Када насиље постане заразно: психологија гомиле и полицијска одговорност

Аутор: Драган Жебељан, заменик председника Синдиката полиције Слога

Србија у ноћима немира

Последњих ноћи сведоци смо призора који узнемиравају сваког нормалног човека у Србији – демонстранти који бацају камење и полицајци који завршавају повређени. Видимо и маскиране полицајце, без обележја, попут криминалаца и батинаша, како бесомучно туку младиће и девојке оборене на асфалт, који не пружају отпор. Повређених има на обе стране, а последице ће по друштво и МУП бити дугорочне. То нису слике професионалне полиције – то су слике које разарају тешко грађено међусобно поверење.

Као полицајац и синдикални представник, морам јасно да кажем: насиље није решење. Оно не доноси победу, већ губитак – и за полицију, и за грађане, и за државу.

После деценија сумњи и неповерења према полицији, коначно смо почели да обнављамо мостове између младих и полиције – кроз школске трибине, спортске активности, промоције, показне вежбе, разговоре и посебне часове у школама. Поново је враћена Средња школа унутрашњих послова у школски систем.

🎯 Циљ је био јасан – да школујемо нове генерације полицајаца, да овај позив учинимо пожељним, да нам се јављају добра деца и омладина. Желели смо да полицајац поново постане узор, пријатељ и заштитник. Али како ће изгледати тај позив када данас гледамо страшне снимке који се као епидемија шире друштвеним мрежама, у Србији и ван ње? Како да очекујемо да нам се млади придруже ако уместо слике заштитника виде полицајца као претњу? Највећа опасност је да изгубимо будуће генерације које ће се плашити униформе уместо да у њој виде сигурност.

Веровали смо да смо прекинули везу са ружном прошлошћу из деведесетих. А онда – догодило се ово! Незаконито поступање, нечији бес и фрустрација, употреба палице која је заувек овековечена на снимцима – све је то поништавало труд. Поверење које се градило годинама срушено је једним ударцем палице. Камере су свуда и бележе свако поступање полиције, које мора бити професионално и законито.

Да бисмо разумели зашто долази до оваквих сцена, морамо се осврнути на психологију гомиле и механизме који појединца, било полицајца или грађана, претварају у насилника.

🧠 Психологија насиља и гомиле

Француски социолог Гистав Ле Бон је још у XIX веку описао понашање масе: у групи појединац губи одговорност, осећа да „то није урадио он, већ гомила“. То важи и за демонстранте који разбијају и нападају полицију, и за полицајце који прекорачују овлашћења.

У гомили емоције постају заразне, агресија се шири као вирус. Појединци се понашају примитивније него што би икада сами. Конформизам ради своје: млади полицајац удара јер то раде старији, миран студент баца камен јер то ради гомила.

🧪 Модерни психолошки експерименти који потврђују Ле Бонове тезе – наука опомењује

Милграмов експеримент – слепа послушност ауторитету – Обични људи су под притиском ауторитета спремни да наносе бол невиним особама. Применљиво на полицајце који извршавају незаконите налоге надређених.
Зимбардов Станфордски експеримент – корупција моћи – Људи у улози “чувара” брзо постају брутални према “затвореницима”. Објашњава како полицајци могу почети да виде грађане као непријатеље.
Ашов експеримент – притисак групе – Појединац ће прихватити очигледно погрешно понашање само да не буде одбачен од групе. Млади полицајци следе лоше примере старијих колега.
Павловљево условљавање – аутоматизација насиља – Годинама награђивања агресивног понашања ствара аутоматске реакције. Политичко “дресирање” полиције ствара рефлексе насиља над грађанима.
Фестингерова теорија когнитивне дисонанце – Када полицајац уради нешто што зна да је погрешно, његов ум почиње да тражи оправдања: „Он је заслужио”, „Наредио ми је командир”, „Сви то раде”. Ово психолошко самооправдавање продубљује проблем.

📜 ПРАВНИ ОКВИР – ГРАНИЦЕ КОЈЕ СЕ НЕ СМЕЈУ ПРЕКОРАЧИТИ

Подсетимо се основних принципа употребе силе према грађанима

Закон о полицији и Правилник о начину употребе средстава принуде прописују да се физичка сила може применити искључиво ради:

Отклањања непосредне опасности по живот и телесни интегритет
Савладавања активног отпора лица које се противи законитом налогу
Спречавања бекства лица против кога се спроводи кривични поступак и др.

Кривична дела која настају прекорачењем овлашћења

Свака примена силе према лицу које је оборено, везано или онеспособљено је кривично дело:

Злоупотреба службеног положаја (чл. 359 КЗ) – затвор 6 месеци до 5 година
Недозвољено вршење службе (чл. 361 КЗ) – затвор 3 месеца до 3 године
Телесна повреда у служби (чл. 123 у вези са чл. 61 КЗ) – затвор 6 месеци до 10 година

Дисциплинске мере: укор, новчана казна до 20% плате (до 6 месеци) или престанак радног односа.

