Према писању појединих медија, председник Републике Србије Александар Вучић сазвао је састанак са највишим руководством Министарства унутрашњих послова и издао ултиматум: „Морају бити ухапшени сви који су напали “студента који жели да учи” Милоша Павловића или ће бити смењени“. Убрзо након тога приведено је 22 лица, што јасно указује на блискост Павловића и Вучића, односно директну везу између политичког налога и рада полиције.
Питање је како председник Републике може да врши смене унутар полиције и да ли он заправо преко министра Дачића или директора Васиљевића командује МУП-ом и полицијом.
Политички ултиматум и институционална криза
-
Нарушавање уставних овлашћења: Председник нема право да оперативно командује полицијом нити да прети сменама руководиоца. Овакво понашање уводи кадрове у стање страха уместо да им омогући да поступају професионално и у складу са законом.
-
Селективна правда: Док се у случају “напада” на Милоша Павловића убрзано изводе масовна хапшења, за озбиљније инциденте који истински угрожавају безбедност грађана чекају се године или се уопште не процесуирају. Ово поткопава поверење у институције и ствара утисак политичке инструментализације МУП-а.
Кадровска одговорност и стварни носиоци власти
Министар унутрашњих послова Ивица Дачић јавно је изјавио да је „лично између кандидата изабрао директора полиције“. Оваква тврдња отвара кључну дилему:
-
Да ли Дачић заиста сам доноси кадровске одлуке, или је и он само извршилац воље председника?
-
Ко заправо руководи полицијом – ресорни министар, директор или један човека с врха власти који издаје политичке ултиматуме руководиоцима у полицији?
Ако су медијски наводи тачни, Вучић сазива “прети” и „постројава“ руководиоце МУП-а, онда су и министар и директор сведени на испуњаваче политичких жеља, а не на гарантe стручности и законитости.
Деловање полиције по закону и сумња у политичко режирање
Несумњиво је да, уколико је дошло до напада на студента Милоша Павловића, полиција мора да реагује благовремено и у складу са законом. Међутим, слике и тон снимка догађаја изазивају оправдану сумњу у црну политичку пропаганду:
-
У кафићу је боравио студент Павловић, уз присуство двојице полицајаца који су затим отишли и нису се вратили.
-
Чим су они напустили место, уследио је инцидент – вређање, гађање лименком и поливање водом.
-
Експресна реакција, праћена масовним привођењем 22 лица (укључујући и оне који су само снимали), делује као добро осмишљен сценарио за политичку пропаганду, а не као адекватна полицијска интервенција.
Синдикат полиције Слога апелује: полиција мора увек да делује према закону и стручним критеријумима, а не по политичком налогу ради политичке пропаганде.
Запостављена улога полиције: случај „Ћaциленд“
У центру Београда, поред Дома Народне скупштине и у Пионирском парку, формирало се нехигијенско насеље које грађани зову „Ћaциленд“. Пионирски парк су грађани користили за мирну шетњу са децом или кућним љубимцима, а данас то место представља својеврсни „забрањени град“ у сред Београда:
-
Криминогена средина: У насељу се јавно уносе велике количине алкохола и наркотика, а насилници малтретирају пролазнике и неистомишљенике.
-
Полицијска немоћ: Многи полицајци и њихови руководиоци су незадовољни таквим стањем. Појединим “жестоким” полицајцима је нуђен новац од појединаца блискох СНС да ван службе „улете са фантомкама“ и тамо заведу ред – што указује на фактичко формирање преторијанске гарде која тамо делује уместо службене полиције.
-
Неповерење на делу: Председник Вучић је драстично подигао плате припадницима војне јединице „Кобре“, управо онима који га физички обезбеђују, што говори о дубоком неповерењу у институције (полицију и војску) да сами обаве задатак.
Овакво стање ствара сенку над професионалном службом која би требало да буде гарант безбедности свих грађана, а не инструмент партијске гарде.
Зашто је ова тема важна за синдикат и струку
Овај чланак није производ страначког интереса, већ озбиљне забринутости за судбину полицијске професије и владавину права:
-
Заштита професионалног интегритета: Синдикат полиције Слога заступа принцип да полиција мора бити јавна служба, не политичка гарда.
-
Једнака примена закона: Сви грађани морају бити подједнако заштићени, без обзира на политичке везе.
-
Враћање поверења: Само транспарентност и безусловна одговорност руководстава МУП-а могу обновити кредибилитет институције.
Србија је на прекретници: да ли ће полиција остати сервис народа, заснован на закону и струци, или ће бити уступљена политичком центру моћи који издаје наређења из нечијег кабинета?
Господа Ивица Дачић и Владимир Васиљевић морају јасно да одговоре: хоће ли штитити закон или спроводити политичке ултиматуме?
Ако се не врати професионална аутономија и уставни ред, уместо демократије добићемо „дворску полицију“ – и то по чијем налогу? Грађани али и полиција заслужују адекаватан одговор.
Полиција мора да ради по закону – без страха и без политичких притисака!