Београд, 05.03.2016. – И даље је нејасно како је и по којим критеријумима послодавац спровео оцењеивање запослених у Министарству унутрашњих послова за 2015. годину с обзиром да је 05. фебруара 2016. године ступио на правну снагу Закон о полицији („Сл. гласник РС“, бр.6/2016) када да су оцене писане током фебруара по старом Закону, а да је нови мањкав у односу на предходни, бар у погледу области оцењивања запослених.
Нејасно је и зашто је послодавац по новом закону имао потребу да прописује оцењивање запослених с обзиром да је ова област већ дефинисана и уређена Законом о државним службеницима (“Сл. гласник РС”, бр. 79/2005, 81/2005 – испр., 83/2005 – испр., 64/2007, 67/2007 – испр., 116/2008, 104/2009 и 99/2014) од члана 82 до 86. тако је прописана област под називом „Оцењиање и напредовање државних службеника“. Такође, Уредба о оцењивању државних службеника (“Сл. гласник РС”, бр. 11/2006 и 109/2009) дуги низ година је у употреби као и Приручник о оцењивању државних службеника који је израђен у оквиру пројекта »Техничка помоћ у припреми и спровођењу управно-правних прописа – II фаза – Република Србија« – скраћено ДИАЛ, којег је финансира Европска агенција за реконструкцију који су имали за циљ унапређење система управе и успостављање новог државног службеничког система у Републици Србији.
Према изнетом, јасно је да већ постоји правни механизам за оцењивање, али се Министарство унутрашњих послова одлучило да оцењивање спроведе по Уредби о начелима за унутрашње уређење Министарства унутрашњих послова “Службени гласник РС”, бр. 8/2006, 14/2009. с обзиром да је оцењивање извршено на образцу који прописује предметна уредба, уместо да донесе решење како то прописује Закон о државним службеницима.
На тај начин Министарство унутрашњих послова дискриминише запослене у односу на све друге у државној управи. Зашто је то тако није нам познато сем да можемо оправдано да посумњамо да многим руководиоцима ова ситуације иде на руку с обзиром да могу да оцењују субјективно и онако како пожеле изигравајући “Бога и батину” у колективу који им је поверен на управљање.
Подсетимо се шта регулише уредба:
Извод: Уредба о начелима за унутрашње уређење
Министарства унутрашњих послова
“Службени гласник РС”, бр. 8/2006, 14/2009.
III. ОЦЕЊИВАЊЕ РАДАЧлан 9.
Елементи за оцењивање рада полицијских службеника и других запослених у Министарству (у даљем тексту: запослени) су:
1) обим обављених послова;
2) квалитет обављених послова;
3) стручна оспособљеност;
4) однос према раду;
5) однос у раду према другим лицима.
На основу збира датих оцена по елементима из става 1. овог члана, ако су све појединачно дате оцене позитивне, израчунава се просечна вредност са једном децималом.
Оцена рада утврђује се и даје у складу са ставом 2. овог члана, и то:
1) ако је просечна оцена 2,0 до 2,5, оцена рада је “довољан – 2”;
2) ако је просечна оцена 2,6 до 3,5, оцена рада је “добар – 3”;
3) ако је просечна оцена 3,6 до 4,5, оцена рада је “истиче се – 4”;
4) ако је просечна оцена 4,6 до 5,0, оцена рада је “нарочито се истиче – 5”;
5) ако је једна или више оцена “недовољан -1”, оцена рада је “недовољан – 1”.
Члан 10.
Елементи за оцењивање рада из члана 9. став 1. ове уредбе обухватају:
1) обим обављених послова – степен извршења задатака утврђених планом рада и непланираних задатака, односно редовних и ванредних послова, као и задатака и послова обављених ван редовног радног времена или у посебно тешким условима;
2) квалитет обављених послова – резултати рада са становишта квалитета извршених задатака (извршени квалитетно или са недостацима и површно), сложеност, значај и потпуност извршених задатака (има или нема потребе за додатним радом), законитост, ефикасност и ажурност у обављању послова;
3) стручна оспособљеност – знања стечена практичним радом која су од значаја за стручно обављање послова радног места, општа и специјална физичка оспособљеност од значаја за обављање послова радног места узимајући у обзир и оцене добијене приликом провере физичке спремности, оспособљеност у руковању и гађању оружјем узимајући у обзир и резултате гађања, друге способности (руководеће – командне, организационе, наставно-васпитне, способност говорног, писаног и естетског изражавања) од значаја за обављање послова радног места, резултати примене знања и способности у вршењу службене дужности;
4) однос према раду – самосталност, иницијативност, залагање и креативност у раду, поштовање утврђеног реда и дисциплине у раду, одговорност, понашање и лични изглед у вршењу послова, општа култура рада – тачност и педантност, однос према повереној и личној службеној опреми и средствима;
5) однос у раду према другим лицима – однос према грађанима и запосленим у привредним друштвима и другим организацијама и у државним и другим органима, однос према старешинама, сарадницима и потчињенима у Министарству, углед, ауторитет и смисао за сарадњу и заједнички рад.
