не буду задовољни решењем против таквог решења поднесу тужбу Управном суду. На тај начин, тешком и мукотрпном борбом, овај синдикат изједначио је права запослених у МУП са свим осталим државним службеницима који по аутоматизму добијају решења о годишњој оцени рада, сагласно одредбама Закона о државним службеницима.

Ова правна ситуација коју смо тешком мукуом и трудом успели да усагласимо, Министарству унутрашњих послова очигледно на противљење да донесе решења већ представља велики проблем. Проблем ће бити посебно оним старешинама који ће сада бити дужни да сваку оцену образложе описно, уз чињенице, уместо као до сада навођењем описне оцене и онима који су оцену користили уместо новчаног кажњавања.

Занимљиво је још видети раније ставове руководиоца у МУП који образлажу зашто нису били у обавези да издају решења.

Управа криминалистичке полиције:

Сектор за ванредне ситуације:Сектор за људске ресурсе: Евидентно је да су сви одговори односно агументи били типски, тј. да је став Министарства био да је оцењивање запослених спроведено у складу са прописима и да није постојала обавеза органа да донесе решење по службеној дужности, иако признају да образац за оцењивање не представља управни акт (према томе жалба и тужба нису биле могуће). На тај начин посредно признају да оцене на обрасцу нису коначне али да као такве производе правно дејство које се превасходно односи у напредовању у служби али и утврђивању висине годишњег одмора.

Дакле према свему евидентно је да незаконитим радњама у Министарство унутраших послова долази крај и да су дужни да запосленима донесу решење о годишњој оцени.

Уколико и надаље MУП запосленоме оцену не донесе по службеној дужности, запослени има право да лично, преко синдиката или адвоката затражи доношење решења на захтев странке. На решење којим је утврђена и детаљно образложена оцена запослени има право да поднесе жалбу, а након решења жалбе, уколико и даље сматра да је оштећен да поднеси Управну тужбу.

Као и до сада, својим члановима смо на располагању за сва питања и савете.

Синдикат полиције Слога