Након месеци ћутања институција, неизвесности, дискриминације и јавног притиска, млади кандидат Душан Марјановић враћен је на Основну полицијску обуку у Сремској Каменици. Није то урадио систем сам од себе. Није то био плод добре воље бирократије. То је резултат наше борбе, истрајности и разумевања министра и његових сарадника – коначно – одлуке да се уместо тишине и игнорисања изабере правда.

Случај Душана Марјановића је пример шта се дешава када се институције оглуше, а синдикат проговори. Када се један кандидат – са уговором у џепу – избаци са курса због поседовања тетоважа, а истовремено се неким другима исте тетоваже толеришу, онда је то порука да правила не важе за све једнако.

Од потписа под принудом – до избацивања са курса

Марјановић је, као и десетине других кандидата,  под притиском руководиоца ЦОПО прво морао да потпише изјаву да жели да напусти курс и да ће о свом трошку уклонити тетоваже, како би му било дозвољено да потпише уговор о похађању обуке. Тај поступак је обављен колективно, у учионици, у присуству старешине из МУП-а, што је документовано и временски поклапајуће – у року од 15 минута сви кандидати потписали су најпре изјаве, па потом и уговоре.

Иако је већ био формално примљен и похађао обуку, Душан је накнадно, као цивилно лице  коме су мировала права и обавезе упућен на ванредни лекарски преглед, без правног основа. Практично искључен са курса под образложењем да тетоваже представљају сметњу.

Ово је учињено упркос томе што је кандидат уложио сопствена средства у покушај уклањања тетоважа, у износу од више десетина хиљада динара, те што је већ једном био проглашен здравствено способним.

Проблем је, међутим, много шири – по истом основу искључено је десеторо других кандидата, који су такође прошли све процедуре, обучавали се, и затим се нашли на удару арбитрарног и правно сумњивог тумачења „личног изгледа“.

Министар који је схватио – Дачић исправља системску грешку

Након што је Синдикат полиције Слога поднео притужбу Поверенику за заштиту равноправности и затражио хитан састанак случај је привукао пажњу највиших органа МУП-а.Након разговора који је одржан са министром Ивицом Дачићем, његовим сарадником Жељком Којићем начелником Сектора за логистику и Слободаном Недељковићем шефом кабинета, Марјановићу је омогућено да се врати на обуку.

Овом приликом, као синдикат упућујемо јавно признање и захвалност министру Дачићу и његовом тиму, који су показали како изгледа одговорно, правично и државничко понашање. Њихова реакција доказује да у систему постоје људи који разумеју суштину службе и вредности људских права.

Медицина рада под лупом: Када лекарска мишљења постају средство дискриминације

Понашање лекара Завода за здравствену заштиту радника МУП-а, тачније Одељења за медицину рада на чијем је челу др Немања Јовановић, заслужује озбиљну институционалну анализу. Уместо да буду гарант здравствене безбедности и стручног, правично заснованог мишљења, лекари ове установе су — по свему судећи — поступали неуједначено, нетранспарентно и под утицајем неформалних налога из МУП, а не на основу јасних и једнаких критеријума.

Како је могуће да једном кандидату тетоваже не сметају за позитиван налаз, а неколико месеци касније — након покушаја уклањања истих — постају разлог за дисквалификацију? Како је могуће да у истој установи, под истом уредбом, једни кандидати (нпр. за Жандармерију) добијају одобрење са тетоважама, док се други (нпр. за саобраћајну полицију) искључују? Такво поступање не само да је супротно медицинској етици и закону, већ уноси хаос, страх и неправду у животе младих људи који су веровали да улазе у систем који има правила. Ако лекарско мишљење зависи од “класе”, “потребе”, или личне интерпретације начелника медиције рада, или неког свемогућег појединца у МУП, онда та установа не лечи – него дискриминише.

Полемика у јавности – да ли тетоваже смеју у униформи?

У јавности се већ води полемика о томе да ли униформисаним полицајцима треба дозволити тетоваже које се виде на униформи. Док у већини европских земаља та тема више и не постоји, у Србији и даље важи Правилник који забрањује мушкарцима да имају видљиве тетоваже и браде, док женама дозвољава, рецимо, ношење минђуша. Такав правилник, донет у време мандата Небојше Стефановића, постао је извор дискриминације, али и правне несигурности.

На иницијативу Ивице Дачића, недавно је одржан састанак на високом нивоу са Повереницом за заштиту равноправности Бранкицом Јанковић, представницима синдиката, као и његовим најближим сарадницима. На том састанку је закључено да је неопходно хитно изменити дискриминаторска подзаконска акта, и у том циљу биће формирана радна група.

Зашто је ово борба свих нас – и зашто тетоваже нису суштина

Суштина борбе Синдиката полиције Слога није само у тетоважама – већ у праву на једнако поступање, достојанство и поштовање личности сваког кандидата и службеника. Тетоважа и брада није ни порок, ни болест, ни претња. Она је лични избор. Уставно право на изражавање свког човека. И све док се ради по закону, држава нема право да понижава, условљава или дискриминише кандидате за обуку или запсолене униформисане полицајце.

Ако кандидат може да прође све тестове, положи све испите и својом вољом покуша да уклони тетоважу јер му је животни сан да буде полицајац – онда му систем не сме бити непријатељ, већ подршка.

Борба за тетоваже је борба за људска права. Зато ћемо као синдикат наставити да се боримо и да подржавамо све који се суочавају са двоструким аршинима.

Случај који не сме остати индивидуалан

Оно што је доживео Душан Марјановић доживело је, по нашим сазнањима, најмање десет других полазника који су или већ уклоњени са обуке или су у поступку мировања статуса због истих “естетских препрека”. Сви су били условљени да сами плаћају скупе медицинске третмане, а да су притом већ прошли званичне лекарске прегледе.

Зато овим путем тражимо да се утврди одговорност лекара и старешина који су злоупотребили свој положај и поступали неједнако и да се другим оштећеним кандидатима омогући повратак на курс. А шта ћемо са трошковима? Ко ће сносити трошкове? МУП или појединац који је себи створио право да одлучује незаконито и дискриминаторски.

Јер тетоважа није срамота. Али дискриминација јесте.

Синдикат полиције Слога остаје доследан у заштити права свих запослених и кандидата за школовање и пријем у радни однос. Случај Душана Марјановића показује да борба за правду није узалудна – али и да је цена те борбе висока, ако институције ћуте.

Зато ћемо наставити да говоримо гласно.

Ваш Синдикат полиције Слога