ЗАРОБЉЕНА ПОЛИЦИЈА: Када страх и политика паралишу систем

У последњих шест месеци Србија се суочава с дубоком политичком кризом која је разоткрила слабости институција, посебно Министарства унутрашњих послова (МУП). Полиција, која би требало да буде стуб безбедности и правде, све чешће се показује као институција паралисана страхом и политичким притисцима. Да ли је то разлог што полицајци масовно напуштају службу, а младе колеге нема ко да професионално обучава у улози ментора? Да ли због тога настају грешке које ће нас као друштво у будућности скупо коштати? Да ли већ плаћамо данак кроз евидентан страх и непрофесионализам?

Недавни напад на Петра Живковића, сина пензионисаног генерала полиције Богoљуба Живковића, и непрофесионално поступање полицијских службеника након инцидента, само је један у низу примера који указују на системске проблеме у раду полиције. Генерал Живковић је изразио дубоко разочарање због одбијања полицајаца да реагују на пријаву, као и због непоступања по службеној дужности. Да ли то поступање по систему „не мешај се“ замењује законе и процедуре?

Медијска хајка на Петровог оца

Генерал полиције Богољуб Живковић изненада је пензионисан у јануару ове године, иако, према порталу Нова, пензија није била планирана још две-три године. Одлука о превременом пензионисању уследила је након новогодишњег обраћања председника Александра Вучића, који је споменуо „неке полицијске генерале који се састају с глумцима“. Уследила је медијска кампања против Живковића у таблоидима. Хајка се проширила и на његовог сина Петра, који је синоћ претучен, уз оптужбе да је позивао на „обрачун“ с главним тужиоцем Вишег јавног тужилаштва у Београду Ненадом Стефановићем, истичући да је Петар син полицијског генерала.

Слично искуство имала је и народна посланица и пензионисани пуковник полиције, Славица Радовановић, која је пре неколико година у ПС Чукарица доживела непријатност када је њена ћерка покушала да пријави превару.

Инспектор се понео непрофесионално — викао је на девојку, а Славицу, иако је дошла само да је испрати и пружи јој подршку, избацио је из канцеларије под претњом да ће позвати дежурну службу и јавног тужиоца, јер наводно „омета у раду“.

Још озбиљнији инцидент догодио се 15. априла 2025. године у просторијама гардеробе Народне скупштине, где је Славица Радовановић била изложена, како сама каже, вербалној агресији и непрофесионалном понашању потпуковника полиције Марка Кричка, командира Јединице за обезбеђење одређених личности и објеката. Иако га не познаје, Кричка јој је приступио и оштрим, повишеним тоном упутио упозорење да „престане да прича неистине“, алудирајући на изјаву коју Славица није ни давала. У званичној притужби, Радовановић је с правом истакла да ако статус народног посланика није довољан да заустави овакво понашање полицијских старешина, поставља се питање како се односе према нижим чиновима и обичним грађанима. Захтевала је хитно поступање, указујући да инцидент носи елементе претње и злоупотребе положаја.

На друштвеним мрежама све чешће се појављују снимци на којима се види како полицајци одбијају да поступе по пријавама грађана, чак и када су на лицу места. Из страха од политичких последица, полицајци се повлаче и грађане упућују у станице, док се нападачи губе у маси. Није реткост да полицајац каже „одрадићу све што треба“, а онда се испостави да није саставио ниједну белешку у вези догађаја нити је извршио идентификацију легитимисањем лица.

Најновији пример из Футога додатно потврђује овај тренд: полицајац је суспендован након што је привео лице које је реметило јавни ред и мир током јавног скупа, док је грађанин који је савладао нарушиоца ЈРМ осуђен на годину дана кућног затвора. Порука коју држава шаље је јасна – интервенисање према заштићенима се не прашта, а политички контекст важнији је од законитости поступања.

Синдикат полиције Слога са забринутошћу прати ова дешавања и указује на потребу за хитним реформама унутар МУП-а. Полиција мора бити сервис грађана, а не инструмент политичких моћника и било које партије на власти. Потребно је обезбедити аутономију полицијских службеника и заштиту од политичких притисака, како би могли да обављају свој посао професионално и у складу са законом. Од њих то грађани очекују!

Стиче се утисак да су директор полиције и министар унутрашњих послова незаинтересовани за решавање ових срамних неправилности или да на њихов рад и одлуке утичу спољни фактори, можда некога ко “вуче конце”. Полиција мора хитно престати се повиновати политичким притисцима, вратити достојанство институцијама и обезбедити правду и сигурност свим грађанима!

Упркос пензионисању, борбу за правду наставља народна посланица Славица Радовановић, пензионисани пуковник полиције и члан клуба пензионера Синдиката полиције Слога. Као професионалац, она се не мири с институционалном „тишином“ пред неправдом.

Њено деловање подсећа да систем може и мора функционисати боље – ако га воде људи, а не страхови.

Време је да се полиција ослободи политичких стега и постане оно што би требало да буде – гарант безбедности и правде за све грађане Србије.

Јавно позивамо министра унутрашњих послова и директора полиције да хитно предузму одговарајуће мере како би полиција могла професионално да обавља свој посао!

Ваш Синдикат полиције Слога