Београд, 29.05.2020. – Управни суд у Београду донео је пресуду којом се уважава тужба колеге Младена Трбовића кога је заступао Синдикат полиције Слога односно тадањши председник Драган Жебељан. Суд је пресудом поништио другостепено решење Дисциплинске комисије МУП, Већа у Новом Саду које је Трбовићу изрекло меру престанак радног. Према оцени суда, председник Већа у Новом Саду  Петар Јеличић и остали чланови већа поступали су незаконито на штету Трбовића.

Испитујући законитост Решења о престанку радног односа које је потписао Петар Јеличић, председник Дисциплинске комисије Већа у Новом Саду, Управни суд је нашао да је тужба Младена Трбовића основана. Надаље, МУП је дужан да Младена Трбовића врати на посао и исплати му све плате са затезном годишњом каматом.

2020-05-04 Presuda US otkaz MT

Оцењујући законитост оспореног решења МУП којим је Трбовић удаљен из МУП, Управни суд је нашао да се основно тужбом указује да је тим решењем повређен закон на штету Младена Трбовића, па се у пресуди наводи:

“Оцењујући законитост оспореног решења, Управни суд налази да се основано тужбом указује да је тим решењем повређен закон на штету тужиоца. Ово јер је оспорено решење донела Дисциплинска комисија Министарства унутрашњих послова, Веће у Новом Саду, као колегијални орган, али се у списима достављеним суду не налази записник о већању и гласању, као доказ да је овај колегијални орган квалификованом већином донео одлуку по приговору тужиоца, нити се у списима налази забелешка о једногласно донетој одлуци о приговору, чиме су, по оцени суда учињене повреде правила поступања прописане одредбама члана 69. Закона о општем управном поступку, које су од битног утицаја на правилност решавања ове управне ствари, те их је потребно отклонити у поновном поступку решавања по приговору тужиоца.

Надаље, из списа предмета и оспореног решења произлази да је тужилац у дисциплинском поступку оглашен одговорним због тога што је учинио тешку повреду службене дужности из члана 207. став 1. тачка 18. Закона о полицији (“Службени гласник РС”, бр. 6/16) – неоправдано изостајање са посла преко 3 радна дана у току једне календарске године. Из наведене законске одредбе произлази да су битни елементи бића наведене тешке повреде службене дужности: да је полицијски службеник неоправдано изостао са посла преко 3 радна дана у току једне календарске године. У конкретном случају, према чињеничном опису радње извршења, тужилац је неоправдано изостао са посла у дане 22., 23., 24. и 25.07.2016. године, у Одељењу полиције ПУ Панчево, у које је распоређен на радно место полицајца од 15.06.2016. године, по решењу надлежног старешине које је примио дана 21.07.2016. године. Такође, из списа произлази да међу странкама није спорно, што се види и из календара за 2016. годину, да су наведени дани: 22.07. – петак, 23.07. – субота, 24.07. – недеља и 25.07. – понедељак.

Према одредби члана 153. Закона о полицији (“Службени гласник РС”, бр. 6/16) под насловом “Радно време”, полиција је организована тако да се полицијски послови обављају 24 часа дневно (став 1); радни дан по правилу траје 8 часова. Радна недеља траје 5 радних дана, односно 40 часова (став 2); Изузетно од става 2. овога члана, за поједине полицијске службенике, у зависности од потреба службе, и у складу са локалним приликама, односно када се рад обавља у сменама, ноћу или када природа посла и организација рада то захтева, министар може прописати и другачију организацију рада. (став 3). Одредбом члана 154. истог закона, под насловом “Посебан распоред рада” прописано је да је полицијски службеник дужан у обављању полицијских послова да ради по посебном распореду рада (дневном или недељном), који одређује непосредни руководилац (став 1); непосредни руководилац из става 1. овог члана, дужан је да обавести полицијског службеника о распореду и промени распореда радног времена, најмање 24 часа пре промене распореда радног времена (став 2); Посебан распоред рада, у смислу става 1. овог члана подразумева, између осталог, рад суботама, недељама, празницима и другим нерадним данима (став 3. тачка 3.).

Сагласно наведеним одредбама чл. 153. и 154. Закона о полицији, радни дани за тужиоца као полицијског службеника јесу петак 22.07. и понедељак 25.07., док је у суботу 23.07. и недељу 24.07., тужилац био дужан да ради само ако је за то био одређен по посебном распореду рада сачињеном од стране непосредног руководиоца о чему је најмање 24 часа пре обавештен од стране непосредног руководиоца.