Члан 11.
Оцењивање се врши на посебном упитнику који поред општег дела са подацима о запосленом садржи елементе за оцењивање рада из члана 9. став 1. и члана 10. ове уредбе и рубрике за оцењивање рада, првостепено и по приговору.
Образац упитника за оцењивање рада прилаже се уз ову уредбу и чини њен саставни део (Образац број 1).
Из свега је јасно да предметна уредба не прописује начин и време подношења приговора-жалбе на годишњу оцену као и најважнији сегмент, ко је другостепени оргн и ко одлучаје по приговору-жалби. Ранијим Законом о полицији та област била је како тако уређена.
У новом закону послодавац је очито направио пропуст, тако је Чланом 167. Закона о полицији (“Службени гласник РС”, бр. 6/2016) доносилац прописа прописао:
Нови Закон о полицији
„Оцењивање радаЧлан 167
Рад запослених у Министарству оцењује се годишње, у два циклуса са једном закључном оценом.Позитивне оцене јесу “довољан – 2”, “добар – 3”, “истиче се – 4” и “нарочито се истиче – 5”, а негативна оцена је “недовољан – 1”.
Напредовање из члана 165. овог закона, може се остварити на основу трогодишње просечне оцене која не може бити нижа од “истиче се – 4”.
Мерила и начин оцењивања полицијских службеника и других запослених у Министарству прописује Влада.“
Као што се може видети, јасно је да законски није прописано право на приговор односно жалбу што је неуставно и незаконито.
Стари Закон о полицији
Приговор и оцена по приговору
Члан 125
Запослени који сматра да му је оцену дао ненадлежни старешина или да оцена није дата у складу са одредбама овог закона, може у року од 15 дана од дана саопштења оцене поднети приговор старешини који је дао оцену.
Старешина из става 1. овог члана у року од осам дана од дана пријема приговора доставља приговор, упитник и своје мишљење о основаности приговора старешини који по овлашћењу министра решава по приговору, чија оцена је коначна.
Оцена по приговору даје се на упитнику као јединствена за све елементе који се оцењују и саопштава се запосленом у року и на начин из члана 124. овог закона.
Право на жалбу не би се могло прописати чак ни приликом утврђивања мерила и начину оцењивања полицијских службеника и других запослених у Министарству када тај документ Влада Р.Србије буде донела, јер подзаконски акт мора да буде у складу са законом.
Да је оцењивање за 2015. извршено без новог подзаконског акта, већ на основу старе али важеће Уредбе о начелима за унутрашње уређење Министарства унутрашњих послова потврђује и одговор овлашћеног лица у Министарству унутрашњих послова од 01.03.2016.год.
У овом случају одговором се каже да је Уредба о начелима за унутрашње уређење Министарства унутрашњих послова “Службени гласник РС”, бр. 8/2006, 14/2009. и даље на снази у складу са чланом 255. новог Закона о полицији.
Дакле, јасно је да законодавац на предлог предлагача Министарства унутрашњих послова пожурио да донесе Закон о полицији који је у овом сегменту оцењивања запослених мањкав, неуставан и незаконит. Управно због тага, обратили смо се Уставном суду у циљу стављања ван правне снаге члана 167. Закона о полицији.
Што се тиче приговора на оцену из 2015., став синдиката је да се сви који желе обавезно поднесу приговор на оцену рада. Да приговор ускладе са новонасталом ситуацијом с обзром да од добијене оцене свакоме зависи напредовање у служби као и добијени број дана годишњег одмора. Најдрастичнији пример последица оцењивања негативном оценом је и раскид уговора о раду у случају када запослени две године за редом добије оцену “недовољан -1”.
Протекле недеље синдикату се обратио већи број запослених, најчешће колега премештених на послове “анализе ризика”, жалећи се на ниске оцене “недовољан -1” и “довољан -2”. Синдикат је за своје чланове припремио приговор-жалбу, образложену на најмање пет страна а у циљу побијања одлуке оцењивача, првостепеног органа.
Наш циљ је да приговором-жалбом, приморамо послодавца да увиди мањкавост закона, као и да се запосленима повећају оцене. Уколико послодавац не буде прихватио приговоре, Синдикат ће за име својих чланова којима је поднео приговор а по давању пуномоћја, против послодавца подићи тужбу.
Евентуалне тужбе нећемо подносити за оне запослене који нису уложили приговор преко овог синдиката.
Синдикат полиције Слога
председник
Драган Жебељан