Недавним хапшењем бившег в.д. директора ЕПС-а, Милорада Грчића, због корупције, отвара се питање да ли ће истрага обухватити и незаконите активности које су се одвијале унутар ЕПС-а док је он био на челу. Бројна сведочења указују на прислушкивање, злоупотребу база МУП-а и сарадњу са безбедносним службама у незаконитим активностима.
Ових дана интернетом поново кружи службена белешка о обавештењу примљеном од грађана, чији садржај поставља бројна отворена питања – пре свега, шта су МУП и Тужилаштво предузели поводом изнетих информација? Чини се, ништа.
Сведочења радника ЕПС-а о незаконитим радњама
Поред Наташе Пришић, бивше запослене у Сектору унутрашње контроле ЕПС-а, која је јавно говорила о постојању тајног прислушног центра, у Управи криминалистичке полиције 4. марта 2021. године, изјаву је дао и други сведок – човек који је за ЕПС радио четири месеца без плате, и од њих једва извукао живу главу.
Савесни грађанин је пуковнику Совтићу и Ускоковићу из Управе криминалистичке полиције дао обавештење о томе како је од Дилберовића био ангажован на постављању прислушне опреме, тајних ГПС уређаја и вируса за праћење телефона и рачунара.
Не зна се да ли је полиција и Тужилаштво предузело било какве мере по том сведочењу, иако би требало да су докази достављени надлежнима.
Коришћење државних база података у незаконите сврхе
Према сведочењима, у службеним просторијама ЕПС-а у Балканској улици налазиле су се базе података МУП-а, које су садржале информације о организованим криминалним групама и грађанима Републике Србије. Ове податке су користили припадници Сектора унутрашње контролеЕПС, наводно у сарадњи са БИА и МУП-ом.
У својој изјави датој МУП, сведок наводи: “Што се тиче база података коју сам видео налазила се све време код Ненада Дилберовића на лаптпу, на којем је стајао папир на ком је писало „не гаси“. Познато ми је да је Марина Ранковић Красић ишла код Јасне у СБПОК на Макишу ради обуке прављења чартова и рада у бази. Кад смо ми били на задацима на терену, звали смо Марину Ранковић Красић да нам идентификује лица и регистарске ознаке возила и друге податке из базе. Нисам лично видео, али ми је познато да је Јасна имала донгле (информатички алат за израду чартова и приступ бази). Колико ми је познато успоствљен је линк путем интернета између наведене базе података и МУП-ове безе података, како би се синхронизовали подаци.”
“Једном приликом позвао ме је Дилберовић да дођем у службене просторије ЕПС у Балканској улици, како би помогао Јасни и Марини Ранковић Красић да инсталирају неку базу података. Када сам приступио једном од рачунара – лап топу који с еналазио у канцеларији Ненада Дилберовића и започео процес инсталирања базе података, увожење података у исту, приметио сам да је база попуњена подацима из евиденције МУП и лица организованих криминалних група. Подаци које сма увезао у базу на лап топу су се налазили на УСБ који ми је дала Јасна. Уочио сма да је база била поприлично велика и имао сам великих потешкоћа да је инпортујем. Прво што сам учинио и што ми је било познато из средства јавног информисања су чартови са групом Дарка Шарића (комуникација, фотографије, извештаји).”
Остаје нејасно како су запослени у ЕПС добили приступ овим осетљивим подацима МУП и за које сврхе су их користили.
Незаконито прислушкивање и тајни надзор
Прислушни центар у ЕПС-у је, према сведочењима, био опремљен професионалном опремом за надзор. Користили су:
- Скривене камере и микрофоне за снимање унутар просторија,
- ГПС уређаје за праћење возила запослених и аудио слушање,
- Вирусе за тајни надзор телефона и рачунара,
- Софтвере за пресретање комуникација.
Циљ овог прислушкивања није био само надзор над радницима, већ и добијање информација које би могле бити искоришћене за разне врсте манипулација и притисака.
Опрема за нелегалан надзор и присмотру
Сведок у изјави наводи: “Позвао ме је Дилберовић и рекао да дођем у просторије ЕПС које се налазе на Цераку. То су биле просторије ЕПС-а на првом спрату где је било и других запослених, али ја сам добио једну канцеларију која је била јако специфична, тј. улазило се из редовне канцеларије кроз ормар.
Одах смо кренули д апричамо каква техничка средства треба да се набаве. Дилберовић је од мене тражио да направим списак и врсту опреме коју треба набавити. Ја сам то урадио, дао сам му списак камера, камера за тајно праћење (микро камера), рачунара параболичних микрофона, одређених софтвера и друге опреме за рад тог Сектора.
Тада сам у тој адаптираној просторији био упознат од стране Дилберовића са џипиес уређајима и параболичним микрофонима, фотоапаратом, двогледом са видео записом, двогледом за ноћно осматрање (термовизија), комерцијални уређај за откривање прислушних уређаја, које сам затекао у просторији које они већ поседују.”
Познанство са Грчићем
“Дилберовић ме је после пар дана позвао у просторије ЕПС у Балканској улици на шети спрат да би ме упознао са Грчићем в.д. директором ЕПС Србије и презентовао план и програм Сектора унутрашње контроле и моју улогу у свему томе.” – наводи сведок у својој изјави.
