Уставном суду: Члан 167. Закона о полицији неуставан!?

Ustavni-sud-SrbijeБеоград, 01.03.2016. – Ступањем на снагу новог Закона о полицији отворио се проблем који се огледа у оцењивању запослених. Као што смо раније писали, доносилац прописа је област оцењивања у МУП свео на један непрецизан члан закона. Због тога, председник Синдиката полиције Слога Драган Жебељан упутио је иницијативу Уставном суду с циљем да се члан 187. Закона о полицији стави ван снаге.

На основу чл. 168. ст. 2. Устава Републике Србије (Сл. гласник РС број 83/06), чл. 29. ст. 1. тач. 2.и чл. 50. ст. 1. Закона о Уставном суду (Сл. гласник РС бр. 109/07), подносимо

ИНИЦИЈАТИВУ
За оцену уставности и законитости
члана 167.  Закона о полицији

 ИНИЦИЈАТОР:

СИНДИКАТ ПОЛИЦИЈЕ СЛОГА, Београд, ул. Дурмиторска бр.11-15. ПИБ: 105390107, матични број: 17852523, кога заступа председник Синдиката Драган Жебељан.

ДОНОСИЛАЦ ПРОПИСА: Народна скупштина Републике Србије

НАЗИВ ОПШТЕГ АКТА: Закон о полицији (“Службени гласник РС”, бр. 6/2016)

 

Чланом 167. Закона о полицији (“Службени гласник РС”, бр. 6/2016) доносилац прописа прописао је:

Оцењивање рада

Члан 167

Рад запослених у Министарству оцењује се годишње, у два циклуса са једном закључном оценом.

Позитивне оцене јесу “довољан – 2”, “добар – 3”, “истиче се – 4” и “нарочито се истиче – 5”, а негативна оцена је “недовољан – 1”.

Напредовање из члана 165. овог закона, може се остварити на основу трогодишње просечне оцене која не може бити нижа од “истиче се – 4”.

Мерила и начин оцењивања полицијских службеника и других запослених у Министарству прописује Влада.“

Синдикат полиције Слога сматра да је предметни члан 167 Закона о полицији (“Службени гласник РС”, бр. 6/2016) у супротности са: Универзалном декларацијом о људским правима, Универзалном декларацијом о правима човека, Уставом Републике Србије те није усаглашен са Законом о државним службеницима.

1. У члану 7. Универзалне декларације о правима човека наводи се:

„Сви су пред законом једнаки и имају право без икакве разлике на подједнаку законску заштиту. Сви имају право на једнаку заштиту против било какве дискриминације којом се крши ова Декларација и против било каквог подстицања на овакву дискриминацију. „

2. У члану 8. Универзалне декларације о људским правима наводи се

„Свако има право на делотворни правни лек пред надлежним националним судовима против дела којима се крше основна права која су му призната уставом или законима.“

3. У члану 19. Устава Републике Србије прописано је

„Јемства неотуђивих људских и мањинских права у Уставу служе очувању људског достојанства и остварењу пуне слободе и једнакости сваког појединца у праведном, отвореном и демократском друштву, заснованом на начелу владавине права.“

4. У члану 21. Устава Републике Србије прописано је:

    • Пред Уставом и законом сви су једнаки.
    • Свако има право на једнаку законску заштиту, без дискриминације.
    • Забрањена је свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета.
    • Не сматрају се дискриминацијом посебне мере које Република Србија може увести ради постизања пуне равноправности лица или групе лица која су суштински у неједнаком положају са осталим грађанима.

5. У члану 36. ст. 2 Устава Републике Србије прописано је:

„Свако има право на жалбу или друго правно средство против одлуке којом се одлучује о његовом праву, обавези или на закону заснованом интересу.“

6. Законом о државним службеницима (“Сл. гласник РС”, бр. 79/2005, 81/2005 – испр., 83/2005 – испр., 64/2007, 67/2007 – испр., 116/2008, 104/2009 и 99/2014) од члана 82 до 86 прописана је област „Оцењиање и напредовање државних службеника

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ:

Полазећи од чињенице да су сви пред законом једнаки, да имају право без икакве разлике на подједнаку законску заштиту, да сви имају право на једнаку заштиту против било какве дискриминације којом се крше основна људска права, међународна акта,  уговори, повеље и Устав Републике Србије. Да свако има право на делотворни правни лек пред надлежним националним судовима против дела којима се крше основна права која су му призната уставом или законима. Да свако има право на жалбу или друго правно средство против одлуке којом се одлучује о његовом праву, обавези или на закону заснованом интересу.

