Београд, 28.11.2023. – Није непознаница да многи руководиоци међу запосленима имају своје миљенике али и оне које мање воле.  Лоши руководиоци највише цене полтроне и улизице. Добри руководиоци, вредне стручне раднике са интегритетом.  Али највише се цене вредне и послушне раднике који беспоговорно ћуте, раде за тројицу и трпе. А шта је са оним вредним и стручним радницима од интегритета који не умеју да хвале или се улагују лошем шефу? Многи ће рећи данас нема добрих радника са интегритетом. Изумрли су као лепо васпитање и манири, прегазило их је време.

Живимо у времену безнађа и страха када се свако бори за свој интерес газећи по другима. Колегијалност је нестала, чини се са социјализмом, сем код ретких. Они ретки дижу глас на неправду, света им је истина. Они нељуди попуштају пред страхом ауторитета надређеног. Неки руководиоци су вечни не зато што су много добри у свом раду, већ зато што владају силом ширећи страх. Свако се данс боји са своју егзистенцију, за посао који покушава да сачува по сваку цену. Свакодневно се осети и чује опште незадовољство посебно је изражено код намештеника и државних службеника у МУП.

Мале плате, лоши и стресогени услови  рада посебно у МУП. Многи су огорчени јер су некада били полицијски службеници. Пре неколико година, без икаквих кретеријума неко је одлучивао о њиховим судбинама. Ко је био омиљен добио је боље, ко није добио је горе. Исто место рада, исти посао а различити статус.

Руководиоце нису дирали, дато им је све. Неки руководиоци су господари живота и судбине својих подређених. Претње, уцене, психичка малтретирања  су само дијапазон онога што им је дато на располагању. А када се неко пожали на таквог руководиоца у 99% случајева је исти исход – радник није у праву. Руководилац је у праву, немаш доказе. Доказа нема јер запослени не смеју да сведоче против руководиоца. Плаше се. Склањају се. Шта виде не виде. Шта чују не чују.

Плаше се одмазде или освете јер нико неће да их заштити. И сви то знају и то није ништа ново. Руководиоци се међусобно штите. И то је неспорно.

Спорно је то што је нестала колегијалност и подршка бар од оних од којих се очекује, од првих непосредних и блиских колега. А они се плаше. И вртимо се у зачараном кругу између страха, безнађа, колегијалности, људскости, блискости, интегритета или полтронства и улизиштва.

Ево примера:

Пре неколико година једна колегиница била је руководилац у објекту смештаја који више не постоји. Она је долазила на посао и одлазила са посла када је хтела. За њу радно време није постојало, за њене подређене јесте. За време радног времена посећивала је продавнице, фризере, козметичаре и сл. Њен непосредни руководилац покушао је да је дисциплинује. Није успео јер није имао материјалне доказе против ње. Била је сналажљивија од њега. Она је умела да каже: “Паметнија сам и лепша”.

Својевремено је долазила у синдикат тражећи савет и помоћ. Закључила је да је њени подређени “шпијунирају и друкају њеном надређеном руководиоцу кога је она од милоште звала Циганин или Лажов”. После су постали најбољи пријатељи јер га је “научила памети”, да му се он не меша у њен начин “рада”.  Каже. изгубио је и на суду па је испало да је она заправо дисциплиновала њега. Каже чак је и тражио неке документе које је загубио за суд.

Једног руководиоца који је био на још вишем полажају, од кога је уживала велику заштиту, њега је звала “Пепе Ле Твор”. Да ли због чињенице да јој се удварао или због мириса, зна само она… Не улазимо у приватне ствари…

Е та опасна и паметна колегиница која “не љуби” радно време била је врло спретна у писању свега и свачека, они нису. Писала је за све и свашта. Шта више, запослени су на њен захтев писали изјаве о свему, свачему и свакоме. За све што је затражила. A улизице и полтрони су писали…

Е та фина опасна колегиница, када се жалила синдикату, причала је о свом субјективном доживљају да је надређени “Цига или Лажов” опсервира. Односно да од њему блиских, а њој подређених радника, он тражи извештаје када долази и када одлази са посла. Њу је то јако погађало. Страшно јој је сметало да је под лупом њених подређених. Шта више, рекла је да ако мора да поштује радно време, да је спремна и  посао да напусти. Када је “бура” прошла након што је истерала своје, наставила је по старом. Њени подређени на посао морају на време, она може и сат-два касније. За себе никада није била формалиста.

Руководилац из сличне или можда исте приче за једног колегу којег није подносила имала је отворен посебнан регистратор. Тај регистратор је служио да се у њему чувају нека посебна документа (копије свега поседујемо). 

Кажу неки упућени да је од запослених тражила посебну опсервацију за једног колегу којег није подносила. Неки који су имали увид и који су нам доставили фотографије тврде да су запослени били у обавези да за њега воде посебне евиденције када долази на посао и када излази са посла, колико пута изађе док је на раду, са ким се дружи, са ким прича по ходницима и сл.

Након што  је С. Беловић премештен на друго радно место, на регистратору су додати иницијали М.Т. Кажу нам колегинице и колеге, ништа се није променило у глави тог руководиоца,  само је друга особа дошла нa реду. 

И опет по сличном принципу, као за С. Беловић од запослених је тражено да воде евиденције о томе са ким се виђа, ко јој долази, када долаза, када одлази и сл. Њена шефица сада Т.М. ради све оно што су њој ради. Шта више, од запослеих је тражила да о Т.М. пишу изјашњења и изјаве како је токсична по колектив, да им квари склад, нарушава јединство и сл. Па чак и колико пута оде на паузу за цигару или тоалет.

И да се вратимо на тему, из примера јесно је да руководиоци могу све што пожеле уколико им се то омугући. Том бахатом руководиоцу је омогућено да скоро 20 година ради исти посао у  истом објекту. Да је недодирљив и као такав и даље прети подређенима да ће их преместити. Извршиоци немају такву срећу, њих премештају за ситницу. Руководиоце чувају и штите.

Зато поштоване колегинице и колеге, само од вас зависи да ли ће те бити улизице, полтрони, лажови и послушници. На вама је да изаберете свој пут.

Ми смо увек бирали и бирамо тежи пут. Пут истине, правде, професионализма и добрих колегијалних односа.

А истину сви добро знамо.

Ваш Синдикат полиције Слога