Рад, професионализам, етичност, непоткупљивост и поштење у Србији одавно нису на цени. Политиканство, партократија и непотизам годинама уназад постаје образац понашања за заснивање радног односа и напредовање у служби.

На руководећа места доводе се послушни и не пуно паметни радници или руководиоци. Као по обрасцу, променом сваке власти рођачко, пријатељски и партијски кадрови преузимају нова радна места и руководе паметнијима и способнијима од себе, професионалци са искуством и интегритетом најчешће бивају скрајнути, искључени из дешавања у колективу и неретко бивају злостављани на раду или дискриминисани.

Радници од интегритета, професионалци, најчешће бивају етикетирани као „непослушни и проблематични“, а они који се одваже и скупе храбрости да подигну свој глас и надређене обавесте о неким пропустима, неправилностима или посумњају на извршење кривичних дела бивају проглашени за „државне непријатеље“ и тада се на њих обрушава цео државно партијски систем.

Неретко, у зависности од претње коју за руководиоце могу да имају „непослушни и проблематични“ радници,  медији се злоупотребљавају пласирањем разних измишљених прича или стварањем афера у циљу дискредитовања и јавног понижења. Ко се усуди да такве медије тужи, свестан је да ће до задовољења правде и пресуде проћи и неколико година и да ће све на крају пасти у заборав. Моћници то јако добро знају и то им је јак мотив да поједине медије или новинаре и даље на такав начин користе у сврху своје пропагандне.

Очити пример како се из интерног и институционалног државног оквира прелази на медијско јавни је и случај у који се укључио директно и ничим изазван Небојша Стефановић, министар Унутрашњих послова Републике Србије.

Он је гостујући уживо на јавном сервису Радио телевизије Србије у ударном термину у Дневнику изнео информације које по природи посла којим се бави није требао и није смео. Он је изјавио:

“Располажемо подацима да ће неколико лица покушати да лажним пријавама против Министарства унутрашњих послова тврде лажно да су праћени неки новинари у Републици Србији. Једна новинарка, која је новинарка још из времена Слободана Милошевића, дакле дуже време новинарка у Србији, казаће да је наводно праћена и то треба да се појави ускоро, за наредних неколико дана”, рекао је Стефановић.

“Представник једног новинарског удружења, нећу рећи којег, треба у јавности да се појави и да то каже као једну скандалозну ствар, иако не постоје никакви докази нити се то икада догодило”, додао је.

Министаров сарадник Немања Пантић из Одељења за медије и комуникације МУП-а обелоданио је у дневнику ТВ Пинк да је лично министру Небојши Стефановићу пренео информацију да ће представник једног новинарског удружења изаћи и јавно саопштити да је једна новинарка била праћена.

Пантић каже да је осећао обавезу да ту информацију пренесе министру, да она потиче од једног колеге новинара и чим је, како каже, сазнао за такву информацију било му је логично да је пренесе министру Стефановићу.

“Нисам знао да ли су те индиције тачне или нису, а и као што сте могли да видите да су те приче које су кружиле у појединим новинарским круговима тачне”, рекао је он за ТВ Пинк.

Он је рекао да, пре него што је почео да ради у Одељењу МУП-а за медије и комуникације, радио као новинар у једном дневном листу, те да познаје многе новинаре са којима се дружи.

Креће се, каже, у многим новинарским круговима у којима круже разне приче од којих су неке тачне, а неке нису.

Грађанству и гледаоцима, ове две приче могле би бити потпуно јасне и уверљиве. Дакле, произилази да је господин Пантић пренео информацију министру Стфановићу који је ту причу из већ четврте руке испричао у Дневнику РТС.

Неко ко је мало образованији и неповерљивији анализираће обе изјаве, у једној господин Пантић јавно каже да је пренео министру непроверену информацију (како сам каже) добијену од једног новинара, док у министар у својој изјави каже да „располажемо подацима“ дакле Министарство располаже подацима које је доставило министру.

У том случају поставља се логично питање да ли министар Стефановић зна и уочава разлику у терминима као што су подаци и индиција. Логично је да зна, академски је грађанин ове земље и профил личности који веома води рачуна о свакој изговореној речи.

Термин податак је “сирова” чињеница предочена у формализованом облику, као број, реч или слика, док је термин индиција само знак који на нешто упућује или указује, који даје могућност за неке претпоставке или основ за неку сумњу.

С тим у вези, намеће се и логично питање како је министар Стефановић дошао од индиције до податка?

Анализа изјава министра Небојше Стефановића и господина Немање Пантића може да укаже и изазове на логичну претпоставку да су овлашћена лица у МУП добила задатак да испитају индиције и доставе податке министру а да је министар касније те податке јавно у Дневнику обелоданио грађанима.

Дакле, сада је сасвим јасно да постоји празнина између објављене индиције и податка.

