Београд, 18. јул 2024. – Синдикат полиције Слога упутио је оштар допис министру унутрашњих послова Ивици Дачићу, изражавајући дубоку забринутост због вишемесечног пропуста у опремању полицијских службеника из Одељења за заштиту од експлозивних остатака рата (ЕОР) у Сектору за ванредне ситуације адекватним оружјем. Овај алармантан проблем, који траје већ годину дана, оставља раднике у Београду, Нишу и Крагујевцу без основних средстава за самоодбрану, упркос томе што раде са високо ризичним војним експлозивом.
Током периода када је у Србији проглашен црвени аларм, сви полицијски службеници су били опремљени чак и дугим оружјем за заштиту, док су запослени који се баве пословима заштите од експлозивних остатака рата, који су у статусу ОСЛ, одлазили на терен обављајући транспорт и уништење ЕОР без основних средстава за самоодбрану, као што су пиштољи, о аутоматским пушкама да и не говоримо. Такав недостатак опрема додатно угрожава њихову безбедност, нарочито с обзиром на то да раде са војним високобризантним експлозивом којег могу да чувају једино ашовом или лопатом.
Начелник Сектора за ванредне ситуације је упознат са овим проблемом, али, по нашем сазнању, одбија да потпише захтев за куповину адекватног оружја, иако су се са набавком усагласили сви запослени у одељењу. Ова ситуација оставља наше колеге изложене непотребним ризицима и угрожава њихову способност да ефикасно обављају своје задатке.
Јучерашње убиство полицијског службеника у Лозници служи као трагичан подсетник на опасности са којима се свакодневно суочавају полицијски службеници. Током рутинске контроле такси возила од стране припадника полиције у Лозници, дошло је до крвавог обрачуна, у коме је из ватреног оружја на припаднике саобраћајне полиције испаљено неколико хитаца. У овом обрачунима, један полицајац је подлегао повредама.
Овај догађај наглашава критичан недостатак опреме и повећава ризик од инцидената који могу резултирати озбиљним повредама или губитком живота. Поставља се питање ко ће сносити одговорност ако запослене из одељења нападну терористи или криминалци и дођу до експлозива? Ко ће одговарати за овакво јавашлук и неадекватну опремљеност наших службеника?
Синдикат полиције Слога апелује на министра Дачића да хитно предузме све неопходне мере како би се овај проблем решио у најкраћем могућем року. Неопходно је да се сви запослени у Одељењу за заштиту од експлозивних остатака рата, као и запослени у Нишу и Крагујевцу, који раде исту врсту посла опреме одговарајућим оружјем, укључујући пиштоље и аутоматске пушке, како би могли ефикасно и безбедно да обављају своје дужности.
Уколико и даље не буде реакције на ово важно питање, синдикат ће бити приморан да предузме све законске мере у циљу упознавања стручне јавности са овим проблемом и надлежних скупштинских одбора. Синдикат полиције Слога наглашава да је брза реакција министарства од кључног значаја за безбедност колега и заједнице у целини.
Француски деминери
Заменик председника синдиката Драган Жебељан који у МУП ради на пословима заштите од експлозивних остатака рата, или како то народ кратко назива послови деминирања, наводи: “Мени је несхватљива незаинтересованост руководиоца да ову оперативну јединицу која се бави најризичнијим пословима унапреде и усаврше. Зашто је то тако, никоме од колега није јасно”
Погледајмо рецимо колег из француске који раде исту врсту посла. У преводу њихова јединица зове се Деминери, припадају Министарству унутрашњих послова Француске, Цивилној заштити и сви су наоружани!
Они имају посебну униформу, посебан амблем јединице, опрему о којој ми можемо да сањамо. О појасу носе пиштоље макре Глок. Држава им је одала почаст успостављањем пригодне поштанске марке.
Ми у Србији немамо ништа, сем воље за радом и унапређењем јединице. Немамо своје просторије за смештај јединице, магацине, гараже, немамо прописно дефинисану униформу, немамо амблем јединице.
Ето, немамо ни најосновнији алат за ношење артиљеријских пројектила који се види поштанској марки. Немамо оружје за личну безбедност.
Једноставно, за нас у Министарству унутрашњих послова никога није брига.
Постоји изрека да је Сектор за ванредне ситуације у МУП-у најгоре рангирана јединица, а да је наше одељење најгоре у Сектору за ванредне ситуације.
Дакле, од нас нема горих, последњи смо у свему, иако остварујемо изванредне резултате у раду. Никада повреда, никада штете трећим лицима. Све што се овој јединици ставило у задатак, све је испуњено. Али ни то није довољно – препуштени смо сами себи.
Потрошни материјал купујемо сами, возила одржавамо сопственим средствима кроз солидарну касу. Све у свему, импровизација у свему.
С друге стране, погледајте само како изгледају наше колеге из Француске и какву опрему користе у раду. Они имају систем, ми имровизујемо у свему па тако на терен можемо и без пиштоља и без икаквог обезбеђења, сем ашова који нам је и алат и оружје у случају потребе. – каже Жебељан.
O овом проблему писали смо у чланку на ОВОМ ЛИНКУ: https://sindikatpolicije.org.rs/?p=6549