⚠️ КАКО ПРЕКИНУТИ ЗАЧАРАНИ КРУГ НАСИЉА

За полицијске службенике – заштитите себе и своју част

1. Препознајте симптоме “полицијске гомиле”

Осећате се „неуништивим” у групи колега
Мислите да су сви грађани потенцијални непријатељи
Престајете да размишљате о последицама својих поступака
Следите оно што раде други, а не оно што налажу прописи и етика

2. Физичко и психичко здравље на првом месту

Ако осећате хронични умор, раздражљивост, проблеме са концентрацијом или поремећаје сна – обавезно идите код лекара.

Корисне дијагнозе за боловање:

Z73.0 — Синдром сагоревања на послу (burn-out)
R53 — Малаксалост и умор
G47.0 — Поремећај сна

Ако је могуће, покушајте да избегнете шифру „Ф” ако је лекар окало наведе јер ствара проблеме у каријери.

3. Храброст за одбијање незаконитих налога

Запамтите: Одбијање незаконитог налога није непослушност – то је професионализм и поштовање заклетве.

4. Правило “оборене особе”

Када је лице оборено (ма шта да је урадио) и не пружа отпор – немате право да га бијете! То није полицијско поступање – то је батинаштво. Одабрали сте часан позив полицајца а не батинаша!

📌 Порука руководству МУП-а

Као човек са више од две деценије у полицији и као борац који је 1999. био спреман да животом брани КиМ од агресора, не могу да ћутим пред оним што се данас дешава. Полиција не сме бити инструмент политике – она мора бити ослонац грађана. Полицајац мора бити личност од интегритета и поверења, не неко од кога ће грађани бежати.

Прекините политичку „дресуру“ полиције.
Заклео сам се на Устав и законе, а не на партијске сигнале. Када се полиција навикава да реагује на незаконита наређења уместо на прописе, настаје аутоматизација насиља и безакоња. То није полиција којој сам посветио свој живот.

Обезбедите услове за професионалан рад.
Тражим јасна и законита наређења, едукације о људским правима, психолошку подршку и нулту толеранцију на прекорачења. Без тога нема професионалне полиције.

Заштитите запослене од незаконитих налога.
Када се таква наређења толеришу ради политичких циљева, последице су катастрофалне: Србија трпи срамоту, грађани губе поверење, а полицајци остају сами пред судовима за поступке које нису својевољно изабрали.

🏛️ Порука министру унутрашњих послова

Господине министре Ивице Дачићу, на вама је највећа одговорност за рад и понашање полиције. Министар унутрашњих послова мора бити гарант законитости и професионализма, а не политички извршилац.

Очекујем од вас да зауставите незаконита наређења и злоупотребу полиције у страначке сврхе. Ваша је дужност да обезбедите да сваки полицајац ради по закону, да има обуку и подршку, и да не одговара својом личношћу и слободом за политичке налоге.

Историја ће памтити да ли сте полицију оставили као професионалну службу грађана или као инструмент дневне политике.

🏛️ Моја порука државном врху – уставна одговорност

Председник државе није и не сме бити представник партије, већ председник свих грађана. Зато очекујемо од господина Александра Вучића да смирује тензије, гради јединство и штити институције од политизације.

Сваки пут када председник својим наступима подстиче конфронтацију и индиректно оправдава репресију, полиција престаје да буде државна институција и претвара се у политички инструмент. То није само опасно – то је супротно Уставу.

👥 Моја порука грађанима – одговорност и уздржаност

Поштовани грађани, трудим се да разумем ваш бес и осећај неправде, али апелујем: суздржите се од насиља и напада на полицију. Полицајац у кордону није политичар, већ радник као и ви – има породицу, децу, кредите. Он није крив за одлуке које вас изводе на улице.

👉 Последице напада на полицију су озбиљне:

ризикујете кривични или прекршајни поступак, новчане или затворске казне,
остајете у евиденцијама, што вам може затворити врата за посао или путовања,
свака агресија даје алиби онима који оправдавају прекомерну силу.

Напад на полицију није решење – то је замка. Тако се губи морална предност и поверење јавности, а власт добија изговор за још већу репресију.

Ако имате проблем са понашањем појединаца у полицији – користите законит пут:

👉 Сектор унутрашње контроле МУП-а (СУК)

Телефон: 011/3121-555; 011/31-31-840
Факс: 011/300-81-83
E-mail: sukp@mup.gov.rs

Пријавом прекорачења браните закон, себе и своју државу. Јесте тачно да у Србији често нема апсолутне правде и да политичка моћ штити руководиоце, али ако ћутимо – неправда постаје правило.

Зато вас молим: чувајте себе, чувајте полицију која часно ради свој посао, а оне који га крше пријављујте. Само тако можемо градити праведније и безбедније друштво.