Како је господин Немања Пантић од скоро засновао радни однос у Министарству унутрашњих послова у време док траја забрана запошљавања у државним органима, и док се најављују отпуштања већег броја запослених у МУП посебно је питање. Међутим могло би се протумачити и да господин Пантић има задатак да прикупља и обрађује индиције и информације које круже по новинарским круговима, или да министру пружи климаву залеђину у овом случају.

Како год било, и даље је нејасно зашто је и са којом сврхом министар Небојша Стефановић говорио о теми. Шта је тиме желео да постигне сем да створи сумњу да полиција прати новинаре, односно да све зна. Према оцени Синдиката полиције Слога таква непромишљена и неодговорна изјава може да доведе до онога што нико не жели, а то је нарушавање угледа полицијске службе у јавности.

Јавно прозивање непослушне новинарске професије може само да створи осећаја да су сви грађани који се баве неким јавним послом под опсервацијом државних органа и да се свако другачије мишљење сматра као непријатељско или противдржавно.

Можда је то и био главни циљ министра Стефановића, да грађене унепред упозна и упозори да ће се створити афера коју је сасвим намерно тада он сам и изазвао јер колико се чуло на конференцији за новинаре, НУНС и није имао намеру да кривичну пријаву јавно обелодани док тужилаштво не заврши свој део посла.

На конференцији за новинаре у организацији Независног удружења новинара Србије један уредник дневног листа близак владајућој партији, инсистира да се обелодани идентитет полицијског службеника и новинарке која је праћена, с циљем да се дискредитује.

Следећег јутра лист информер на насловној страни објављује текст под насловом Циркус у коме наводи да је НУНС лажно оптужио МУП да прислушкује и прати новинаре. „  Шеф НУНС на основу пријаве проблематичног инспектора Трипковића, оптужио полицију да је тајно пратила новинарку Светлану Војиновић.

Сада је већ јасно да инспектор Трипковић којије свој посао радио у складу са законом и својим овлашћењима, поступајући исправно и савесно када је обавестио Тужилаштво о основаној сумњи на ивршење више кривичних дела представља опасност за врх МУПа те се нашао на мети одређених медија. По старом добром обичају, дискредитуј и јавно понизи.

Дакле, и ако није била намера инспектора Трипковића да се медијски разрачунава са министром Небојшом Стефановићем и госпођом Дијаном Хркаловић, јер да јесте, текст кривичне пријаве послао би на све адресе медијских кућа. Он бива дискредитован од оних истих који му сада и прете.

У изјави министар Небојша Стефановић каже да „Исто тако очекујем да ће последице сносити они који су ме лажно пријавили, уколико се утврди да су ове кривичне пријаве лажне и нетачне.“

Засигурно је да ће последице сносити колега Трипковић, то је јасно и нескривено, премештај на лошије радно место или проглашење за технолошки вишак му се смеши. До сада у Србији ни један министар на власти или утицајан у власти није кривично одговарао, то је колега морао да зна.

Неспорно је да ће тужилац савесно и професионално одрадити свој посао, можда ће случај мало стојати у фиоци док се све детаљно не испита, али већ сада министар Стефановић би морао да одговори на нека питања:

–  Зашто запошљава нове кадрове у МУП ако је Влада донела одлуку о забрани запошљавања и како то да је у фамозно Одељење за безбедност запослио потпуне аматере у статусу приправника са средњом стручном спремом Тинтор Владимира, Ђорђевић Миру и друге.

– Хоће ли та лица које је запослио предходних година имати приоритет код проглашења технолошког вишка с обзиром да су дошли последњи и да су без искуства.

Синдикални активисти у Министарству унутрашњих послова за време министра Ивице Дачића и Небојше Стефановића су искусили разне фабриковане медијске афере. Синдикалци су без доказа етикетирани као криминалци, нерадници, сплеткароши, да имају примања од 150.000 рсд. означавани су као претња за државну безбедност, прећено им је разним стварима, плашени су Тужилаштвом, Унутрашњом контролом и разним инспекцијама. Све то су стоички издржали и изнели на својим плећима. Живот им је дао крст онолики колики могу да понесу. Сами су бирали да се боре против неправди и ветрењача а у циљу заштите радничких права и стриктно поштовање законских прописа.

На жалост многе часне и професионалне колеге нису у могућности и немају снеге и воље да се боре и одбране од државног апарата и медија у служби моћника који их притискају, многи запослени а пре свега полицијски службеници подлежу суициду или постају насилни у својој породици или околини што је заправо највећа друштвена опасност. О свему томе се ћути или недовољно говори, на жалост.

Синдикат полиције Слога
председник

Драган Жебељан
Менаџер пропаганде и односа с јавношћу

Текст кривичне пријаве можете преузети Krivicna prijava