Сматрамо да је Члан 167. Закона о полицији (“Службени гласник РС”, бр. 6/2016) супротан Уставу Републике Србије и међународним повељама и декларацијама које је Србија као правни наследник СФРЈ, СРЈ и СЦГ ратификовала.

Одредбама Члана 167. Закона о полицији (“Службени гласник РС”, бр. 6/2016) крше основна људска права на једнакост, када је свим запосленима ускраћено законско право да уложе жалбу или друго правно средство против одлуке којом се одлучује о његовом праву, обавези или на закону заснованом интересу, у овом случају право запосленог да уложе приговор или жалбу на годишњу оцену рада.

У Министарству унутрашњих послова Републике Србије запослене су две категорије радника, државни службеници и полицијски службеници. Члан 167. Закона о полицији (“Службени гласник РС”, бр. 6/2016) односи се на осењивање обе категорије запослених на полицијске и на државне службенике.

Законом о државним службеницима (“Сл. гласник РС”, бр. 79/2005, 81/2005 – испр., 83/2005 – испр., 64/2007, 67/2007 – испр., 116/2008, 104/2009 и 99/2014) од члана 82 до 86. детаљно је прописана област под називом „Оцењиање и напредовање државних службеника“. Овај закон је старији од Закона о полицији и дуже је у употреби и односи се на све државне службенике, па и на полицијске који су такође упосленици које плаћа држава, дакле посебна категорија државних службеника са овлашћењима.

Дакле, ступањем на снагу Закона о полицији, државни службеници који раде у Министарству унутрашњих послова су у подређеном положају у односу на све друге државне службенике који раде у другим државним органима и институцијама јер се на њих примењује Закон о државним службеницима (“Сл. гласник РС”, бр. 79/2005, 81/2005 – испр., 83/2005 – испр., 64/2007, 67/2007 – испр., 116/2008, 104/2009 и 99/2014) који им гарантује уређенији систем оцењивања па самим тим пружа и могућност улагања приговора на годишњу оцену.

То практично значи да су запослени у Министарству унутрашњих послова дискриминисани у односу на друге државне службенике и да су у неједнакој законској заштити, што је противно Уставу.

Истичемо да је годишња оцена запосленог у Министарству унутрашњих послова важан сегмент напредовања у служби те се као такав не може произвољно тумачити а оцена делити запосленима без законом утврђени критеријума и начела, како то сада закон регулише Чланом 167. Закона о полицији (“Службени гласник РС”, бр. 6/2016). Посебно када је законодавац прописао да се у служби може напредовати само ако у последње три године запослени нема мању оцену од „истиче се 4“.

Проглашење Члана 167. Закона о полицији (“Службени гласник РС”, бр. 6/2016) неуставним или незаконитим не би оставило никакве последице на правни систем Републике Србије, шта више, унапредио би га с собзиром да је члановима 82 до 86 Закона о државним службеницима већ детаљно регулисана област „Оцењиање и напредовање државних службеника“ да је Уредба о оцењивању државних службеника (“Сл. гласник РС”, бр. 11/2006 и 109/2009) дуги низ година у употреби као и Приручник о оцењивању државних службеника који је израђен у оквиру пројекта »Техничка помоћ у припреми и спровођењу управно-правних прописа – II фаза – Република Србија« – скраћено: ДИАЛ, којег је финансира Европска агенција за реконструкцију који су имали за циљ унапређење система управе и успостављање новог државног службеничког система у Републици Србији.

На основу свега изнетог, иницијатор

п р е д л а ж е
Уставном  суду  да:

  1. Прихвати ову иницијативу и донесе решење којим покреће поступак за оцену уставности и законитости чланом 167. Закона о полицији (“Службени гласник РС”, бр. 6/2016).
  2. Да обустави примену  члана  167. Закона о полицији (“Службени гласник РС”, бр. 6/2016).
  3. Да донесе одлуку којом се члан 167. Закона о полицији (“Службени гласник РС”, бр. 6/2016) проглашава неуставним односно незаконитим и ставља ван правне снаге.

С поштовањем,

Синдикат полиције Слога
п р е д с е д н и к
Драган Жебељан

 

Оставите одговор