Међутим, из стања у достављеним списима, и то фотокопије извештаја од 01.09.2016. године, који је потписан од стране главног полицијског инспектора, Горана Красавчевића, командира полицијске испоставе ЈУГ’, који је према стању у списима и непосредни руководилац тужиоцу на означеном радном месту у наведеној полицијској испостави, види се да је у извештају наведено да је решење о распоређивању тужиоца на рад у полицијску испоставу ЈУГ, достављено тој испостави факсом примљеним дана 27.07.2016. године у 12,19 часова; да је дана 29.07.2016. године, дописан руком тужилац у дневни распоред рада за дане 22., 23., 24. и 25.07.2016. године; да кроз систем није могао бити уписан за дане који су већ прошли, већ је то учињено ручно уз печат и потпис. Из фотокопије распореда рада – дневног распореда са одштампаним именима полицијских службеника распоређених за рад у дане 23.07.2016. године (субота) и 24.07.2016. године (недеља), се види да је под “локална делатност” руком уписано име и презиме тужиоца за рад од 07 до 15 часова, те да није дошао, а наведени упис потписан и оверен печатом, док се у списима не налазе докази да је тужилац обавештен да по овом посебном распореду ради у суботу 23.07. и недељу 24.07. 2016. године.

Код наведеног, по налажењу суда, не може се прихватити као правилна оцена туженог да је у поступку који је претходио доношењу оспореног решења неспорно утврђено да је тужилац сагласно закону по посебном распореду рада био одређен да ради у дане 23. и 24.07.2016. године (субота и недеља), односно да је тужилац неоправдано изостао са посла у дане 22., 23., 24. и 25.07.2016. године, а следствено томе ни правилност закључка туженог да је приговор тужиоца неоснован јер је у дисциплинском поступку на несумњив начин утврђено да су у конкретном случају остварени сви елементи бића дисциплинске повреде из члана 207. став 1. тачка 18. Закона о полицији, неоправдано изостајање са посла преко 3 радна дана у току једне календарске године.

Поред наведеног, тужиоцу је за наведену повреду службене дужности изречена најстрожа дисциплинска мера престанка радног односа, али у образложењу првостепеног нити оспореног решења нису садржани ваљани разлози у смислу члана 7. Уредбе о дисциплинској одговорности у Министарству унутрашњих послова («Службени гласник РС» бр. 8/06), којим је прописано дз се при изрицању дисциплинске мере води рачуна о степену одговорности запосленог, тежини последица повреде службене дужности, субјективним и објективним околностима под којима је повреда службене дужности извршена, као и о раније изреченим дисциплинским мерама које нису избрисане из евиденције, односно зашто је код тако утврђене дисциплинске одговорности тужиоцу у конкретном случају изрекао најтежу предвиђену дисциплинску меру престанка радног односа, а докази о чињеницама и околностима због којих је тако поступио не налазе се ни у списима предмета.

Будући да правилност одлуке дате у диспозитиву и разлози садржани у образложењу оспореног решења не произлазе из чињеница и доказа који се налазе у достављеним списима, Управни суд налази да је оспорено решење захваћено битним повредама правила поступања прописаним одредбама члана 199. став 2. у вези члана 235. став 1. и 2. Закона о општем управном поступку, које повреде су од битног утицаја на правилност и законитост решавања ове управне ствари, због чега их је у поновном поступку потребно отклонити.

Са изнетих разлога налазећи да је оспореним решењем повређен закон на штету тужиоца, Управни суд је на основу члана 40. став 2. и члана 42. став 1. Закона о управним споровима, одлучио као у ставу I диспозитива ове пресуде, како би се у поновном поступку донело правилно и на закону засновано решење о приговору тужиоца, с тим што је тужени орган везан правним схватањем I примедбама суда у погледу поступка из ове пресуде, у смислу члана 69. став 2. Закона о управним споровима.”

Према свему произилази да Управни суд није прихватио ни један аргумент у одговору на тужбу, Дисциплинске комисије, Већа у Новом Саду.

2017-12-22 Odgovor na tuzbu Vece Novi Sad

Првостепено решење којим се Младен Трбовић удаљује из МУП:

Resenje prestanak radnog odnosa

Другостепено решење којим се Младен Трбовић удаљује из МУП а које је побијено пресудом Управног суда:

Zalbeno Vece NS

Тужба против Другостепеног решења:

2016-11-18 Upravni sud tuzba Trbovic Mladen

Подсетимо се,  дисциплински поступак је заправо покренут као одмазда због поднете кривичне пријаве и јавног учешћа у медијима када су Милан Думановић и Младен Трбовић јавно проговорили о нелегалној акцији МУП Србије у Поточарима у Босни и Херцеговини када је физики нападнут тадашњи премијер А. Вучић. Уместо да се ове колеге заштите као узбуњивачи, они су као најгори криминалци удаљени из службе и против њих су поднете кривичне пријаве. Остали поступци су и даље пред судом и тужилаштвом.