Пре само неколико дана Синдикат полиције Слога објавио је „победу разумa“ – Правда ипак није случајност: Министар и здрав разум исправили институционалну неправду када је Министарство унутрашњих послова вратило Душана Марјановића, и десетак његових колега са тетоважама, на Основну полицијску обуку у Сремској Каменици. У службеном саопштењу синдикат је то именовао као „доказ да правда није случајност већ резултат упорне борбе“.

Међутим, исту ту наводну правду засула је хладна туш – лекарска дијагноза. Само дан након повратка на обуку у ЦОПО, Марјановићу је тихо, без образложења, уручен налаз Завода за здравствену заштиту радника МУП-а у којем стоји: „Здравствено неспособан за наставак школовања у ЦОПО“. Оцену је потписала лекар медицине рада 13. маја 2025, дакле пре позива на повратак, али је кандидату достављена тек 05. јуна у време обуке. Питање је зашто је то урађено и чему служи, сем да изазове нови стрес и психички немир код кандидата.

Читава прича одједном прераста у затворени зачарани круг пакла: враћен си, али си неспособан за наставак школовања!

Право на обуку или медицински параван?

По важечим прописима здравствена процена мора бити недискриминаторна, мерљива и спроведена по јасним стандардима. Ако је кандидат једном већ оцењен као способан, па потом искључен, па опет враћен, па најзад проглашен неспособним, то није медицинска контрола већ институционални круг пакла. Чак и да постоји ново здравствено стање, дужност МУП-а била је да налаз уручи пре позива на обуку, не након што је кандидат напустио цивилни живот и кренуо пут Сремске Каменице. Или каква је то порука, врати се на обуку, обучи униформу да би те службено обавестили да си неспособан за наставак школовања!

И шта даље након ове одлуке??? Да ли је тај неко из МУП који је уручио лекарску оцену размислио главом шта чини? Које су правне последице када полазнику обуке уручи лекарску одлуку да је неспособан за даље школовае?

Тетоваже као оправдање за свако друго кршење закона

Подсећамо да је првобитни грех био — тетоважа. У већини европских полицијских система личне и мање тетоваже одавно нису спорне, али у Србији неправилно тумачени Правилник претвара их у згодан алат за дискреционо уклањање „непожељних“ кандидата.

Подзаконски акт који је министар Ивица Дачић обећао да ће изменити уз формирање радне групе, до данас није добио правни епилог: позив синдикату није стигао, решење о радној групи није примљено нити јавно објављено.

Да ли је, дакле, обећање министра било пуки маркетиншки маневар и чему то? 

Професионални интереси на удару политичке игре

За грађане здравствени налаз није само папир; он одлучује о пријему у радни однос, каријери, пензији, бенефицијама. Када се здравствена служба претвара у продужену руку политичке одлуке, угрожава се темељ професионалне безбедности. За систем који се куне у „поштовање закона и етике“, више је него скандалозно да референтна медицина рада поступа „неуједначено, нетранспарентно и под утицајем неформалних налога“.

Извештај лекара не носи узалуд етикету „циљани“, иако тај термин нигде у закону није нормиран. Остаје нејасно какав је био „циљ“ самог прегледа: објективно утврђивање чињеница или, пак, злоупотреба под притиском да се кандидат по сваку цену прогласи здравствено неспособним? Оваква пракса, која буди сумњу у намерно поступање, захтева хитну независну проверу.

Синдикална перспектива овде је кристално јасна: уколико се лекарска мишљења користе као алат за елиминацију неподобних, нарушава се не само индивидуално право кандидата већ и професионални интегритет читавог корпуса полицијских службеника. Савесни радник сутра може постати колатерал „дијагнозе“ ако његова тетоважа или политички ставови не одговарају врху хијерархије. Отуда и то “циљано” да би “оборили”…

Ко ће одговарати?

• Министар – јер је јавности најавио решење, а дозволио је да се лице на обуци поново баци у правну празнину и доживи поновни стрес од избацивања са обуке.

• Завод за медицину рада – што својим супротстављеним налазима креира правни хаос.

• Руководство ЦОПО – која позива кандидата назад на обуку, знајући да налаз о неспособности већ постоји, шта више безобразно га уручују га без образложења. Зашто?

Проширена притужба Повереници за за заштиту равноправности

Синдикат је у допису Повереници најавио проширену притужбу против Завода за здравствену заштиту МУП начелника др Немање Јовановића и поступајућих лекара, али то је само први корак. Да ли је неопходно и утврђивање одговорност за злоупотребу положаја и туђих права. Ако је аргумент: ја само поступам по налогу руководиоца, то не ослобађа одговорности. Где ли је нестао професионализам и самосталност у доношењу лекарских одлука?

Закључак: привид правде је гори од неправде

Када институција најпре исправи дискриминацију и позове полазника да настави обуку, а потом тихо уручи медицинску одлуку да је “неспособан”, без речи образложења, она поручује да је спремна да крши властиту реч, или реч министра и надлежног начелника. То није само понижавање једног кандидата и синдикалне борбе, него урушавање поверења у МУП као систем који треба да штити грађане — и сопствене људе.

Зато питање остаје отворено: да ли ће руководство МУП-а показати да спроводи закон, или ћемо сведочити још једном преседану у којем је политичка тактика надјачала струку, право и здрав разум?

Очекујемо одговор и нећемо ћутати док не добијемо јасне одговоре на питања: ко се игра туђим судбинама и зашто гази сопствену реч?

Да закључимо: ово није прича о појединцу — било да је реч о курсисти, грађанину, полицајцу, лекару, начелнику или министру; ово је сведочанство о накардном систему и људима који у њему, заслепљени послушношћу, „само слепо и без критичког размиљања о последицама раде шта им се каже“. И докле тако???

Ваш Синдикат полиције Слога