Одговорност Милорада Грчића
Док је Грчић већ ухапшен због других дела, поставља се питање да ли ће истрага обухватити и његову улогу у незаконитом надзору и злоупотреби државних ресурса у ЕПС-у. Ако је он као директор знао и одобрио ове активности, како тврде сведоци, онда би морао да одговара и за ову аферу.
Сведок у изјави наводи: “Дилберовић ме је упознао са Божидарем Милковићем за кога ми је речено да је бивши припадник специјалних јединица из Хрватске, иначе великог пријатеља Грчића, као и то да ће ми бити непосредни шеф” – У сектору унутрашње контроле ЕПС.
Рад за полицију
Нејасна је повезаност начелника ПС Лазаревац у нелегалним активностима приликом прибављања материјалних доказа у једном случају.
Сведок у изјави наводи: “Бјеловук ме је упутио да се јавим начелнику ПС Лазаревац Томи Сретеновићу и да му помогнем шта треба. Отишао сам у Лазаревац, састао сам се Сретеновићем и он ми је објаснио да су ухапсили неко лице, али да нису могли да му отворе телефон пошто су били са шифром. Након што сам им помогао да откључају телефон са шифром, отишли смо на ручак у оближњу пицерију.“
“Следећи пут, Дилберовић ме је послао у ПС Лазаревац, код начелника и шефа криминала, да им помогнем да се озвучи приватни аутомобил марке „Мерцедес 124“ караван сиве боје, који се налази у Земуну. Мој задатак је био да озвучим аутомобил. Обзиром да се ауто налазио у урбаној средини тражио сам да има обезбеђење полицијских службеника, а уједно сам контактирао Бору Мердовића, нашта ми је он рекао, ако раде службено нека ми се јаве. Уградио сам средство и човек који је био власник Мерцедеса који је сутрадан ишао у Лазаревац на суђење у вези породичног насиља и бацања бомбе је требало да прича у аутомобилу са адвокатом о својој одбрани, а полицијске службенике Ж. Р. и Т. С. је занимао разговор који ће обавити на путу за Лазаревац. Снимљени разговор сам пребацио на УСБ и предао полицијским службеницима. Ж. Р. и Т. С. колико се сећам су ми тражили да се поставе уређаји на још два привана возила марке „БМВ 3“ црне боје у власништву неког кафеџије и на возило марке „Алфа 147“ сиве боје, као и да се озвуче службене просторије саобраћајен полиције који су се налазили у склопу ПС Лазаревац, што сам и учинио.”
Ваза са Дијаном Хркаловић
Сведок у изјави наводи: “Познато ми, на основу прича Дилберовића, да су многи извештаји који су прављени у ЕПС завршавали код Дијане Хркаловић у МУП. Једном сам ишао са Лечић Мирославом до зграде СИВ-а МУП даоднесемо податке које је Дилберовић дао, да се доставе Дијани Хркаловић. Чуо сма после тога, да је Лечић Мирослав имао непријатности са Дијаном Хркаловић и да јој је жестоко одговорио, нашта је она послала поруку Милораду Грчићу, коју је он поазао Дилберовићу, а Дилберовић Лечићу, са садржајем „да смири оног мајмуна и да ће му јебати матер“.”
Пребијање синдикалца
Сведок у изјави наводи: “Један од задатака који сам добио од Дилберовић Ненада је био да Лечић Мирослав ја пребијемо председника синдиката ЕПС и оснивача покрета „Наша кућа Лазаревац“ Милана Ђорђевића звног „Ђокин“ из Лазаревца. То је требало да се деси у гаражи његовог зета. Када смо отишли у Лазаревац, добили смо информацију да је неко већ пребио Ђокина.”
Шта ће надлежни органи предузети?
Овај случај открива дубоко укорењен систем злоупотребе јавних институција у Србији. Ако су запослени у ЕПС-у били ангажовани на незаконитом прислушкивању, ако су базе података МУП-а коришћене без одобрења, и ако су ове активности биле познате како руководству ЕПС-а, тако и одређеним структурама у безбедносним службама, онда је кључно питање – ко је све знао, а ко је све ћутао?
Сведочења о злостављању радника, незаконитом надзору, коришћењу државних ресурса за личне и криминалне сврхе, као и потпуном игнорисању пријављених злоупотреба од стране надлежних органа, указују на широко распрострањену некажњивост.
Да ли ће надлежни органи истражити ове оптужбе, или ће се, као и у многим претходним аферама, цела прича заташкати? Хапшење Милорада Грчића због корупције је само један сегмент много већег система незаконитих радњи. Оно што је сигурно – без транспарентне и свеобухватне истраге, институције ће наставити да служе појединцима уместо грађанима.
Да ли ће Тужилаштво и полиција реаговати на ове доказе, или ће још једном систем показати своју немоћ пред мрежом интереса? То остаје питање на које сви чекамо одговор.
Надамо се да ова изненадна и наизглед експресна борба против корупције неће завршити као афере Космајац и Мишковић, где је држава, уместо правде, платила огромне пенале због личне промоције нашег драгог председника – који се, сасвим случајно, заклињао у Милорада Грчића.